Putin ima plan za zimu: Na ovome se Rusima temelji taktika za Ukrajinu

Česti su pucnji tenkova i drugih borbenih vozila u blatu, a pešadija deluje u sve težim uslovima (hladnoće, nabujale reke, blato).

Ipak, ruska vojska pokušava da napreduje na određenim tačkama. Najviše je prijavljivana situacija u predgrađu Bahmut u Donjeckoj oblasti, ali Rusi pokušavaju da izvedu određene ofanzive tamo i ka Soledaru, Avdejevki i Vugledaru.

Svrha ofanzive

Ovi gradovi pojedinačno nemaju neki poseban značaj ni za jednu stranu, ali se iz kretanja ruske vojske može iščitati i pokušati predvideti njeni planovi. Ruska politička elita je najavila kraj delimične mobilizacije, ali je i dalje moguće dobrovoljno učlanjenje u vojsku, što je opet svojevrsna birokratska „bravura” ruskog Ministarstva odbrane, jer pod „dobrovoljnim prijemom u vojsku” bilo šta može da se unese. Takođe, prema nekim analizama, umnogome je premašena najavljena cifra od 300.000 mobilisanih.

Ruska strana je u defanzivi, pregovori se traže sve glasnije, mobilisani štab još uvek nije spreman, a vojska je u povlačenju, pa potezi poput ovih ofanzivnih akcija mogu delovati čudno. Motiv za to leži u zauzimanju povoljnijeg položaja za odbranu položaja preko zime.

Dok je u Luganskoj i Hersonskoj oblasti položaj ruske armije relativno jak i povoljan, a razlog je to što se ona povukla na položaje sa kojih je lakše organizovati odbranu, u Donjeckoj je situacija nešto drugačija.

Ispred Bahmuta i Soledara je otvoren prostor i veoma je teško i nezgodno braniti te pozicije. Ukoliko bi ruska vojska uspela da uđe u Bahmut i Soledar, to bi znatno oslabilo položaj ukrajinske vojske, koja bi morala da se utvrdi na tom otvorenom prostoru gde nema većeg grada.

Avdejevka je jedno od najvažnijih uporišta ukrajinske vojske u tom regionu jer je veoma blizu Donjecka, pa se može vrlo lako gađati. Zato ruska vojska pokušava da pomeri liniju fronta što dalje od Donjecka.

Treća tačka je Vugledar, koji se nalazi južno od Donjecka, a ruska vojska pokušava da ga zauzme iz sličnog razloga kao i Bahmut. Rusi bi osvajanjem Vugledara ostavili ukrajinsku vojsku na otvorenom prostoru bez ijednog grada u blizini, što je veoma nezgodan položaj tokom zime.

Hersonski region

Za razliku od situacije u Donjecku, iz Hersonske oblasti stižu informacije o povlačenju sve većeg broja ruskih vojnika i vojne tehnike na drugu stranu reke Dnjepar. Ruske vlasti su evakuisale stanovnike iz samog grada Hersona, a odbrana te oblasti je u pripremi.

Osim toga, pripremljena je priča i sa ruske i sa ukrajinske strane o opasnosti od rušenja brane u Novoj Kahovki i mogućnosti „potapanja” tog regiona.

Ruska strana optužuje ukrajinsku za planiranje raketnog napada na branu, a ukrajinska optužuje rusku da je branu digla u vazduh i da namerava da je uništi u slučaju povlačenja preko reke.

Iako se ruske vlasti deklarativno ne odriču Hersona, sve ukazuje na to da će se povući iz područja preko reke. Teško je kontrolisati veliku oblast bez tvrđave u vidu grada, a još je teže snabdevati vojsku preko oštećenih mostova na Dnjepru.

Ovaj potez bi doprineo snažnijem jačanju ruskih pozicija, a u političkom smislu gubitak Hersona bio bi veliki poraz. Slično kao u Donjeckoj oblasti, samo što je ovde ruska strana u suprotnom položaju.

Luganska oblast

U Luganskoj oblasti uspostavljena je linija Kremenaja – Svatovo – Trocikoje na reci Krasni. Nije velika reka, ali je i teško prohodna u zimskim uslovima. Ova linija je veoma važna za rusku stranu, jer ako se ona probije, odbrana cele LNR pada, odnosno do linija koje su uspostavljene pre rata. Iza te linije je grad Starobjelsk, koji je saobraćajno čvorište, odnosno veza između LNR i Rusije.

Cilj ukrajinske vojske je da preseče tu liniju snabdevanja i vrati LNR u svoje predratne granice. Mogućnost da ukrajinska strana zauzme Svatovo i krene ka Starobjelsku je pre mesec dana izgledala mnogo veća nego danas. Sada je jasno da je duga ukrajinska okupacija Krasnog Limana dala ruskoj strani dodatno vreme da uspostavi jaču liniju odbrane.

Određivanje rusko-ukrajinske granice

Još jedan znak da se Rusija sprema za zimu je uspostavljanje rusko-ukrajinske granice duž Kurske i Belgorodske oblasti. Dakle, 400 km betona, armature, podzemnih tunela duž granice sa Ukrajinom. Nejasno je zašto su se ruske vlasti odlučile na takav potez, ali se prave neke pretpostavke.

Ukrajinski portali Belgorodsku oblast sarkastično nazivaju Belgorodska Narodna Republika (BNR) po uzoru na ruske verzije narodnih republika u Ukrajini, ali ofanziva i „oslobođenje BNR“ nije ni izvesno ni razmatrano. Međutim, česti napadi na infrastrukturu i vojna skladišta u Belgorodu stvaraju problem ruskoj strani.

Ukoliko ruska strana nastavi da se povlači i utvrđuje, što je sasvim izvesno, ukrajinska vojska bi u nekom trenutku mogla da iskoristi teritoriju Belgorodske oblasti za bočne napade kako bi zaobišla ruske položaje. U tom smislu, ovaj potez ne deluje kao potpuni promašaj. Pretpostavlja se da ruska vojska svuda pokušava da stabilizuje front kako bi iskoristila zimu za popunu zaliha i obuku što većeg broja mobilisanih vojnika.

Nastavak

Iako je ruska vojska krenula u ofanzive i čak se u jednom trenutku činilo da će Vagnerova grupa zauzeti Bahmuta, ona je uspešno odbijena.

Intenzitet napada i borbi za grad je smanjen. Pored toga, prema dostupnim podacima, ruska strana je u ovim ofanzivama išla frontalno, što je izazvalo velike gubitke u ljudstvu.

Ukrajinska strana govori o velikom broju mrtvih (do 800 dnevno), što se ne može proveriti, ali je činjenica da takvi frontalni napadi zaista rezultiraju velikim gubicima. Jednostavno, kontekst ovog rata je takav da kada jedna strana odluči da krene u ofanzivu, mora da pretrpi velike ljudske gubitke.

U ostalim ofanzivama na Vugledar i Avdejevku, ruska strana takođe ne uspeva da probije ukrajinsku odbranu. Taktika je slična, napadi su frontalni sa dosta gubitaka.

U prethodnim ofanzivama ruska vojska je koristila taktiku bočnog napada, koja je bila uspešna prilikom zauzimanja Lisičanska ili Severodonjecka, ali se u ovom slučaju odlučila za frontalni napad. Taktike bočnih napada su mnogo složenije i duže, a frontalni napad je mnogo jednostavniji za izvođenje u smislu organizacije.

Drugi razlog su vremenski uslovi. Za bočne napade potrebno je koristiti borbena vozila na terenu koji nije put, što je veoma teško zbog natopljenog tla i blata. Sve češće se pojavljuje snimak tenka ili drugog oklopnog vozila zaglavljenog u blatu.

Stoga je ruska vojska krenula u nove ograničene ofanzive, ali i izgradnju odbrambenih utvrđenja, što je pokušaj da konsoliduje svoje pozicije preko zime. Sve se zaokružilo – od najave zauzimanja Kijeva za tri dana do izgradnje zida na granici sa Ukrajinom. Uspostavljanje i igranje na zimsku kartu sada je glavna tačka u taktici ruske vojske, posebno nakon što je raketnim udarima nanela veliku štetu energetskom sistemu Ukrajine.