„Putin ima problema“: Analiza Ksenije Kirilove o nezadovoljstvu u ruskom društvu

Kirilova navodi rezultate ankete iz novembra koju su sproveli Denis Volkov, direktor Levada centra, i politički analitičar Andrej Kolesnikov koja pokazuje da u proseku 75 odsto ispitanika podržava akcije ruske vojske. U oktobru je procenat bio 76 odsto.

Uprkos naizgled visokom nivou konsolidacije oko vlasti i vojske, postoje znaci rastućeg nezadovoljstva među Rusima, tvrdi Kirilova, koji se još uvek ne manifestuju u otvorenim protestima. Nezavisni novinarski projekat „Važne priče“ objavio je studiju o najčešćim pritužbama koje Rusi iznose Vladimiru Putinu.

Ključno je naglasiti da većina ruskog stanovništva smatra žalbe predsedniku kao poslednje sredstvo za traženje pravde kada se iscrpe svi drugi putevi, kao što su njihovi preci ranije činili sa carem.

Prema podacima, najurgentnija briga za Ruse jeste finansijsko blagostanje vojnika po ugovoru. Prva pisma Putinu na ovu temu pojavila su se već u aprilu 2022. a do oktobra 2023. mesečni obim žalbi na ovu temu porastao je 25 puta.

Ovo sugeriše da je strategija vlasti da „ubrizgavaju“ novac za rešavanje problema gubitka života Rusa u ratu i dalje efikasna. Takozvana Putinova većina je i dalje spremna da žrtvuje živote i zdravlje svojih najmilijih u zamenu za dovoljnu kompenzaciju.

Međutim, čini se da ovaj mehanizam počinje da posustaje. Krajem novembra, regionalnim zvaničnicima je naloženo da uguše „po svaku cenu“ proteste žena mobilisanih vojnika tražeći povratak svojih muževa sa fronta.

Mnogi nastoje da ostvare ovaj cilj kroz „brigu o porodicama boraca“. Međutim, s obzirom na nedostatak sredstava na lokalnom nivou, ovi izrazi brige su postali prilično skromniji.

Na primer, u Tuvi porodicama mobilisanih uglavnom daju krompir i drva za ogrev. U Republici Tivi porodice vojnih obveznika dobijaju mladu stoku i ugalj, dok u Jakutiji dobijaju leševe irvasa.

U drugim mestima porodice mobilisanih se podržavaju paketima sa hranom i čajem, a u Tjumenskoj oblasti su im podeljene karte za cirkusku predstavu zakazanu za jun.

Pitanja mobilizacije su druga tema po kojoj se Putinu žale. Najveći broj registrovan je u oktobru 2022. neposredno nakon masovne mobilizacije, sa skoro 13.000 pisama upućenih predsedniku.

Na trećem mestu su pritužbe na ugovornu uslugu. Rusi šalju preko 1.000 žalbi na ovu temu mesečno, što je dostiglo vrhunac u septembru sa 1.878 žalbi.

U aprilu, primarna tema pritužbi predsedniku odnosila se na nedostatak vojnog odsustva iz aktivne službe. Ovo se smanjilo u jesen, što su sociolozi pripisali rastućem besu među vojnim porodicama i pribegavanja drugim metodama za rešavanje ove pritužbe.

Neke supruge su počele da učestvuju u protestima, nešto što Kremlj trenutno aktivno pokušava da uguši.

Osim toga, Rusi se žale predsedniku na nedostatak pomoći u pronalaženju nestalih u akciji i lečenju ranjenih, kao i na izražavanje nezadovoljstva zbog niskih plata u javnom sektoru, poremećaja u snabdevanju grejanjem, kućnih problema i neadekvatnih penzija.

Iako može biti nezadovoljstva, malo je znakova otvorenog neslaganja, navodi Kirilova. Činjenica da pišu žalbe Putinu pokazuje da mnogi ljudi ne vide vladu kao uzrok svojih problema, već kao branioca i zaštitnika.

Pored preostale vere u dobrotu moćnih, značajan faktor odvraćanja od učešća u protestnim aktivnostima, kao i ranije, ostaje represija. Sociolozi tome pripisuju pad broja otvorenih protesta protiv rata, a istovremeno konstatuju rast pokreta nezadovoljstva među rođacima mobilisanih i porast broja frontovskih dezertiranja.

Prema istraživačima, trenutno smanjenje broja krivičnih i upravnih predmeta za antiratna uverenja nije posledica smanjenja nivoa represije, već straha od posledica „internalizovanih novih cenzurnih pravila“.

U međuvremenu, nivo represije je i dalje visok, što se vidi u strogoći kazni, sistematskom fizičkom nasilju od strane organa za sprovođenje zakona nad protivnicima režima, i jednako sistematskim alternativnim oblicima vansudskog pritiska.

Beleži se porast slučajeva izdaje, koji su zamenili manje ozbiljne antiratne optužbe. Prema podacima koje je prikupila publikacija Holod, FSB je od januara do jula podneo najmanje 82 slučaja u vezi sa izdajom i špijunažom, dok je u celoj prethodnoj godini podneto samo 20 takvih slučajeva.

Rusi koji žele da se drže podalje od nevolja znaju da moraju izraziti nezadovoljstvo samo „dozvoljenim“ metodama, ili će se suočiti sa akcijom zbog svoje navodne nelojalnosti.

Trolovi iz Kremlja to vešto iskorišćavaju, bombardujući supruge mobilisanih komentarima koji sugerišu da ih „nameštaju Navaljnijeve pristalice“.

„Dakle, ne očekujte uskoro organizovane proteste neistomišljenika. Ali očekujte da će očajni, prinuđeni da traže druga sredstva protesta ili samoodržanja, pribeći prikrivenijim iskazima nezadovoljstva, kao što su sabotaže, dezerterstvo i bilo koja druga sredstva da izbegnu da postanu jedan od 300.000 ili više ubijenih Rusa i ranjenih u Ukrajini“, zaključuje Kirilova.