„Da li je pobuna protiv Putina krenula iz Srbije i Crne Gore?“: Novaja Gazeta Evropa je analizirala rezultate ruskih izbora u inostranstvu

Putinov udeo glasova najviše je opao u Srbiji, koja je zabeležila pad od 72 odsto, a zatim slede Crna Gora (58 odsto), Litvanija (56 odsto), Argentina (54 odsto) i Hrvatska (52 odsto).

Pad podrške Putinu zabeležen u 92 od 144 strane zemlje u kojima je bilo moguće glasati. Putin je osvojio manje od 50 odsto glasova u inostranstvu u 42 zemlje, što je velika promena u odnosu na 2018, kada se to nigde nije dogodilo.

U nekim slučajevima, promena nivoa podrške Putinu može biti posledica promene broja birača. U Litvaniji je, na primer, broj ljudi koji glasaju za Putina smanjen za 3.600 u odnosu na 2018. godinu, ali je ukupan broj birača smanjen za skoro isto toliko – 3.700.

Međutim, u Srbiji i Crnoj Gori broj birača se više nego utrostručio, dok se broj onih koji glasaju za Putina više nego prepolovio.

Poređenja radi, i 2004. i 2018. Putin je izgubio na jednom biračkom mestu u inostranstvu, oba puta u Iranu. Godine 2004. zauzeo je jedan glas iza Sergeja Glazjeva u Isfahanu, a 2018. bio je drugi iza Pavela Grudinina u gradu Raštu.

Godine 2012. Putina je na prvom mestu pobedio drugi kandidat na 44 od 393 biračka mesta u inostranstvu, 12 odsto od ukupnog broja. Na tim izborima 27 odsto inostranih birača – 118.000 ljudi – glasalo je za drugog kandidata.

Ove godine, prema zvaničnim podacima, 104.000 glasača u inostranstvu glasalo je za druge kandidate ili im je pokvarilo glasačke listiće – 28 odsto od ukupnog broja. Kandidat koji nije Putin osvojio je više glasova od aktuelnog predsednika na 42 od 288 biračkih mesta.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je tokom vikenda da je „neviđeni“ broj Rusa u inostranstvu – više od 380.000 – glasao na predsedničkim izborima 2024. ali je ta brojka zapravo znatno niža od rekordnog broja zabeleženog 2018. kada ih je bilo preko 474.000. Rusi su glasali u inostranstvu.

Međutim, ove godine se broj ruskih biračkih mesta u inostranstvu smanjio za više od 100 — sa 393 na 288 — zbog zatvaranja više diplomatskih misija nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Prosečan broj birača koji koriste svako biračko mesto u inostranstvu porastao je sa 1.200 u 2018. na 1.300 u 2024. Zbog broja potencijalnih glasača, Rusi su satima stajali u kilometarskim redovima, a na biračkim mestima u Jermeniji, Kazahstanu i Francuskoj čak je bilo produženo vreme glasanja.

Ipak, mnogi ljudi nisu stigli da glasaju. Više od 500 ljudi u Berlinu i desetine u glavnom gradu Letonije, Rigi, sprečeno je da to učine kada je glasanje završeno po rasporedu.

Godine 2024, glavni Putinov rival u inostranstvu bio je Vladislav Davankov, kandidat stranke Novi ljudi. Ušao je prvi na sva 42 „protestna“ biračka mesta, ona na kojima Putin nije pobedio.

Na devet biračkih mesta bilo je više nevažećih listića nego glasova za Putina, što znači da je on zapravo zauzeo treće mesto. To se dogodilo na biračkim mestima u Austriji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Poljskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Češkoj.

Nevažeći glasački listići bila je jedna od opcija za one koji žele da glasaju protestno na ovim izborima. Broj „nevažećih“ glasova bio je sličan broju koji su glasali „protiv svih kandidata“ 2004. godine, što je opcija koja je uklonjena sa glasačkih listića 2006.

Prema zvaničnim podacima, inostrana podrška Vladimiru Putinu pala je sa 85 odsto u 2018. na 72 odsto ove godine.

Nezavisni medij IStories je izračunao da je 46 odsto onih koji su glasali za Putina u inostranstvu to uradilo ili na biračkim mestima u ruskim prekomorskim vojnim bazama ili u nepriznatim otcepljenim državama kao što su Pridnjestrovlje, Abhazija i Južna Osetija, ili ruskim klijentima kao što su Belorusija i Sirija. Ukupan broj glasova za Putina dostigao je 128.000.

Ni biračka mesta u inostranstvu nisu bila pošteđena prevare birača koja je toliko rasprostranjena u samoj Rusiji. Navodno je skoro 40.000 Rusa glasalo prevremeno na Kipru, gde je Putin dobio 86 odsto glasova, dok je prema izlaznoj anketi koju je danima glasanja sproveo pokret Vote Abroad, samo oko 6.000 ljudi glasalo lično.

Aktivisti Demokratske zajednice Rusa na Kipru izračunali su da je svaki prevremeni glasač mogao da provede samo 30 sekundi u kabini da su tri biračka mesta otvorena od 9 do 18 časova od 1. do 7. marta.

Aktivisti su takođe izračunali da je 36.870 prevremenih glasača na Kipru ekvivalentno skoro 60 odsto svih prevremenih glasača u 41 zemlji, što se čini malo verovatnim jer Kipar ima otvorena samo tri biračka mesta.

U 2018. na Kipru je glasalo samo oko 5.000 Rusa, dok je odziv u prestonici Nikoziji 2024. skočio za neverovatnih 712 odsto 2024.

Izlaznost je takođe nenormalno porasla na biračkim mestima u Egiptu – u Aleksandriji je broj birača porastao za 2,746 odsto u odnosu na 2018 – u Bangladešu, gde je u Daki izlaznost bila veća za 742 odsto, i širom Moldavije, gde je zabeležen porast od 649 odsto.

Na svim ovim biračkim mestima Putin je dobio najmanje 70 odsto glasova. U Moldaviji je to bilo rekordnih 97 odsto.

Novaja Evropa procenjuje da bi Putin bez glasova sa ovih biračkih mesta u Moldaviji i državama i teritorijama pod ruskom kontrolom dobio samo 55 odsto glasova u inostranstvu.

Podaci izlaznih anketa koje je dao Vote Abroad takođe se uveliko razlikuju od rezultata Centralne izborne komisije (CIK) u nekim oblastima, kao što je istakao projekat Ark, inicijativa koja pomaže Rusima koji su napustili zemlju zbog svog antiratnog stava.

U Istanbulu je udeo glasova za Putina iznosio pet odsto prema izlaznoj anketi i 45 odsto prema CIK-u Rusije, dok su iste brojke u glavnom gradu Estonije Talinu bile osam odsto i 75 odsto prema CIK-u Rusije.

Čak i kada se uzmu u obzir oni koji nisu voljni da kažu za koga su glasali, Putinova izlazna anketa i rezultati CIK-a razlikuju se za najmanje 10 odsto u skoro svim gradovima.