„Putin ispunio životnu misiju, sad može na miru da ode“: Ruski opozicionar Leonid Gozman o situaciji u Rusiji

Dodaje da je to bila jedina stvar koju je uspeo da postigne i ništa drugo.

Pad ekonomije, pogoršanje demografske situacije, produbljivanje tehnološke zaostalosti, sveobuhvatno licemerje – to su dostignuća Putinove vladavine. Lista bi mogla da bude preduga. Sa ratom i masovnim ubistvima kao vrhuncem dostignuća, napominje ruski opozicionar.

„Ali kada je reč o Rusiji – da, on je jeste uništio. Zemlja u kojoj smo rođeni i u kojoj smo odrasli više ne postoji.
I svet više ne vidi zemlju sa kojom je sarađivala. Postoji samo teritorija koja predstavlja pretnju: i svet treba da se ujedini protiv nje“.

Naša zemlja je, ističe Gozman već jednom nestala — uništili su je boljševici. Posle Oktobarske revolucije 1917. ostala je teritorija na kojoj je nastalo ludilo, ali ona više nije imala nikakve veze sa Rusijom, njenom kulturom, niti sa njenom istorijom, osim možda, sa njenim najmračnijim trenucima – poput vladavine Ivana Groznog.

Nešto veoma slično se desilo sada. Sve do nedavno, reč Rusija je bila povezana i sa dobrim i sa lošim. Diktatura, Staljin, logori, ali i ruska kultura, svemirski proboj…

„Sve je to prošlost. Kao nekada reči koje Nemačku povezuju ne sa Geteom ili velikim nemačkim naučnicima već sa SS-om, ludim Firerom, i pećima u Aušvicu i Treblinki, tako i danas pridev ruski nosi samo smrt, uništenje, agresiju i laži. I to se neće skoro promeniti!

Više ne postoji zemlja. Ne samo da je sve što smo gradili od kraja osamdesetih uništeno. Ne postoji ruska kultura.

Nema više ruske vojske — u Ukrajini postoji opasna naoružana grupa koja seje smrt. Vojska brani svoju zemlju, ne banditi u susednoj bez cilja, osim realizacije dvosmislenih fantazija osobe broj jedan. Moderna vojska je ujedinjena umesto da se sastoji od zaraćenih nezavisnih jedinica. Moderna vojska ima disciplinu — ponekad se stvari dešavaju, ali silovatelji i ubice bivaju kažnjeni umesto da budu nagrađeni“.

Zapravo, ni u Rusiji nema predsednika. I ne govorim o njegovom nedostatku izbornog legitimiteta. Predsednik, kralj ili sultan — to je neko ko podržava red (ne nužno ustavni već neku vrstu poretka) i komunicira sa spoljnim svetom i sopstvenom zemljom.

Reda, baš kao i Ustava, odavno nema — požari, cevi sa pucanjem fekalnih materija, neispunjavanje bilo kakvih svojih obaveza. Putin odbija da komunicira. On takođe ne želi da komunicira sa svojim narodom — otkazao je godišnju konferenciju za novinare i ustavom predviđeno obraćanje Federalnom savetu, otkazao novogodišnji prijem u Kremlju — ne želi čak ni da komunicira sa svojim „najpoverljivijim“.

„Razumem da su poređenja Putina i Hitlera kao i naše vlade današnjice i Trećeg rajha previše očigledna, mnogi su se umorili od njih. Ali ovo nije šala! Ovako stoje stvari – pogledajte koliko je situacija neverovatno slična, kako postupci, tako i retorika. Naša zemlja trenutno više nego bilo šta podseća na Nemačku iz 1944. Ne tako davno, Putin je tokom Valdaj foruma rekao: „Zašto bi bio potreban svet u kome nema Rusije?“ Takav svet – u kome nema Rusije – sada postoji zahvaljujući naporima Vladimira Putina 2022″, zaključuje Gozman.