„Putin je bacio starog prijatelja pod autobus“: Odnosi Rusije i Izraela u svetlu rata na Bliskom istoku

Njegove reči usledile su nakon što je Moskva prenela u Tel Aviv posmrtne ostatke Zakarija Baumela, izraelskog vojnika koji je nestao u akciji od 1982. kada je izbio prvi izraelsko-libanski rat.

Netanjahu nije izrazio ništa osim zahvalnosti Putinu, iako su se ruski vojnici koji su otkrili Baumelove ostatke borili za sirijskog predsednika Bašara el Asada, jednog od najbližih saveznika Irana, piše Al Jazeera English.

Ali sada, dok rat ponovo besni na Bliskom istoku, Netanjahu možda oseća dam mu je „dragi prijatelj“ zabo nož u leđa.

Putin je ćutao o sukobu tri dana, ne izražavajući saučešće Tel Avivu i uzdržavajući se od pozivanja Netanijahua – iako je prijavljeno da su najmanje četiri ruska državljana ubijena, a šestorica nestalo.

U međuvremenu, stav Rusije ove nedelje je sprečio da Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija postigne jednoglasnost neophodnu za osudu Hamasa.

Konačno, u utorak, Putin je prekinuo ćutanje – samo da bi osudio „katastrofalne“ smrti civila i osudio korake Vašingtona u mirovnom rešenju na Bliskom istoku.

„Ovo je živopisan primer neuspeha bliskoistočne politike Sjedinjenih Država i pokušaj monopolizuje mirovnog rešenja“, rekao je on tokom televizijskog sastanka sa iračkim premijerom Muhamedom Šiom al-Sudanijem.

„Ali, nažalost, SAD nisu bile zabrinute zbog traženja kompromisa za obe strane i, obrnuto, promovisale su sopstvene koncepcije o tome kako to treba da se uradi, i vršile pritisak na obe strane“, rekao je on.

Moskva je takođe odbila da navede Hamas kao „terorističku“ organizaciju nakon sličnih koraka koje su preduzele Francuska i Evropska unija ranije ove nedelje.

Održavamo kontakt sa obe strane u sukobu“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u sredu.

„Naravno, Rusija nastavlja da analizira situaciju i zadržava svoju poziciju nacije koja ima potencijal da učestvuje u procesu posrednika“.

Analitičari kažu da bi tekući sukob između Izraelaca i Hamasa – kao i veći rat u regionu – mogao biti od koristi Moskvi i njenim saveznicima.

„Ruski odgovor na teroristički napad dovoljno govori o Putinovim stvarnim simpatijama, a oni nisu proizraelski“, rekao je Nikolaj Mitrohin sa nemačkog Univerziteta u Bremenu za Al Džaziru.

Rusija je ključni igrač u neformalnoj antizapadnoj koaliciji koja uključuje Iran, Severnu Koreju i Kinu – i dugo je pokušavala da „ljulja zapadni čamac“, rekao je on.

„Za Putina je veoma korisno da skrene pažnju i međunarodnu pomoć, uglavnom američku, od Ukrajine, čega se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iskreno plaši“, rekao je Mitrohin.

Zelenski je u ponedeljak rekao da je Rusija „zainteresovana da izazove rat na Bliskom istoku kako bi novi izvor bola i patnje mogao da potkopa svetsko jedinstvo, poveća razdor i protivrečnosti i tako pomogne Rusiji da uništi slobodu u Evropi“.

„Vidimo kako ruske propagandiste likuju“, rekao je on u video obraćanju.

„Vidimo kako iranski prijatelji Moskve otvoreno podržavaju one koji su napali Izrael. A sve ovo je mnogo veća pretnja nego što svet trenutno percipira. Prošli svetski ratovi počeli su lokalnim agresijama“.

Sukob na Bliskom istoku mogao bi da odloži rešenje u Ukrajini – i da zamrzne ključne ekonomske veze unutar Evroazije, rekao je ekspert iz Kijeva.

„Pažnja i resursi zapadnih saveznika bili bi raspršeni“, rekao je Vjačeslav Lihačov za Al Džaziru.
„Ali, što je najvažnije, perspektiva stabilizacije u makro-regionu bi bila strateški osujećena.

Sada odloženi mirovni sporazum između Saudijske Arabije i Izraela mogao je da pomogne uspostavljanju transportnog čvorišta između Indije, Bliskog istoka i Evrope, rekao je on.

Čvorište je moglo da pokrene bližu makroekonomsku integraciju u Evroaziji – nešto što je u suprotnosti sa interesima Moskve i Pekinga, rekao je on.

„To nije korisno za Kinu, nije korisno za Rusiju“, rekao je Lihačov

Rusija i Hamas

Uprkos široko rasprostranjenim spekulacijama, nisu se pojavili nikakvi dokazi o direktnoj umešanosti Moskve u Hamasov napad na Izrael.

Ali u Putinovom je interesu da se novi sukob proširi po celom Bliskom istoku, odvlačeći pažnju Zapada i podrivajući pomoć Ukrajini, rekao je londonski stručnjak za Evroaziju.

„Putinova kalkulacija je da izazove eskalaciju sukoba, da ga geografski proširi i da uključi celokupno arapsko stanovništvo Bliskog istoka“, rekao je za Al Džaziru Ališer Ilhamov, direktor Central Asia Due Diligence, organizacije civilnog društva.

A nema izgubljene ljubavi ni između Putina i Hamasa.

„Hamas je za njega samo deo igre, alat, baš kao i za druge regionalne igrače“, rekao je za Al Džaziru Sergej Bizjukin, odbegli ruski opozicioni aktivista.

Osim što će odvratiti svet od Ukrajine, takav rat može dovesti do vrtoglavog porasta cena nafte i gasa – obezbeđujući Moskvi milijarde dolara dodatnog prihoda.

Putin je u utorak ponovio višedecenijski poziv Moskve na nezavisnost Palestine – rekavši da je to jedini način da se reši sukob.

A neki Izraelci su nepokolebljivi da je Putinovo prijateljstvo sa Netanjahuom bilo cinično i licemerno.

„Antisemitizam je bio način života u KGB-u kada mu se Putin pridružio“ u Lenjingradu 1980-ih, sada Sankt Peterburgu, rekao je za Al Džaziru Eduard Kaufman, 31-godišnji stanovnik Haife ruskih korena. „Bacio je Bibija (Netanijahua) pod autobus i nikada se nije osvrnuo“.

Istorija odnosa Rusije sa Izraelom je komplikovana.

Veze Moskve sa Sirijom, bliskom saveznicom najvećeg neprijatelja Izraela, Iranom, kao i ruska podrška palestinskoj stvari datiraju još iz sovjetske ere.

Komunistička Moskva je podržala levičarske, socijalističke frakcije u palestinskim političkim krugovima, obučila stotine palestinskih boraca i naoružala Egipat pre Oktobarskog rata 1973.

Takođe je razvio bliske veze sa Hamasom i poželeo dobrodošlicu svojim liderima u Moskvi otkako je oružani pokret došao na vlast u Pojasu Gaze 2007.

Ali pošto je više od milion bivših sovjetskih Jevreja emigriralo u Izrael nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991.  što je promenilo demografiju i izborne preferencije nacije, svaki veliki izraelski političar pokušao je da neguje veze sa Moskvom.

Niko nije uspeo u ovoj kultivaciji više od Netanjahua, čiji je lični odnos sa Putinom više puta nazvan „čudnom ljubavnom aferom“.

U Moskvu je putovao desetak puta, a tokom jedne posete pratio je Putina na baletskoj predstavi u Boljšoj teatru.

On je branio svoju vezu, rekavši da je to sprečilo rat između Moskve i Tel Aviva zbog sukoba interesa nacija i borbenih aviona oko Sirije.

„Ne bih to nazvao ljubavnom vezom. Ja bih to nazvao pitanjem interesa“, rekao je izraelski lider za CNN u oktobru 2022.

Veze nisu narušene čak ni ruskim ratom punog obima u Ukrajini i nizom antiizraelskih koraka koje je Moskva preduzela.

Moskva je poslednjih godina zapretila da će zatvoriti ruski ogranak Jevrejske agencije, nevladine organizacije koja je omogućila emigraciju u Izrael, i optužila izraelskog ambasadora u Ukrajini da „izbeljuje nacizam“.

A Kremlj je nastavio da ponavlja svoju staru i nedokazanu mantru o „neonacističkoj hunti“ u Kijevu na čelu sa Zelenskim, iako je on etnički Jevrejin čiji je deda izgubio porodicu u holokaustu.

Za Zelenskog i nekoliko drugih ukrajinskih zvaničnika, slika je jasna.

„Sigurni smo da Rusija podržava, na ovaj ili onaj način, operacije Hamasa“, rekao je on ove nedelje za televizijski kanal France 2 bez pružanja dokaza.

„Rusija zaista pokušava da sprovede destabilizujuće akcije širom sveta“, kazao je Zelenski.