Ukrajinska poslanica: Putin je fatalno potcenio Ukrajince

Kada je 24. februara započeo svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu, Putin je očigledno mislio da bi bilo moguće voditi rat posebno protiv političkog rukovodstva zemlje.

Čini se, piše Sovsun, da je upao u zamku verovanja sopstvenoj propagandi i pretpostavke da je današnja Ukrajina ista kao moderna Rusija, sa svojim uglavnom pasivnim i apolitičnim stanovništvom.

Polazeći od sopstvenog iskustva diktatorske vlade, Putin je mislio da je relativno jednostavan zadatak zastrašiti ili ukloniti nekoliko ključnih ukrajinskih lidera i preuzeti državu.

Umesto toga, sada se nalazi u ratu sa čitavom nacijom od 40 miliona.

Putin je svakog Ukrajinca učinio svojim neprijateljem.

Tokom prvih pet dana sukoba, naučio je bolnu lekciju  – da je ukrajinsko društvo daleko sposobnije da mobiliše kolektivnu snagu nego što bi bilo koji građanin autoritarnog režima mogao da shvati.

Cela Ukrajina je odgovorila izazovu Putinove invazije. Desetine hiljada Ukrajinaca prijavilo se u snage teritorijalne odbrane Ukrajine. U gradovima širom zemlje formirani su redovi za davanje krvi. Obični Ukrajinci,l u gradovima i selima, su postavili improvizovane milicije da love sabotere i usporavaju napredovanje ruskih snaga.

Osoblje na stanicama za sortiranje smeća počelo je da preuzima staklene flaše za kasniju upotrebu za pravljenje molotovljevih koktela. Metalci su zauzeti izgradnjom protivtenkovskih prepreka za hiljade kontrolnih punktova koji niču širom Ukrajine.

Aktivisti pretražuju gradove u potrazi za oznakama koje su ostavili ruski agenti da pomognu u vazdušnim napadima ili usmere padobrance.

U međuvremenu, mediji pružaju ukrajinskoj publici praktične savete o tome kako da sabotiraju zalihe ruskog goriva i nude smernice o najboljem načinu pripreme molotovljevih koktela.

Javnost odmah obaveštava ukrajinske oružane snage kad god saznaju da su neprijateljske snage u blizini.

Kada ministar odbrane Aleksij Reznikov poziva seljane da unište kamione sa gorivom koji prate ruske oklopne kolone, on zna da su mnogi spremni to da učine.

Prvog dana invazije, Ukrajinci su se latili obezbeđivanja zaliha neophodnih za naše branioce, a takođe su organizovali transport i smeštaj izbeglica. Mnogi različiti elementi ukrajinskog društva sada rade unisono kao dobro podmazana mašina.

U međuvremenu, Ukrajinci u inostranstvu i svi oni koji cene mir i pravdu organizuju mitinge i pomažu da se izvrši pritisak na međunarodnu zajednicu da proširi svoju podršku Ukrajini.

Svi pronalaze načine da doprinesu odbrani Ukrajine. Kao član ukrajinskog parlamenta, mnogo vremena provodim u komunikaciji sa stranim medijima. Cilj mi je da ponudim najnovije informacije o situaciji u Ukrajini, istovremeno pružajući ključni kontekst i objašnjavajući vrstu podrške koju Ukrajini trenutno najviše treba od spoljnog sveta.

Okružena sam svojim bivšim studentima, koji su zalepljeni za svoje telefone i kompjutere i do 20 sati dnevno koordiniraju humanitarnu i drugu pomoć koja pristiže u Ukrajinu iz celog sveta. Tokom dana čujem isečke razgovora o „svežim zalihama koje stižu iz Mađarske“ i „novoj isporuci iz Italije“.

Čini mi se da bi sada bilo pravo vreme da se snimi dokumentarni film o tome kako civilno društvo funkcioniše u vremenima krize. Mogli bismo to da prikažemo u Rusiji kako bismo pokazali solidarnost i samoorganizaciju u današnjoj Ukrajini i pomogli Rusima da shvate zašto je Putinova invazija na kraju osuđena na propast.

Nijedan diktator ne može razumno očekivati da će pobediti zemlju u kojoj je stanovništvo bolje organizovano u aplikacijama za razmenu poruka i društvenim medijima od celog Generalštaba ruske armije. Mi smo inovativna i inventivna nacija navikla da preuzima inicijativu i radimo zajedno bez čekanja na uputstva odozgo.

Pre svega, mi smo slobodna nacija. Danas ova slobodna nacija čvrsto stoji iza ukrajinske vojske. Zaista, cela Ukrajina je naša vojska.