„Putin je jači nego ikad. Zašto?“: Analiza Njuzvika povodom dve godine od ruske invazije na Ukrajinu

Dve godine od tada čini se da se okolnosti okreću u njegovu korist, a njegova vlast ne pokazuje znake da jenjava, piše Njuzvik (Newsweek).

Ukrajinski otpor na početku rata doveo je do povlačenja ruskih snaga iz Kijeva, a kasnije 2022. povlačenje iz Harkova i Hersona zadalo je udarce Putinu i smele naslove za Kijev, kao i udare na ruske ciljeve u Crnom moru, koji se nastavljaju.

Ali u proteklih nekoliko nedelja, Putinu su došle neke lepe vesti. Sankcije Zapada usmerene na izolaciju Rusije od globalnog finansijskog sistema možda jesu izazvale nemire, ali je MMF prošlog meseca predvideo rast BDP-a od 2,6 odsto u 2024. – više nego dvostruko u odnosu na prethodnu prognozu.

„Vladimir Putin je jači nego ranije“, rekao je za Newsweek Ralf Karter, profesor političkih nauka na Teksaškom hrišćanskom univerzitetu.

„On je okupio javno mnjenje iza svog vođstva, nazivajući sankcije Zapada napadom koji je neutralisao“.

„On je takođe neutralisao domaću opoziciju, smrću Alekseja Navaljnog, njegovog najistaknutijeg kritičara, i Jevgenija Prigožina, lidera paravojne grupe Vagner. „Poruka Rusima — ako može da se desi njima, može se desiti i vama.“

Nova tržišta, zastoj u Kongresu

Moskva je postigla određeni uspeh u pronalaženju novih tržišta za svoj vredan izvoz, posebno Kine i Indije.

„Pozicija Putina izgleda jača nego što je bila pre šest meseci“, rekao je za Newsweek Džon Hol, profesor prava na Univerzitetu Čepmen u Kaliforniji.

„Pokušaji da se Rusija ekonomski izoluje pokazali su se daleko manje uspešnim nego što se očekivalo, pre svega zbog spremnosti Indije da kupuje rusku naftu. Rat u Ukrajini za Rusiju ide bolje nego mesecima pre, pošto je Rusija obezbedila zalihe oružja iz Severne Koreje, Irana i Kine, dok se Ukrajina suočava sa ozbiljnim nedostatkom oružja i ljudstva“.

Uz zastoj u američkom Kongresu oko daljeg finansiranja Ukrajine, Putin takođe ima koristi od retorike bivšeg predsednika Donalda Trampa, koju je prihvatio deo republikanaca, koji se protivi većoj vojnoj podršci Kijevu.

„Tramp je iskoristio svoj uticaj da potkopa bilo kakvu stalnu podršku Ukrajini, politiku koja koristi samo Putinu“, dodao je Hol.

NATO solidarnost dovedena u pitanje

Trampovo omalovažavanje NATO-a, koje uključuje i prošlomesečni poziv Rusiji da napadne članice Alijanse koje ne ispunjavaju uslov minimalne potrošnje od dva odsto, takođe je igralo na ruku Putinu, rekao je stručnjak za američko-ruske odnose Ken Osgud, profesor istorije u Koloradu.

„Osujećivanje solidarnosti unutar NATO bio je cilj svakog ruskog lidera još od Josifa Staljina“, rekao je on za Newsweek.

Dženifer Kibi, profesorka na Frenklin i Maršal koledžu, izjavila je za Newsweek da je Putin „očigledno u jačoj poziciji u Ukrajini nego što je bio više od godinu dana nakon što je upravo preuzeo Avdijevku i sa Ukrajinom koja se bori dok se njeno snabdevanje oružjem usporava“.

„Nažalost, barem kratkoročno ili srednjoročno… njegov stisak moći je konsolidovan više nego ikad“.

Ali brzina pobune Prigožina prošlog juna pokazala je koliko brzo može da se promeni situacija u Putinovoj Rusiji.

„Jevgenij Prigožin je uspeo da preuzme glavni vojni komandni centar bez ispaljenog metka i umaršira sa naoružanim lojalistima do nekoliko stotina kilometara od Moskve — što nije vrsta sloma države koja bi se mogla desiti u potpuno konsolidovanom totalitarnom režimu“, smatra Stiven Hanson, profesor na Univerzitetu Vilijam i Meri u Virdžiniji.

„Važno je ne precenjivati sigurnost dugoročne moći Vladimira Putina“, dodaje.

Bet Knobel, bivša šefica moskovskog biroa za CBS News, rekla je da Rusi postaju sve oprezniji prema ratu i da bi veliki gubici na kraju mogli da naškode predsednikovom ugledu.

„Mislim da je Putin sada u slabijoj poziciji nego pre dve godine“, kaže Knobel koja je sada profesorica na Univerzitetu Fordham. „Rusi su mnogo izgubili zbog rata u Ukrajini“.

Hapšenja onih koji su javno odali poštu Navaljnom,po njenom mišljenju, bila su znak toga. „Putin se duboko plaši vrste narodne revolucije koju smo videli u drugim državama“.

Rendal Stoun, direktor Skalny centra za poljske i srednjoevropske studije na Univerzitetu u Ročesteru, rekao je da će se Putin potruditi da izbegne ulične proteste koji su ovog veka zahvatili lidere u postsovjetskim državama poput Gruzije i Kirgizije, kao i Ukrajine.

„Putin je veoma nesiguran, a pobuna Vagnerovih snaga jasno je pokazala koliko je slabo njegovo držanje vlasti. On se ne usuđuje da okonča rat u Ukrajini bez značajne pobede, ali odbojnost javnosti prema ratu ograničava njegove ratne napore“, rekao je Stoun.

Konstantin Sonin, ruski ekonomista koji radi na Univerzitetu u Čikagu, rekao je da je smrt Navaljnog „kratkoročno velika pobeda za Putina“, ali da je ruski predsednik „potpuno sam sebe saterao u ćošak“.

„Ne mislim da postoji izlaz iz onoga u čemu se on nalazi. On ne može zaustaviti rat. Ne može zaustaviti represiju“, rekao je on za Newsweek. „Nije baš tako da može da ide beskonačno, pa pretpostavljam da ga ovo približava kraju“.