„Putin je poput Miloševića, naneće puno zla“: Stručnjakinja za Aziju

Upitana da prokomentariše poruku sa samita Krimske platforme koji je juče održan u Zagrebu, Baković je istakla da je veoma važno da se poruka da Putin ne sme da dobije ovaj rat provlači kroz ceo samit.

„Izuzetno je važno i to što se Evropa, posebno Centralna i Istočna Evropa, vratila u fokus geostrateških dešavanja i promena jer smo u jednom trenutku bili gurnuti na marginu kada je izgledalo da se težište nove geopolitike pomera na Istok i da je Kina postala veoma dominantna u ovim promenama“, rekla je ona.

Baković je navela i da su ruski predsednik Vladimir Putin i kineski partijski i državni lider Si Đinping partneri u mnogim stvarima. „Jedna od njihovih tačaka bliskosti bila je da američka moć opada, a da EU ide ka raspadu. Ovo što se sada dešava je potvrda suprotne situacije“, dodala je.

Povodom zajedničke poruke sa samita u Zagrebu da Putin ne sme da dobije rat, ona je rekla da to važi i za svaku drugu silu koja bi nametnula sličnu reviziju svetskog poretka i međunarodnog prava.

Ona smatra da Hrvatska može biti ponosna jer je bilo potrebno čuti tako snažnu poruku.

„Moram da ga uporedim sa Slobodanom Miloševićem iako su razlike možda veće nego sličnosti. Naneće mnogo zla svima, najviše Ukrajincima, ali onda i ruskom narodu u Ukrajini i Rusiji, jer rezultat svega ovoga ne može biti drugačiji“, smatra Baković.

Uvredljiva izjava Milanovića o Pelosi

Odgovarajući na pitanje o uvredljivoj izjavi predsednice Republike Hrvatske o predsednici Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi, Baković je rekla:

„Dobro je što postoje različita mišljenja i jako je dobro što se dva državnika na različitim pozicijama ne slažu uvek, ali smeta mi nivo na kojem se ova diskusija odvija i ne zvuči dobro na jezicima zemalja koje politiku shvataju izuzetno ozbiljno“.

Rusija gubi podršku Kine

Putin je na konferenciji za novinare održanoj na kraju samita u Kazahstanu rekao da se njegov poziv ruskim rezervistima završava za dve nedelje i da nema planova za dalju mobilizaciju. Međutim, napadi su nastavljeni i nakon toga.

Na pitanje koga je Putin tada lagao, Baković kaže da se to ne zna, ali i skreće pažnju na zanimljivosti.

„Cela priča o toku rata počinje od trenutka kada je Putin bio u Pekingu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u februaru, samo tri nedelje pre početka rata. Tada je vodio razgovore sa predsednikom Sijem Đinpingom, čiji sadržaj nikada nećemo tačno saznati, ali je potom najavio intervenciju na određen način, koju je Si uslovno i ograničeno odobrio“, rekla je Baković i dodala da od trenutka kada je rat počeo da ide u pravcu koji nije bio planiran kineska strana je počela da pokazuje svoje negodovanje.

„On je više puta tražio da se rat što pre završi jer je Kina jedna od retkih zemalja koja ima otvoren dijalog i sa Ukrajinom i sa Rusijom“, rekla je Baković i dodala:

„Kini se ne sviđa odugovlačenje rata i pokušavaju da nateraju Putina da ga što pre okonča. Bivši Putinov savetnik rekao je da misli da je Si zahtevao da se rat završi do 16. oktobra i da Putin sigurno ne izlazi iz tog rata kao gubitnik. Vrlo brzo nakon toga Putin je izašao sa mobilizacijom koja je sve iznenadila“.

Baković je napomenula da je Putinove neuspehe Siju zamerila i opozicija unutar njegove stranke. Prigovorili su na mnoge stvari, a jedna od primedbi je bila da je prebrzo i prečvrsto stao na Putinovu stranu, a da će i Kina iz svega toga izaći kao gubitnik.

„Bez Kine, malo je verovatno da bi Putin izdržao ovoliko“, rekla je Baković.

Ona je pojasnila da Si ne može u potpunosti da odustane od Putina iako sa njim ne deli uvek iste stavove. Štaviše, ona objašnjava da ova kriza ispituje da li SAD mogu istovremeno da budu u sukobu sa dve sile – Kinom i Rusijom i da li EU može da se nosi sa dve zavisnosti – od ruskih energenata i kineskog tržišta.

Tajvansko pitanje

Prema rečima Baković, dve su ključne stvari vezane za tajvansko pitanje.

„Jedno je istorijski zadatak da Tajvan mora da bude deo Kine, a drugo su ambicije Kine da postane najmoćnija svetska supersila 2049. godine. Da bi to postala, ona mora da osvoji to ostrvo jer su to vrata Tihog okeana. Ko ima Tajvan može da kontroliše skoro ceo Tihi okean. Kineske ambicije su pre svega da ukloni SAD sa Dalekog istoka, a zatim da postepeno potisne američku dominaciju sa celog Tihog okeana“, rekla je Baković.

Na pitanje kako se to može rešiti bez rata, Baković je odgovorila: „Nažalost, opcije su se smanjile. Bilo ih je, ali Hong Kong je loš primer za Tajvance. Ono što je Kina uradila u Hong Kongu kao bivšoj britanskoj koloniji, koja sada među mnogim mladim ljudima ponovo žali za tom kolonijom, potpuno je paradoksalno. Oni pod kineskom represijom smatraju da je život pod Velikom Britanijom bio mnogo bolji“.

Ona ističe da Si pomno prati invaziju na Ukrajinu i analizira sličnosti svoje vojske sa Rusijom.

„Koliko god da je kineska vojska tehnološki napredna, ona ima dosta sličnosti sa ruskom, a to je pre svega u sistemu komunikacije i komandovanja, koji je prilično zastareo. I ono što je veoma važno jeste stepen korupcije. Kineska vojska je slično korumpirana kao i ruska, mnogi generali su kupili svoje činove. A ono što sam čuo od mnogih generala je da ne znaju kako bi se ta vojska ponašala u ozbiljnom ratu“, kaže Baković.