“Putin je ubio mit o Ukrajincima i Rusima kao jednom narodu”

Umesto toga, potpuno je razbila mit o jedinstvu između Rusije i Ukrajine. Šta god da se dalje desi, nikada više neće biti govora o Rusima i Ukrajincima kao o “jednom narodu“, ocenjuje Aleksander Hrebet, međunarodni urednik deska u uticajnom ukrajinskom nedeljniku Zerkalo Nedeli.

Od kada je prvi put došao na vlast na prelazu milenijuma, Vladimir Putin je opsednut potrebom da vrati Ukrajinu u rusku orbitu, upućuje Hrebet.

Ova fiksacija je, kaže, uključivala česte izjave da dva naroda koji naseljavaju jednu istorijsku celinu i da su neprirodno razdvojeni padom SSSR-a.

U svom ozloglašenom eseju od 7.000 reči iz jula 2021. pod nazivom “O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca“, Putin je izneo svoju imperijalističku viziju mesta Ukrajine u širem ruskom svetu i tvrdio da je svaki osećaj zasebnog ukrajinskog identiteta veštački proizveden.

Tvrdio je, podseća Hrebet, da su Ukrajinci zapravo samo Rusi koji su obmanuti mešanjem stranaca. Putin je završio svoj traktat izjavom da sama ukrajinska državnost na kraju zavisi od pristanka Moskve.

„Uveren sam da je istinski suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom”, govorio je Putin.

U nizu dugih obraćanja uoči ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Putin je otišao još dalje.

On je osudio modernu Ukrajinu kao “anti-Rusiju“ i jasno stavio do znanja da vidi da je ukrajinski nacionalni identitet, koji se brzo konsoliduje, kao egzistencijalnu pretnju samoj Rusiji.

Putinovi februarski govori ostavili su malo prostora za sumnju da je on rat gledao kao na sveti rat za spas i ponovno ujedinjenje Rusije.

S obzirom da sukob traje četvrtu nedelju, već je jasno da Putinova invazija ima katastrofalan rezultat.

Dok je Kremlj prvobitno predviđao da će ruske trupe biti dočekane kolačima i cvećem, naišle su na žestok otpor i pretrpele katastrofalne gubitke.

U okupiranim gradovima na jugu Ukrajine, kao što su Herson i Melitopolj, ruski vojnici koji su mislili da će služiti kao mirovne snage sada se suočavaju sa besom meštanima koji protestuju zbog njihovog prisustva i žigošu ih kao “fašiste” i “okupatore”. Razlika između ove neprijateljske stvarnosti i zamišljene Ukrajine ruske propagande teško da bi mogla biti veća.

Rat je ujedinio Ukrajince kao nikada ranije i podstakao masovni izliv besa prema Rusiji.

Anketa širom zemlje koju je 18. marta sprovela Rating Group pokazala je da 98 odsto Ukrajinaca Rusiju smatra neprijateljskom zemljom, sa minimalnim razlikama u mišljenju registrovanim od regiona do regiona širom Ukrajine.

Okrutnost ukrajinskog javnog mnjenja nije teško razumeti. Tokom prve tri nedelje rata, ruske trupe su počinile bezbroj pojedinačnih zločina nad civilnim ukrajinskim stanovništvom. Nakon što je ukrajinska vojska poremetila prvobitne planove Moskve za blickrig, Kremlj je promenio taktiku i sve više usredsređuje svoje napore na neselektivno bombardovanje manjih i većih gradova.

Takođe je upadljivo da su mnogi od najbezobraznijih ratnih zločina u Rusiji bili usmereni na iste Ukrajince koji govore ruski za koje je Putin dugo tvrdio da ih štiti. Većina gradova koji govore ruski jezik, kao što je Harkov, bili su podvrgnuti masovnim kampanjama bombardovanja koje su čitave okruge pretvorile u ruševine.

Neki od najbrutalnijih tretmana rezervisani su za Mariupolj koji je pretežno rusko govorno područje. Tokom tri decenije nezavisnosti Ukrajine, ovaj lučki grad na obali Azovskog mora blizu ruske granice imao je konstantno jaku evidenciju glasanja za stranke bliske Kremlju na ukrajinskim izborima. Ipak, skoro je u potpunosti uništen u nemilosrdnom ruskom granatiranju i vazdušnim napadima.

Putinovi osvajači su gađali gradske stambene četvrti, porodilište i dramsko pozorište koje služi kao improvizovano sklonište za stotine žena i dece. Broj poginulih civila još nije poznat, ali se veruje da je poginulo na hiljade.

Divljaštvo ruskog napada nateralo je mnoge Ukrajince da dramatično preispitaju svoje stavove prema Rusiji. Dok su odnosi oduvek bili daleko složeniji od pojednostavljene propagande “bratskih naroda“ koju promoviše Kremlj, milioni Ukrajinaca i Rusa tradicionalno su uživali jake međusobne veze. Posle više od tri nedelje užasa, ovo više nije slučaj. Zaista, sada je teško zamisliti kako bi se takva bliskost ikada mogla vratiti.

Novinar Nil Hauer je zabeležio ovu dramatičnu promenu na društvenim mrežama 19. marta. “Nešto što sam primetio tokom poslednjih nedelju dana ovde: skoro svaki Ukrajinac sa kojim sam razgovarao je jasno stavio do znanja da krive ne samo Putina već i prosečnog Rusa isto toliko (ili više) za ovaj rat. Stav je: mi smo zbacili našu korumpiranu vladu i oni prihvataju svoju ubilačku“, napisao je na Tviteru.

„Količina animoziteta prosečnog Ukrajinca prema prosečnom Rusu je već ogromna i raste sa svakim novim vazdušnim napadom, svakom novom smrću civila. Posledice ovog rata trajaće generacijama. I ovo govorim iz Harkova. Mislim da sam ovde video oštrije antiruske stavove nego bilo gde drugde u zemlji“, ocenio je Hauer. Osećaj izdaje ovde, “kako su to uopšte mogli da nam urade“, je neverovatan, dodao je.

Ukrajinski gnev je takođe podstaknut raširenim osećanjem da većina običnih Rusa podržava rat. Ankete dosledno pokazuju snažnu podršku ruske javnosti za invaziju. Mnogi Ukrajinci imaju bolno lično iskustvo pokušaja da ubede ruske rođake u zverstva koja se dešavaju u njihovoj zemlji, ali im je rečeno da su dokazi koje oni iznose o rastućoj smrti civila “lažni“ ili “nacistička propaganda“.

Rat u Ukrajini je prelomni događaj za ceo svet koji će oblikovati geopolitički pejzaž u godinama koje dolaze. To je takođe odlučujući trenutak u modernom ukrajinskom putu izgradnje nacije i poslednji ekser u kovčeg rusko-ukrajinskih odnosa.

Putin je nastojao da ugasi nezavisni identitet Ukrajine i uvede novu eru ruske dominacije.

Umesto toga, postigao je upravo suprotno. Većina Ukrajinaca sada gleda na Ruse kao na svoje zaklete neprijatelje i sa neskrivenim prezirom ponavlja stare slogane o “bratskim nacijama“. Proći će mnogo decenija dok se mržnja ovog otrovnog rata ne smiri.