„Putin je upravo postao još opasniji“: Analiza britanskog Telegrafa o Vagneru bez Jevgenija Prigožina

On je govorio o pretnji u Istočnoj Evropi, ali isto važi i za druge delove sveta, posebno u Africi gde je Vagner podstakao nestabilnost, jačao autoritarne režime i pljačkao prirodne resurse.

Još ne znamo kako će Vagner biti restrukturiran posle Prigožina, ali to su pitanja drugog reda. Najvažnija činjenica je da će zloćudne političke, vojne i ekonomske aktivnosti grupe nesumnjivo opstati.

Oni su previše vredni da bi Moskva dozvolila da uvenu, s obzirom na sposobnost grupe da se ubaci u ključne strateške regione i podstakne antizapadno raspoloženje. Da biste videli koliko je ovo bilo efikasno, samo pogledajte kakav uticaj imaju na vladu Malija, ocenjuje britanski list.

Kao komercijalni izvođači, Vagnerovi borci su u stanju da projektuju rusku vojnu silu tamo gde bi njena otvorena upotreba bila politički nemoguća. I ekonomski, grupa je ključna, stvarajući ogromne prihode za ratni kovčeg Kremlja od zlata, dijamanata i drugih minerala, koji se često krijumčare iz Afrike kako bi izbegli sankcije Zapada.

Kako rat traje, Moskva će morati ne samo da održi ove aktivnosti već i da ih proširi, a otklanjanje Prigožina je možda pomoglo da se to omogući. Uklanjanje čoveka koji je postao previše moćan omogućava Putinu da obezbedi veću lojalnost od afričkih vlada koje održava na vlasti uz pomoć ruskih plaćeničkih službi.

To što je Prigožinu, čak i nakon prekinutog puča, bilo dozvoljeno da se sastane sa nacionalnim liderima i diplomatama na prošlomesečnom samitu Afrika-Rusija u Sankt Peterburgu, svedoči koliko ozbiljno Kremlj shvata ovu stvar.

U mnogim slučajevima, afrički lideri su čvrsto vezani za svoje posredničke odnose sa Rusijom, ko god da je glavni. Savetnik predsednika Centralnoafričke Republike Faustin-Arčanž Touadera, koja uveliko zavisi od Vagnera, jasno je stavio do znanja da se odnosi sa ruskim izvođačima neće promeniti nakon Prigožinove smrti.

„Naći će drugog šefa“, rekao je.

Zaista, radne odnose će održavati Vagnerovi državni menadžeri, koji će verovatno ostati na mestu uprkos smrti svog šefa. Njihova odanost sopstvenim platnim čekovima prevazilaze sve ostalo.
Vagnerovim borcima takve promene nisu strane. Grupa se neprestano pretvarala iz jedne strukture u drugu kako okolnosti nalažu, sa neprobojnom mrežom podgrupa, partnerstava i političkih i finansijskih korisnika.

Možda bi mogao zadržati identitet koji je postao poznat liderima koji unajmljuju njegovo oružje, iako bi takođe moglo biti zgodno napraviti rebrendiranje, zamagliti postupke i pomoći da se izbegnu sankcije.

Mnoge njegove komponente se lako mogu apsorbovati u neki drugi entitet pod kontrolom Kremlja, kao što je Redut, grupa plaćenika koja je povezana sa ruskom vojnom obaveštajnom službom, GRU.

Ako ništa drugo, ruske plaćeničke operacije na afričkom kontinentu postaće još efikasnije pošto Vagnerova sredstva postanu praktično neograničena. Ova rastuća pretnja je opasan deo mnogo većeg problema za Zapad, dok Rusija i Kina jure napred u Africi dok čine sve što mogu da oteraju zapadni uticaj i ekonomsku polugu.

U Britaniji smo bili suviše spori da prepoznamo i suprotstavimo se strateškoj pretnji Vagnera i drugih ruskih privatnih armija. Sankcije su uvedene, ali Vlada se mesecima dvoumi oko toga da li da je proglasi terorističkom organizacijom ili ne. Sada zapadne demokratije moraju hitno da pronađu način da se bore protiv vatre vatrom u novom obliku ruskog ratovanja, ocenjuje Telegraf.