„Putin čeka ‘narandžastog Isusa’ i to mu je jedina nada za pobedu“: Karl Bilt o situaciji na ukrajinskom frontu

Kako će ovo izgledati još se utvrđuje, ali Nemačka je već obećala još jedan sistem protivvazdušne odbrane Patriot – jednu od ključnih tehnologija koja je sprečila Rusiju da stekne odlučujuću prednost – i izvršila pritisak na druge zemlje članice EU da pomognu u jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane.

Podrška je očajnički potrebna. Ukrajina je izdržala nekoliko teških meseci. Nakon što je njena dugo očekivana vojna kontraofanziva prošle godine dala jedva ikakve rezultate, neuspeh Amerike da se dogovori o još jednom paketu pomoći naneo je oštar udarac moralu.

Ukrajinska municija se smanjila kako je Kremlj pojačao svoje raketne napade na industrijsku i energetsku infrastrukturu zemlje.

Kako je situacija za Ukrajinu postajala sve mračnija, Kremlj bi mogao tvrditi da je propaganda pobedila. Iako mnogi Rusi žele da okončaju rat, predsednik Vladimir Putin bi mogao da ih uveri da je volja Zapada počela da se ruši.

Ne samo da ruske fabrike municije brujaju, već Donald Tramp ima dobre šanse da pobedi na predsedničkim izborima u SAD i da se vrati u Belu kuću početkom sledeće godine.

Ali da ne zaboravimo, Putin je morao značajno da smanji svoje ciljeve otkako je započeo svoj agresorski rat u februaru 2022. Prvo je predložio da će vlada ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog biti smenjena u roku od nekoliko dana i da će sva teritorija poznata kao Ukrajina biti vraćena u rusko okrilje. Ruske armije je trebalo da uđu u Kijev, gde će biti dočekane kao oslobodioci.

Bila je to strateška greška sa nekoliko istorijskih presedana. Ruska ofanziva je ubrzo stala, a ruske snage su morale da se povuku direktno iz ključnih oblasti, poput onih oko Kijeva. U narednim mesecima su takođe proterani iz Hersona i Harkova.

Nepokolebljiva odlučnost Ukrajine nije jedina stvar koju je Kremlj potcenio. Takođe je očigledno propustio da predvidi da će široka koalicija zapadnih zemalja odgovoriti sveobuhvatnom finansijskom i vojnom pomoći.

Do 2023. godine, ruske snage su se ustalile u odbrambenom položaju, a postojala su sve veća očekivanja da će Ukrajinci – naoružani zapadnom opremom – odbiti osvajače.

Kada se to nije dogodilo, sukob je postao rat na iscrpljivanje. Kada je izgledalo da je odlučnost Zapada jenjava, Putin je postajao sve sigurniji, zaključivši da je vreme na njegovoj strani.

Ali sada se računica ponovo promenila. Prkoseći Trampovim izolacionistima i Putinovim umirivačima na sopstvenoj strani, republikanci u Kongresu, zajedno sa demokratama, odobrili su podršku koju su Ukrajinci očajnički čekali.

Iako će biti potrebno neko vreme da nove pošiljke municije i opreme stignu do linija fronta – gde ruske snage napreduju postepeno, iako neznatno – neposredni politički i psihološki efekat je značajan. Šanse da Ukrajina zadrži liniju i preživi bilo koji novi napad Rusije ove godine su se dramatično poboljšale.

Odjednom više nije tako jasno da je vreme na Putinovoj strani. Ako nas je ovaj rat nečemu do sada naučio, to je da je odbrana lakša nego napad. Srednjoročno i dugoročno, proizvodnja artiljerijskih granata u Evropi i Sjedinjenim Državama će najverovatnije parirati, ako ne i nadmašiti Rusiju, koja je morala da se oslanja na municiju iz Severne Koreje.

Štaviše, kontinuirani razvoj ukrajinskih tehnologija za udare dugog dometa će početi da daje značajne rezultate; a najnovija ukrajinska mobilizacija osoblja će popuniti neke od njenih borbenih snaga i rezervi na frontu.

Ukratko, Putinova nada da će ove godine marširati do pobede će nestati. Njegovi ratni napori će nastaviti svoju silaznu putanju.

Ali jedna nada će ostati. Kremlj će očajnički čekati svog spasioca iz Mar-a-Laga – koga je jedan republikanac navodno nazvao „Narandžasti Isus“. Druga je priča da li bi Trampov povratak u Ovalni kabinet zaista okončao iskušenje koje je Putin sebi stvorio. Za sada, Rusija ponovo ide ka neuspehu u Ukrajini.