„Kada kaže tradicionalna vrednost Putin misli na terorizam“: Ksenija Kirilova o „prljavoj tajni“ ruskog predsednika

Niz propagandista, Telegram kanala, pa čak i bivših zvaničnika lojalnih režimu, rekli su da će se uzrok tražiti u unutrašnjim problemima Rusije, a ne u Briselu ili Kijevu.

To je bio treći uspešan teroristički napad u isto toliko meseci i razotkrio je nesposobnost ruskih bezbednosnih službi da se izbore sa pretnjom, ukazuje u analizi za CEPA Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

I ovog puta se pokazalo da su teroristi bili rođaci ličnosti iz dagestanske elite, a među njima su čak bili i članovi Jedinstvene Rusije Vladimira Putina.

„Ako svaki teroristički napad koji uključuje nacionalnu i versku netoleranciju, mržnju i rusofobiju pripišemo mahinacijama Ukrajine i NATO-a, onda će nas ova ružičasta magla dovesti do velikih problema“, napisao je bivši potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin, sada senator za okupiranu Zaporišku oblast, na svom Telegram kanalu.

Njegovu objavu odmah su citirali Cargrad, krajnje desničarska televizija i veb-sajt Vojne revije, koji je blizak Ministarstvu odbrane.

„Krajnje je vreme da se prizna da terorizam ima verske i nacionalne korene“, napisao je vojni analitičar Aleksandar Staver na sajtu.

Viktor Birjukov, drugi analitičar, dodao je da je problem mnogo rasprostranjeniji od izolovanih grupa u dagestanskim selima. On je napisao da radikalni islamizam utiče na skoro sve sfere društva, uključujući zatvore, gde se „pristalice radikalnog islama ne samo osećaju prijatno, već i regrutuju pristalice“.

Strategija Kremlja ostaje da krivi autsajdere, a ne da razmatra unutrašnje probleme Rusije, koji su inkubirali terorizam. Pored uzroka kao što su uticaj propovednika ISIS-a i društveno-ekonomske poteškoće u Dagestanu, akcije ruskih vlasti su podstakle radikalizaciju.

Rat hrani društveni slom, normalizujući zločin, uklanja moralne barijere i podstiče ubistva i nasilje. Istovremeno, Putin je više puta proglašavao Rusiju uporištem tradicionalnih vrednosti.

U praksi, „tradicionalne vrednosti“ su značile da savezne vlasti ignorišu bezakonje koje je naraslo u Čečeniji, uključujući odmazde protiv LGBT+ zajednice i nasilje nad ženama, uključujući njihove otmice i ubistvo.

Čečenske snage bezbednosti su otvoreno otimale žene koje beže od nasilja u porodici i savezne agencije za sprovođenje zakona su to odobravale.

Ništa manje opasno nije ni flertovanje Kremlja sa stranim terorističkim režimima. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde su 27. maja izvestili Putina da bi talibani mogli da budu uklonjeni sa liste terorističkih organizacija.

Predsednik je pozitivno reagovao na ovaj predlog, rekavši da će o tome razgovarati sa svojim partnerima.

Ipak, čak je i kanal Nezigar Telegram, blisko povezan sa predsedničkom administracijom, preneo objavu novinarke Anastasije Mironove u kojoj upozorava da je „naša zemlja negovala okruženje koje obezbeđuje pun ciklus proizvodnje islamističkog terorističkog napada“.

U isto vreme dok raste nasilje na Kavkazu, Putinov režim koristi nacionalne manjine kao topovsko meso u Ukrajini.

Razumljivo je da raste nezadovoljstvo među tim narodima, a jedan burjatski analitičar upozorava da su gubici toliko veliki da će „u jednoj generaciji ove nacije jednostavno nestati“.

Igor Dmitriev, prokremljovski politikolog i orijentalista, priznao je ove faktore navodeći da rat u Ukrajini ne može da se takmiči sa privlačenjem radikalnog islama.

„Sistem obrazovanja u planinama stimuliše muškost i sklonost ka nasilju kod dečaka“, napisao je on. „Specijalna vojna operacija ne može ideološki da se takmiči sa islamom jer je islam religija, a Specijalna vojna operacija je greška rukovodstva“.

Međutim, faktori koji su izazvali terorizam u Rusiji su isti kao oni koji onemogućavaju istinsku borbu protiv njega.

Kremlj nikada neće priznati svoju krivicu niti se odreći rata ili svog imidža čuvara tradicionalnih vrednosti.

Propagandni mit poslednjih godina opisuje Rusiju kao jedinstvenu civilizaciju, sposobnu, za razliku od drugih, da potpuno integriše različite narode.

Sam Putin je više puta izjavio da u zemlji vlada „snažan međureligijski, međukonfesionalni mir“, a „bratstvo hrišćana i muslimana jača jedinstvo ruskog naroda“.

Napuštanje ovog mita i prihvatanje realnosti domaćeg terorizma otkrilo bi rupu u srcu njegovog čitavog projekta. Kao rezultat toga, pravi uzroci terorizma će i dalje biti ignorisani, a problem će se pogoršavati, zaključuje Kirilova.