„Putinova lista za odstrel je evoluirala, pad Rusije neizbežan“: Maksim Skripčenko u analizi za magazin Hil

Njegovo dramatično smaknuće otkriva mnogo o jačanju pritiska unutar užeg kruga oko ruskog predsednika Vladimira Putina i putanji režima.

Samo dva meseca pre svoje smrti, Prigožin je predvodio neuspelu pobunu, marširajući sa svojim snagama ka predgrađu Moskve i preteći da će zbaciti vrh koji je nadgledao ratne napore.

Putin je najoštrije osudio ovaj čin „oružane pobune“, ali su mu bile potrebne nedelje da odgovori. Kada je došla osveta, bila je brza i žestoka.

Ovaj incident nije izolovan, već deo obrasca koji se pojavljuje u Putinovoj Rusiji. Ranije je gnev Kremlja bio usmeren na liberalne opozicione ličnosti, kao u slučaju drskog ubistva Borisa Nemcova 2015.

Oligarsi koji su se usudili da se suprotstave Putinu ili finansiraju opoziciju bili su targetirani na sličan način. Ove akcije su imale za cilj suzbijanje neslaganja i konsolidaciju vlasti.

Sada je situacija evoluirala. Putinove nedavne akcije protiv generala, nacionalista, pa čak i članova njegovog tima, otkrivaju novi nivo paranoje. Hapšenje ključnih vojnih ličnosti i eliminacija Prigožina, koji se nekada smatrao marionetom, pokazuju da Putin sada vidi pretnje iz sopstvenih redova.

Pošto su organizatori Vagnerove pobune sada eliminisani, Putin šalje jezivu poruku. Kremlj će nemilosrdno očistiti sve neistomišljenike i rivale za vlast, ma koliko uticajni bili.

Pošto se obračunao sa svojim preambicioznim šefom plaćeničke paravojne grupe, Putin sada prelazi na preoblikovanje službi bezbednosti i vojnog rukovodstva po svom ukusu. Generali za koje se smatra da su nesposobni ili nelojalni se otpuštaju, a priorite je lojalnost nad kompetencijom kod novoimenovanih.

Avionska nesreća jasno pokazuje da Putin vidi pretnje ne samo od liberalne opozicije, već i od ultranacionalista i ličnosti poput Prigožina koji imaju podršku u ruskom društvu. U današnjem Kremlju, ulizica je cena preživljavanja.

Ova dinamika ukazuje na sumornu budućnost Putinovog režima i Rusije uopšte. Prostor za neslaganje će se samo dodatno suziti, u neostaljinistički totalitarni model koji zahteva apsolutnu odanost.

Taktičke vojne odluke će sve više odražavati samo Putinove neodlučne hirove.

Uz generale koji sada služe po njegovom nahođenju, Putin je uklonio poslednju potencijalnu proveru katastrofalnih strategija na bojnom polju. Obnova ruske pohabane vojske pašće na komandante izabrane zbog vernosti, a ne po zaslugama.

Biće žrtvovano hiljade novih regruta da bi se iskupile Putinove fantazije o osvajanju.

Na domaćem planu, eliminacija Prigožina ostavlja nacionalističke strasti da ključaju bez izlaza. Skripčenko navodi da treba očekivati još represije dok Kremlj pokušava da obuzda ovaj bes zbog neuspele ukrajinske avanture.

Svi preostali rivali ili kritičari među elitom biće podstaknuti da drže pognute glave, ulazeći u duhovnu emigraciju koja podseća na sovjetsku eru.

Avionska nesreća je kristalizovala ubrzanu transformaciju Rusije u pustinjačko kraljevstvo po severnokorejskom modelu. Strah i paranoja će dominirati halama Kremlja, a taktičke odluke će biti iskrivljene mentalitetom opsade kako se režim okreće ka unutra.

Onih nekoliko savetnika koji su još dozvoljeni u Putinovom svetilištu takmičiće se u tradicionalnom iskazivanju lojalnosti, nesposobni da govore teške istine. U takvoj eho komori, kritičke perspektive nestaju.

Ironija je u tome što će Putinovo sve veće oslanjanje na prinudu i čistke samo ubrzati pad Rusije.

Prigožinova eliminacija uklonila je sposobnog komandanta na bojnom polju, a zatezanje šrafova stanovništvu rizikuje povratni udar.

Ali bivši KGB-ovac ne poznaje drugi model kontrole.

Dakle, Rusija je osuđena da prati ovu silaznu spiralu, da postane ono čega se Putin najviše plaši — međunarodni parija, ekonomski izolovana i tehnološki u stagnaciji. Prigožinov pad je samo potvrdio neizbežni pad Rusije.

Pitanje je samo koliko će sletanje biti destruktivno za susede Rusije i svet.

Zapadne vlade i međunarodne organizacije moraju prepoznati promenjivu dinamiku unutar Kremlja i prilagoditi svoje strategije u skladu s tim. Sankcije i diplomatski pritisak će možda morati da se ponovo kalibrišu kako bi se odgovorilo na nove pretnje koje proizilaze iz Putinovog čvršćeg stezanja vlasti.

Štaviše, svet mora biti spreman za nepredvidive postupke lidera koji svuda vidi neprijatelje, čak i među svojim najbližim saveznicima. Ubistvo liberalnih opozicionih ličnosti i potiskivanje neslaganja oligarha bili su dovoljno alarmantni, ali nedavne akcije protiv vojnih ličnosti i nacionalista označavaju novu i opasnu fazu.

Lekcije istorije nas uče da lideri opsednuti paranojom i izolovani od stvarnosti mogu doneti katastrofalne odluke. Međunarodna zajednica mora biti budna, ujedinjena i spremna da odgovori Rusiji koja je sve nepredvidljivija i potencijalno opasnija.