Poznato šta bi Putin prihvatio u eventualnom mirovnom dogovoru sa Trampom o Ukrajini

Moskva kontroliše deo Ukrajine veličine američke države Virdžinije i napreduje najbržim tempom od prvih dana invazije 2022.

U prvom detaljnom izveštaju o tome šta bi predsednik Putin prihvatio u bilo kakvom dogovoru kojem bi posredovao Tramp, pet sadašnjih i bivših ruskih zvaničnika je reklo da bi Kremlj mogao da pristane da zamrzne sukob duž linija fronta.

Možda postoji prostor za pregovore oko preciznog razdvajanja četiri istočna regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, navela su tri anonimna izvora.

Rusija bi takođe mogla da bude otvorena za povlačenje sa relativno malih delova teritorije koje drži u oblastima Harkova i Mikolajeva, na severu i jugu Ukrajine, rekla su dvojica zvaničnika.

Putin je ovog meseca naveo da svaki sporazum o prekidu vatre treba da odražava „realnost“ na terenu, ali da se plaši kratkotrajnog primirja koje bi Zapadu samo omogućilo da ponovo naoruža Ukrajinu.

„Ako nema neutralnosti, teško je zamisliti postojanje bilo kakvih dobrosusedskih odnosa između Rusije i Ukrajine“, rekao je Putin na diskusiji na Valdaju 7. novembra.

„Zašto? Zato što bi to značilo da će Ukrajina biti stalno korišćena kao oruđe u pogrešnim rukama i na štetu interesa Ruske Federacije“.

Dva izvora su rekla Rojtersu da bi odluka odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da ispaljuje američke rakete ATACMS duboko na teritoriju Rusije mogla da zakomplikuje i odloži bilo kakvo rešenje – i da pooštri zahteve Moskve.

Kijev je u utorak prvi put upotrebio rakete da gađa rusku teritoriju, a Moskva je osudila taj potez kao veliku eskalaciju.

Ako se ne dogovori prekid vatre, rekla su dva izvora, Rusija će nastaviti da se bori.

„Putin je već rekao da zamrzavanje sukoba neće funkcionisati ni na koji način“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Rojters nekoliko sati pre nego što su Rusi izvestili o udarima ATACMS-a.

„A odobrenje za rakete je veoma opasna eskalacija od strane Sjedinjenih Država“.

Trampov direktor komunikacija Stiven Čung rekao je Rojtersu da je Tramp „jedina osoba koja može da okupi obe strane kako bi pregovarali o miru i radili na okončanju rata i zaustavljanju ubijanja“.

Tramp, inače autor knjige iz 1987. „Tramp: Umetnost dogovora“, rekao je da će razgovarati direktno sa Putinom u njegovim naporima da sklopi mirovni sporazum, ali nije izneo detalje o tome kako bi mogao da pomiri zaraćene strane.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je da se njegova zemlja neće odmoriti sve dok svaki ruski vojnik ne bude izbačen sa njene teritorije – na osnovu granica koje je stekla nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. – iako su najviši američki generali javno rekli da je to veoma ambiciozan cilj.

Putin je 14. juna izneo svoje uvodne uslove za hitan završetak rata: Ukrajina mora da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče sve svoje trupe sa celokupne teritorije četiri ukrajinska regiona na koje polaže pravo i uglavnom ih kontroliše Rusija.

Garancije bezbednosti, ograničenja vojske

Iako Rusija neće tolerisati ulazak Ukrajine u NATO, ili prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, otvorena je za razgovor o bezbednosnim garancijama za Kijev, navela su petorica sadašnjih i bivših zvaničnika.

Drugi ukrajinski ustupci za koje bi Kremlj mogao da se zalaže uključuju i to da se Kijev složi da ograniči veličinu svojih oružanih snaga i obavezu da neće ograničavati upotrebu ruskog jezika, kažu izvori Rojtersa.

Dimitri Sajms, koji je emigrirao u Sjedinjene Države iz Sovjetskog Saveza 1973. i jedan je od ruskih stručnjaka za Ameriku, rekao je da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut relativno brzo kako bi se okončao rat, u kojem su poginule stotine hiljada vojnika i raseljenih miliona civila.

Ali širi, trajni sporazum koji bi se bavio bezbednosnim problemima Ukrajine i Rusije bilo bi izuzetno izazovno napraviti, dodao je on.

„Veliku pogodba, po mom mišljenju, bilo bi veoma teško postići jer su pozicije dve strane veoma udaljene“.

Gorka istina: Rusija pobeđuje

Rusija kontroliše 18 odsto Ukrajine, uključujući ceo Krim, poluostrvo koje je anektirala Ukrajini 2014. godine, 80 odsto Donbasa – Donjecke i Luganske oblasti – i više od 70 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti.

Takođe drži nešto manje od tri odsto Harkovske oblasti i deo Mikolajeva.

Ukupno Rusija ima preko 110.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije. Ukrajina drži oko 650 kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti.

Na unutrašnjem planu, Putin bi mogao da proda sporazum o prekidu vatre koji bi omogućio da Rusija drži veći deo teritorije Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona kao pobedu u istočnoj Ukrajini i zaštitila kopneni most do Krima, navodi jedan od izvora.

Budućnost samog Krima nije predmet rasprave, rekli su svi ruski zvaničnici.

Jedan od zvaničnika, izvor vrlo upućen u rasprave u Kremlju na najvišem nivou, rekao je da će Zapad morati da prihvati „gorku istinu“ da sva podrška koju su dali Ukrajini ne može sprečiti Rusiju da pobedi u ratu.

Putin, bivši potpukovnik KGB-a koji je posmatrao kako se Sovjetski Savez raspada dok je bio stacioniran u Drezdenu, doneo je odluku da sam izvrši invaziju na Ukrajinu uz samo ograničeno savetovanje manje grupe savetnika od poverenja, reklo je Rojtersu 10 ruskih izvora koji poznaju Kremlj.

On će takođe imati odlučujući glas o svakom prekidu vatre, tvrdi petorica sadašnjih i bivših zvaničnika.

Na pitanje kako bi mogao izgledati mogući prekid vatre, dva ruska izvora su se pozvala na nacrt sporazuma koji je skoro odobren u aprilu 2022. nakon pregovora u Istanbulu, a koji je Putin u javnosti pomenuo kao moguću osnovu za dogovor.

Pod tim nacrtom u čiju je kopiju Rojters imao uvid – Ukrajina bi trebalo da pristane na trajnu neutralnost u zamenu za međunarodne bezbednosne garancije pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država.