Putin na zajedničkim vojnim vežbama s Kinom i drugima

Jednonedeljna vežba koja je počela u četvrtak, ima za cilj da pokaže rastuće odbrambene veze Rusije i Kine, i da Moskva ima dovoljno vojnika i opreme za masovne vežbe, čak i dok su njene snage angažovane u borbama u Ukrajini.

Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da vežba „Vostok 2022“ (Istok 2022) koja traje do srede u sedam poligona na ruskom Dalekom istoku i u Japanskom moru, uključuje više od 50.000 vojnika i preko 5.000 komada naoružanja, uključujući 140 aviona i 60 ratnih brodova. Angažovane su i trupe nekoliko bivših sovjetskih zemalja, kao i Kine, Indije, Laosa, Mongolije, Nikaragve i Sirije.

Po kineskim novinskim izveštajima, Peking je na vežbe poslao više od 2.000 vojnika i više od 300 vojnih vozila, 21 borbeni avion i tri ratna broda. U okviru manevara ruska i kineska ratna mornarica uvežbavale su u Japanskom moru zajedničku akciju zaštite pomorskih komunikacija i podrške kopnenim snagama u priobalju.

Nil Melvin, šef međunarodnih bezbednosnih studija na Institutu „Rojal junajtid servisis“ u Londonu, primetio je da vežbe imaju za cilj „da ukažu Zapadu i njegovim partnerima u Aziji da se radi o novonastajućem bezbednosnom i vojnom odnosu koji treba uzeti u obzir“.

Te vežbe su nastavak sličnih zajedničkih Rusije i Kine poslednjih godina, uključujući pomorske i patrole dalekometnih bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora. Ruske trupe su prošle godine bile prvi put na kineskoj teritoriji radi zajedničkih manevara.

Sadašnja vežba je prva na koju je Kina poslala u Rusiju snage iz sva tri roda svoje vojske, što je znak jačanja bliskosti Moskve i Pekinga, koja jača otkako je Putin 24. februara poslao svoje trupe u Ukrajinu. Kina je naglašeno odbila da kritikuje postupke Rusije, okrivljujući SAD i NATO za provociranje Moskve, i osudila je sankcije Zapada Rusiji.

Kremlj je, zauzvrat, snažno podržao Peking usred najnovijih tenzija Kine sa SAD povodom nedavne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.

Putin i kineski predsednik Si Đinping razvili su jake lične veze da bi ojačali „strateško partnerstvo“ svojih država kao bivših komunističkih rivala, jer su obojica u rivalstvu sa SAD. Iako su Moskva i Peking u prošlosti isključivali vojnu alijansu, Putin je rekao da se takva mogućnost ne može negirati.

Analitičar Melvin je rekao da, iako Peking želi da pokaže svoje rastuće odbrambene veze sa Rusijom, Kina nije u situaciji da ekonomski da podrži Rusiju, a da ne ošteti svoje suštinske interese na svojim glavnim tržištima: severnoameričkom i evropskom. Imajući u vidu sveobuhvatne sankcije Zapada protiv Rusije, „kineski biznis je morao veoma pažljivo da sagleda ekonomske odnose sa Rusijom, i u mnogim slučajevima, kineska preduzeća su zaključila da bi bilo previše rizično nastaviti poslovanje“ s ruskim, rekao je on.

Melvin je rekao da su rat Moskve u Ukrajini i zapadne sankcije učinile da se Rusija sve više oslanja na Kinu, ali „Kina će očigledno sve više diktirati dnevni red“, rekao je Melvin i dodao da ona „možda prema Rusiji ima sve više zahteva“.