Foto: EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOLČetrnaest meseci nakon što je napala Ukrajinu, Rusija je ostvarila malo uspeha, a doživela je stratosferske gubitke: u februaru je izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije procenio da je broj poginulih ruskog borbenog osoblja negde između 60.000 i 70.000, piše Tajm.
Nejasno je koliko žrtava ima Ukrajina, ali izveštaji govore da su manje od ruskih.
Moskva očigledno očajnički želi to da promeni.
U septembru je predsednik Vladimir Putin pozvao više od 300.000 rezervista da podrže invaziju – prvi poziv zemlje od Drugog svetskog rata.
Kremlj je takođe otkrio planove da poveća svoje oružane snage promenom programa obavezne regrutacije.
On zahteva da muškarci služe vojsku godinu dana, i da se pokriju oni od 21 do 30 godina, podižući gornju granicu sa 27 ove godine.
Čeka se kada bi mogla da se podigne donja granica sa 18 godina.
Rusija poziva regrute dva puta godišnje, tokom jeseni i proleća, ali se mogu objaviti i jednokratne mobilizacije.
Sudeći po egzodusu blizu 400.000 Rusa ubrzo nakon septembarske mobilizacije, malo njih želi da se pridruži ukrajinskom ratištu.
CNN piše da ova stroga pravila otežavaju ruskim muškarcima da izbegnu naredbu ako ona bude izdata.
Gornji dom Dume je spreman da potvrdi predlog, a Putin da ga potpiše.
Zakon bi omogućio da se izdaju elektronski pozivi i smatralo bi se da je takav poziv formalno primljen kada završi u digitalnom poštanskom sandučetu osobe.
Onima koji su pozvani odmah je zabranjeno da napuste zemlju, a oni koji izbegavaju poziv suočavaju se sa kaznama u rasponu od suspenzije vozačke dozvole do zabrane uzimanja bankarskih kredita i hipoteka.
“Novi zakon popunjava dugogodišnju prazninu u tome kako Rusija jača svoje snage,” kaže Metju Saseks, saradnik u Centru za strateške i odbrambene studije Australijskog nacionalnog univerziteta, za Tajm.
Kako dodaje, to će svakako značajno povećati broj Rusa u ratu.
Ranije su regrutima pozivi morali da budu uručeni – i da ih oni potpišu lično ili preko svojih poslodavaca, što im je omogućavalo da ignorišu poziv ili da se sakriju od vojske.
Kremlj insistira da tajming novog zakona nema nikakve veze sa još jednom potencijalnom mobilizacijom u ukrajinskom ratu, već je pre deo tekuće modernizacije.
Saseks, međutim, kaže da ovaj potez verovatno potvrđuje da se Moskva suočava sa nedostatkom ljudstva dok nastoji da podmladi svoju ofanzivu u Ukrajini.
Kada je Moskva prikupila potencijalne borce u septembru, na kraju je morala da pošalje na hiljade kućama jer su smatrani „nesposobnim za dužnost“.
Ipak je navodno na kraju poslala neke jedva obučene regrute, kao i fizički nesposobne starije osobe na front.
Sa ukrajinskim sukobom koji se pretvara u rat iscrpljivanja, Saseks kaže da se Moskva nada da će, ako njene snage opstanu, to dovesti do umora pristalica Kijeva.
Veliki deo pomoći Ukrajini trenutno dolazi iz zemalja NATO-a, pri čemu su SAD najveći davaoci vojne pomoći, a slede Velika Britanija i EU.
Pojedini Rusi su za CNN rekli da su zabrinuti zbog plana.
„Sada će me biti mnogo lakše mobilisati, s obzirom na to koliko je život u Moskvi postao digitalizovan“, rekao je za CNN Aleksej, 41-godišnji advokat iz Moskve.
Iako nije u zvaničnom rasponu godina za mobilizaciju, on ne očekuje da će se Kremlj pridržavati svojih smernica prilikom pozivanja regruta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
