„Putin nastavlja da podstiče tenzije na Balkanu, moguć i direktan sukob sa članicom NATO-a“: Analiza Ivane Stradner

Rusija je odlučna da pobedi u dugotrajnom sukobu, dok je apetit Vašingtona za daljom pomoći i dalje pod znakom pitanja.

Dok Sjedinjene Države ulaze u predsedničke izbore koji bi mogli biti ključni u određivanju ishoda rata, trebalo bi da iskoristimo trenutak da se podsetimo da bi ruska pobeda u Ukrajini značila katastrofu za Zapad.

Vladimir Putin je bio iskren u svojoj želji da demontira NATO, podriva demokratiju na globalnom nivou, ponovo uspostavi Rusiju kao globalnu silu i postigne novi multipolarni svetski poredak, ukazuje Stradner.

Kremlj sebe već smatra uključenim u neku vrstu rata protiv Sjedinjenih Država i njihovih NATO saveznika. U Putinovim očima, sukob u Ukrajini je ključan za tu širu borbu.

Ako mu se dozvoli da prevlada u Ukrajini, Putin se tu neće zaustaviti. Ruski lider će se osećati ohrabreno, verujući da je uzeo najbolje što je NATO mogao da mu baci i da je ipak trijumfovao.

Verovatno će još dvaput razmisliti pre nego što započne direktan vojni sukob sa članicom NATO-a.

Međutim, rizik od takve mogućnosti će rasti, posebno kada Rusija rekonstruiše svoju vojsku.

Mnoge članice NATO-a na istočnom krilu alijanse, posebno baltičke države, viču na uzbunu.

Direktan rat sa NATO-om nije jedini način na koji Kremlj može da destabilizuje Evropu.

Prošle nedelje je NATO upozorio da Rusija vodi „intenzivirajuću kampanju“ „sabotaže, akata nasilja, sajber i elektronskog mešanja, kampanja dezinformisanja i drugih hibridnih operacija“ protiv svojih članica.

Evropske obaveštajne agencije na sličan način optužuju Moskovu da sprovodi ili planira nasilne akte sabotaže širom Evrope kao deo šire strategije za suočavanje sa Zapadom.

Rusija već pokušava da utiče na izbore za Evropski parlament u junu. Nesumnjivo će nastojati da učini isto na izborima u SAD u novembru.

U međuvremenu, Rusija nastavlja da podstiče tenzije unutar Bosne i Hercegovine i između Srbije i Kosova, dodatno ugrožavajući ionako krhki mir na Zapadnom Balkanu.

Rusija takođe nastoji da sruši prozapadnu vladu Moldavije, gde ruske snage još uvek zauzimaju prorusku separatističku enklavu Pridnjestrovlje.

Dok se Moldavija priprema za održavanje predsedničkih izbora ove godine, Moskva će verovatno koristiti informativne operacije, sajber napade i proksije da destabilizuje zemlju. A Kišinjev strahuje da će, ako Ukrajina padne, „Moldavija biti sledeća“, kako je nedavno rekao ministar inostranih poslova te zemlje.

Implikacije ruske pobede u Ukrajini proširile bi se daleko izvan Evrope. Ishod rata će „u velikoj meri odrediti obrise budućeg svetskog poretka“, navodi se u poverljivom dodatku koncepta spoljne politike Rusije 2023.

Ruska pobeda bi ohrabrila autoritarne režime koji nastoje da zbace trenutni međunarodni poredak. Kina bi se, posebno, možda osećala sklonijoj upotrebi vojne sile protiv Tajvana.

Ovaj potencijalni sukob bi izazvao haos u globalnoj ekonomiji i mogao bi da izazove vrući rat između Sjedinjenih Država i Pekinga.

Dakle, šta Zapad može učiniti da to zaustavi? Prvi korak je da shvatimo da pomoć Ukrajini nije dobrotvorne svrhe, već pametno ulaganje u sopstvenu bezbednost.

Tada to razumevanje moramo da kanališemo u veći osećaj hitnosti da Ukrajini obezbedimo oružje i obuku da zadrži svoje linije i na kraju ponovo preuzme prednost.

Zapadne vlade takođe treba da prestanu da dozvoljavaju rusko nuklearno iznuđivanje kako bi ih odvratile od pružanja maksimalne podrške Ukrajini.

U Ukrajini, Kremlj ima za cilj ne samo da potčini Kijev, već da prepravi globalni poredak na račun zapadnih demokratija. Zapad ima moć da zaustavi Putina. Pitanje je samo da li smo voljni da to uradimo, zaključuje Stradner.