Putin nekome saveznik, drugima neprijatelj: Kakav je odnos kavkaskih i država Srednje Azije prema ratu u Ukrajini

Na granicama imperija i svetova, geopolitički problemi postaju složeniji nego u Moskvi, u Londonu ili u Vašingtonu, i realnost nije nikada jednodimenzionalna. Istina se deli na mnoge istine, kao kada gledamo slike u kaleidoskopu. Najbolji primer u tom smislu jeste Gruzija: dok gruzijski narod zahteva da se Putin najstrože kazni, gruzijska Vlada, koju vodi Irakli Garibašvili, niti je uvela sankcije, niti je direktno osudila Moskvu zbog agresije na Ukrajinu.

Kao što je napisala novinarka Đulija Moketi u italijanskim novinama „Il Caffè Geopolitico”, 28. Februara Vlada u Tbilisiju nije dozvolila da poleti avion koji je trebalo da iz glavnog grada Gruzije doveze do Kijeva 60 boraca dobrovoljaca. Gruzija ima velike privredne interese u Rusiji, u koju izvozi vino, povrće i voće i potpuno zavisi od ruskog žita.

Ako Baku plače, Jerevan se ne smeje

Antiruska retorika kojom su se sve vlade služile posle rata 2008, kad je Moskva intervenisala u sukobu između Gruzije i separatističkih republika Južne Osetije i Abhazije, dolazi sad na naplatu. Vlada neće moći još dugo da sedi na dve stolice. Sigurno je samo da je antirusko raspoloženje u Tbilisiju preuzelo oblike pravog rasizma i Gruzija više nije sigurna zemlja za ruske građane. Predsednici Abhazije i Južne Osetije na strani su Moskve, naravno, i otvoreno se nadaju da će Kremlj da bude još prisutniji na Kavkazu.

Pozicija Azerbejdžana je malo jasnija ali nije lakša od gruzijske: ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, javno se zahvalio predsedniku Ilhamu Alijevu zbog diplomatske i medicinske pomoći koje je Baku poslao Kijevu. Alijev je i izdao naređenje svim benzinskim pumpama u Ukrajini koje pripadaju azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji „Socar” da besplatno snabdevaju kola ukrajinske hitne pomoći. Ali i Baku ima svoje muke kad su u pitanju odnosi sa Rusijom.

Neposredno pre rata, Alijev je sa Moskvom potpisao ugovor koji predviđa da se poveća diplomatska i vojna saradnja između ove dve zemlje. Sem toga, Rusija je ključni faktor u Nagorno-Karabahu, oblasti koju je Baku vratio pod svoju kontrolu posle 30 godina jermenske okupacije. Ruska vojska garantuje mir u ovom regionu i Rusija je sila koja, svojom podrškom, odlučuje kome ova oblast pripada. 2020. godine, kad je Jermenija previše koketirala sa EU, Moskva je dala signal Bakuu da može da započne rat. Alijev ne sme previše da podrži Ukrajinu, inače bi Kremlj mogao da dâ podršku Jerevanu, koji se nije još pomirio sa idejom da je Nagorno-Karabah izgubljen. Zbog toga, Alijev se nije pridružio Zapadu kad se glasalo za isključenje Moskve iz Saveta Evrope.

Ako Baku plače, Jerevan se ne smeje. Ukrajina je domaćin ukrajinskoj zajednici Jermena i odnosi Jerevana i Kijeva su odlični, ali Rusi su fizički prisutni u Jermeniji. Ruska granična policija kontroliše granicu sa Turskom, nedaleko od Jerevana stacionirana je ruska baza i Jermenija pripada Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i to zajedno sa Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i naravno Rusijom. U Rusiji žive i mnogi Jermeni čije su rezerve ključne za preživljavanje brojnih porodica u zavičaju. Jerevan jednostano ne sme da podrži Ukrajinu i zbog toga su jermenski predstavnici glasali protiv proterivanja Rusije iz Saveta Evrope.

Kirgistan uz Kremlj, Kazahstan se distancirao

U Srednjoj Aziji, diplomatsko stanje je isto dosta komplikovano. Kirgistan je podržao Kremlj, i to ne mora da čudi pošto je predsednik Sadir Žaparov potpuno zavisan od Putina. Samo građansko društvo, nasleđe demokratskog iskustva koje je Kirgistan imao od 2010. do 2019. godine, odabralo je ukrajinsku stranu. Uticaj građanskog društva na političke odluke sadašnje Vlade je zanemarljiv i zbog toga nije ni bilo značajnih uličnih protesta.

Kazahstanska Vlada je drugačije reagovala i odmah se distancirala od Kremlja: među kazahstanskim elitama vlada strah od toga da bi narod mogao da odreaguje na bilo kakvu podršku Moskvi. Naime, kad su u januaru izbili protesti u južnom kazahstanskom gradu Almati, ruski vojnici su intervenisali na strani vlasti, ugasili nerede i to narod nije zaboravio.

Sem toga, Putin je u nekoliko navrata negirao da postoji kazahstanski identitet; pošto na severu zemlje žive Rusi koji u nekim mestima čine većinu stanovništva, Kazahstan strahuje da bi baš taj severni deo države mogao ubuduće da postane novi Donbas. Predsednik Žomart Tokajev je svakako proglasio neutralnost i pozvao da se poštuje međunarodno pravo; ponudio se i kao posrednik između Putina i Zelenskog da bi se što pre stiglo do sporazuma i da se okonča rat. Najveći problem za Kazahastan, Kirgistan i za Tadžikistan, koji se inače nije oglasio i pravi se da kriza ne postoji, to je kolebanje vrednosti rublje.

Pošto se mnogi srednjoazijski radnici nalaze baš u Rusiji, čim padne vrednost rublje, pada i kupovna moć njihovih porodica koje su ostale u zavičaju i koje od tih para zavise. To bi moglo da dovede do političke nestabilnosti i do novih političkih protesta, koji su već česta pojava u ovom delu sveta. Turkmenistan, koji je dosta izolovana zemlja, i koji je proglasio neutralnost, mogao bi isto tako da oseti promene u privrednom polju, ali manje nego druge srednjoazijske zemlje, baš zahvaljujući svojoj političkoj i privrednoj izolaciji.

Podele i u Moldaviji
Druga bivša sovjetska republika Moldavija, nedavno je usvojila zakon kojim zabranjuje isticanje slova „Z“ i „V“, koja ruske snage koriste u ratu u Ukrajini, kao i ruskog vojnog simbola „Georgijevska lenta“, crno-narandžasta traka, prenosi agencija Beta.

Za javno isticanje tih simbola u Moldaviji predvi|ena je kazna od 250 do 500 dolara. Protiv usvajanja Zakona bili su poslanici Bloka komunista i socijalista. Proruski nastrojeni građani Moldavije demonstrirali su uglavnom gradu Kiđinjevu protiv tog Zakona, a predvodio ih je bivđi, proruski predsednik države Igor Dodon. On je najavio da će 9. maja izaći na ulice sa „Georgijevskom lentom“ i to „zajedno s desetinama hiljada ljudi koji će slaviti Dan pobede nad fašizmom“ u Drugom svetskom ratu.

Moldavija, koja je nakon početka ruske agresije, ojačala veze sa EU i NATO, prethodno je zabranila ruske medije. Zvanična Moskva je na to reagovala. „Moskva poziva Ki{injev da se uzdrži od koraka koji nanose štetu bilateralnim odnosima“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Moldavija je postala nezavisna 1991. ali je proruski Pridnjestrovski region proglasio nezavisnost. Moskva nezavisnost nije priznala, ali je u oblasti stacionirana ruska vojska. Mnogi na Zapadu strahuju da je, nakon Ukrajine, Moldavija “na redu”.

S. D.