"Putin - Nemačka 1:0": Kremlj uživa u raskolu nemačke koalicije oko pomoći Ukrajini 1Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Sukobi unutar nemačke tropartijske vladajuće koalicije teško da su novina, ali retko su rascepi bili tako otvoreni — i retko kada su ulozi za Evropu bili veći, piše Politico.

Glavna tačka spora poslednjih dana i nedelja bilo je uporno odbijanje kancelara Olafa Šolca da pošalje rakete dugog dometa Taurus u Ukrajinu — oružje koje Ukrajinci žele da bi mogli da gađaju ciljeve duboko iza linija fronta, kao što je Kerčki most koji povezuje Rusiju i okupirani Krim.

Članovi Zelenih i Slobodne demokratske partije (FDP), Šolcovih koalicionih partnera, oštro su se zalagali za slanje raketa.

To ključno neslaganje poslednjih dana stvorilo je utisak disfunkcionalnosti i podela koji ne samo da potkopavaju pokušaje Evrope da signalizira rešenost u vreme kada je američka podrška Ukrajini dovedena u pitanje, već je otkrila da su Nemci posebno laka meta za ruske operacije uticaja.

„Da vidimo oko čega se slažu“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin o nemačkoj debati u intervjuu za ruske državne medije koji je emitovan ove nedelje. „Mi ovo tako pažljivo posmatramo.“

Šolc je nedavno udvostručio svoj „Nein“ (NE), tvrdeći da bi snabdevanje Ukrajine projektilima Taurus rizikovalo rat sa Rusijom, jer bi, tvrdi, zahtevalo direktno učešće nemačkih vojnika.

„To je linija koju ne želim da pređem kao kancelar“, rekao je Šolc u sredu. „Ja imam odgovornost da sprečim Nemačku da se uključi u ovaj rat“.

Političari u strankama koje čine Šolcovu koalicionu vladu su se suprotstavile toj tvrdnji, tvrdeći da postoje zaobilazna rešenja da se izbegne direktno učešće nemačkih trupa — i da Šolcova veoma otvorena nelagodnost, njegovo stalno podvlačenje onoga što nije voljan da uradi, ide u Putinovu korist.

U nedavnom eseju u Frankfurter Allgemeine Zeitungu, istaknuti poslanik Zelenih Anton Hofrajter udružio se sa konzervativnim opozicionim poslanikom Norbertom Retgenom da oštro kritikuje Šolcovu retoriku o Ukrajini i odbijanju da pošalje rakete, optužujući ga za širenje „straha i terora“ među stanovništvom.

„Delimo zabrinutost kancelara zbog eskalacije rata“, napisali su. „Ali njegovi postupci rizikuju upravo to. Ako sada odlučno ne podržimo Ukrajinu, Putin će se osećati ohrabrenim da izvrši invaziju na druge zemlje“.

U televizijskom intervjuu u nedelju, ministarka spoljnih poslova izu redova Zelenih Analena Berbok izrazila je otvorenost za potencijalno rešenje koje bi moglo da zadovolji sve strane: razmena raketa u kojoj bi Nemačka obezbedila rakete Taurus Velikoj Britaniji, a Ujedinjeno Kraljevstvo bi, zauzvrat, poslalo više svojih sopstvene rakete Storm Shadow Ukrajini. „To bi bila opcija“, rekao je Berbok.

U utorak uveče, međutim, Šolc je izgleda odbio tu opciju. „Bkio sam jasan“, rekao je u kancelariji.

Političari FDP-a su takođe otvoreno kritikovali Šolca. Mari-Agnes Štrak-Cimerman, šefica odbora za odbranu Bundestaga, u četvrtak je sa konzervativnim opozicionim poslanicima glasala za predlog za slanje projektila Taurus u Ukrajinu — drugi put kada je to učinila — raskidajući sa sopstvenom koalicijom.

Presretnuti vojni poziv

Nije tajna da Kremlj nastoji da seje podele u Evropi i SAD. Međutim, u poslednje vreme, Šolc i njegova vlada su učinili taj zadatak posebno lakim tako što su tako otvoreno telegrafisali svoje strahove i neslaganja.

To pomaže da se objasni zašto je u Kremlj procurio audio presretnutog onlajn poziva između visokih nemačkih vojnih zvaničnika koji su razgovarali o tome kako bi se projektile Taurus mogle koristiti, uključujući i mogući napad na Kerčki most, omogućavajući Putinu da lako manipuliše nemačkom domaćom debatom.

U svom ovonedeljnom intervjuu državnim medijima, Putin je posebno govorio o presretnutom pozivu. „Pre svega, oni maštaju, razveseljavaju se“, rekao je on o nemačkim oficirima.

„Drugo, pokušavaju da nas zastraše“, dodao je on. „Što se tiče Nemačke, postoje problemi ustavne prirode. U pravu su kada kažu da ako ovi Taurus u taj deo Krimskog mosta, koji je čak i po njihovom shvatanju bezuslovno deo Rusije, to bi bilo kršenje ustava Savezne Republike Nemačke“.

Činilo se da Putin aludira na član osnovnog zakona Nemačke koji smatra da je „agresorski rat“ neustavan. Drugim rečima, izgledalo je da se poigrava sa Šolcom i njegovim najgorim strahom: da će Rusi na upotrebu raketa Taurus za pogađanje mosta gledati kao na nemačku agresiju.

Šolcova nesposobnost da predstavi jedinstveni front pomoći Ukrajini unutar svoje vlade postavlja pitanje kako će on moći da pomogne u stvaranju zajedničkog kursa među evropskim saveznicima.

Šolc je pozvao svoje evropske kolege da „učine više“ da podrže Ukrajinu, istovremeno naglašavajući da je Nemačka pružila daleko više vojne pomoći Ukrajini nego bilo koja druga evropska zemlja.

Francuski i britanski lideri, s druge strane, tvrde da šalju ključno oružje koje zaista računa na bojnom polju – uključujući svoje rakete dugog dometa.

Posebno su podele između Šolca i Makrona postale toliko akutne u poslednje vreme da su lideri osetili potrebu da se sastanu u Berlinu ovog petka, zajedno sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, u nastojanju da projektuju evropsko jedinstvo.

‘Kancelar za mir’

Čini se da je Šolcov stav o projektilima Taurus deo šireg političkog napora da sebe prikaže kao „kancelara mira“.

U postu na društvenim mrežama ove nedelje, na primer, kancelar je podvukla odgovornost Nemačke da snažno podrži Ukrajinu.

„Ali, takođe imamo odgovornost da budemo razboriti i da se pobrinemo da pomognemo Ukrajini uz podršku, a da u isto vreme sprečimo da ovaj rat postane rat između Rusije i NATO-a“, rekao je on.

Za Šolca, koji ima istorijski nizak rejting, hodanje ovom linijom postalo je deo njegove borbe za politički opstanak. Ankete pokazuju da Nemci podržavaju njegov pristup raketama Taurus, uprkos njegovoj opštoj nepopularnosti.

Šolcovo nastojanje da se posmatra kao „mirovni kancelar“ takođe predstavlja nešto od tradicije za njegove socijaldemokrate, stranku koja je težila detantu sa Sovjetskim Savezom tokom Hladnog rata.

Pitanje je da li će se njegova vlada držati zajedno dok on pokušava da ide ovom linijom, posebno pošto neke od najoštrijih kritika ovakvog pristupa dolaze od njegovih sopstvenih koalicionih partnera.

To je bilo očigledno tokom parlamentarne debate o raketama Taurus u Berlinu u četvrtak.

„Ako beskrupuloznom ratnom zločincu Putinu damo signal da se plašimo, da se svađamo među sobom, da pokleknemo pred njegovom ucenom, a onda učinimo premalo, onda bi i Vladimir Putin mogao da dođe do zaključka da ipak može brutalniji korak — i ovaj rizik takođe mora biti pažljivo odmeren u odnosu na sve druge opasnosti“, rekla je Agnješka Bruger, poslanica Zelenih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari