„Putinov naredni državni udar“: Politico tvrdi da će ruski predsednik slaviti teritorijalne dobitke u jednoj državi i to već ovog vikenda

Stranke koje su naklonjene Rusiji u tri istočne nemačke pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji – spremne su da ostvare značajan uspeh na regionalnim izborima u septembru, od kojih su dva zakazana za nedelju.

Proruska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ima velike šanse da završi prva u sve tri pokrajine, a predviđa se i dobar učinak nedavno formirane levičarska Alijanse BSV Sahre Vagenkneht čime će Moskva ponovo uspostaviti snažno uporište u širokom delu bivše Istočne Nemačke, regiona kojim je dominirala decenijama tokom Hladnog rata.

Ako se prognoze potvrde na glasačkim kutijama, rezultati će sigurno izazvati duboku zabrinutost širom Nemačke.

Ekstremističko klizište bi razotkrilo stepen do kojeg su propali napori nemačkog političkog establišmenta da popravi podele zemlje na istok i zapad i uzdrmalo bi ionako klimavu tripartitnu koaliciju Berlina do njene srži.

Bila bi to i Putinova lična pobeda: ruski lider je osamdesetih godina prošlog veka radio u Drezdenu kao špijun KGB-a iskustvo koje ga je ostavilo trajno fasciniranim za sve nemačko. Jedan biograf ga je čak jednom nazvao „Nemcem u Kremlju“.

Sve u svemu, očekuje se, prema poslednjim anketama, da će stranke naklonjene Moskvi, koje se nalaze na krajnjoj desnoj i levoj strani političkog spektra, osvojiti najmanje 50 odsto glasova širom ovih regiona.

U jednoj državi, Tiringiji, predviđa se da će stranke osvojiti čak 65 odsto, a AfD će biti prva sa oko 30 odsto.

Iako nisu sve stranke tako otvoreno proruske kao AfD, dele zajednička dva narativa: da NATO deli krivicu za rat u Ukrajini i da bi mirno rešenje bilo moguće da je samo Zapad ozbiljno po pitanju diplomatije.

Glavnim vladajućim strankama u Nemačkoj na nacionalnom nivou – Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) – ankete predviđaju kumulativni rezultat od oko 12 procenata u Saksoniji i Tiringiji i 27 procenata odsto u Brandenburgu.

Čak i kada se uključi najveća nemačka centristička snaga, konzervativni demohrišćani (CDU), kombinovana anketa mejnstrim partija ne prelazi 50 odsto.

To je izuzetan pad za centrističke partije koje su oblikovale politički život istočne Nemačke od ponovnog ujedinjenja.

Početkom 1990-ih, zapadnonemačke snage establišmenta su efektivno kolonizovale Istok, šaljući svoje političke veterane da upravljaju Saksonijom i drugim državama. Čak i danas, više od 40 odsto najviše političke klase u istočnim nemačkim državama potiče sa Zapada.

Brzi uspon AfD-a i drugih populističkih partija na istoku sugeriše da se taj pristup izjalovio. I Zeleni i FDP, najmanja od tri stranke u nemačkoj nacionalnoj koaliciji, suočavaju se sa mogućnošću da budu isključeni iz sva tri državna parlamenta. Da bi dobile mesta, stranke moraju da sakupe najmanje pet odsto glasova.

„Demokratske stranke – SPD, CDU, pa čak i Zeleni – nikada nisu uspele da se etabliraju na Istoku na isti način na koji su to uradili na Zapadu i to, naravno, znatno olakšava stranci kao što je AfD da se iskoristi promenljivije biračko telo“, rekao je Johanes Kis, sociolog sa Univerziteta u Lajpcigu.

Iako je ponovno ujedinjenje fundamentalno transformisalo ekonomiju bivše Istočne Nemačke, podižući životni standard na nivo nedokučiv u komunizmu, ogorčenost zbog de-fakto preuzimanja zemlje od strane Zapada ostaje opipljiva u mnogim krajevima.

Od ponovnog ujedinjenja, region je izgubio 15 odsto svog stanovništva pošto su se mnogi bivši Istočni Nemci, posebno žene, preselili na zapad.

Frustraciju zbog ovakvih dešavanja često pojačavaju nacionalni političari koji region, koji je danas samo jedna petina veličine bivše Zapadne Nemačke po broju stanovnika, tretiraju kao „drugi“.

„Mora se ma

lo više objasniti stvari na Istoku nego na Zapadu, ali ja sam srećan što to činim i volim da idem tamo“, rekao je lider CDU Fridrih Merc u maju, misleći na oštar stav svoje stranke prema Rusiji.

U to vreme, Merc je rekao da cilja na prvo mesto u sve tri države, ali to je sada verovatno van domašaja. Čak i u Saksoniji, gde izgleda da CDU vodi sa malom razlikom, AfD je ispred u nekim nedavnim anketama.

Iako je Mercova partija tamo i dalje konkurentna, možda je to uspela samo zato što se premijer države CDU, Majkl Krečmer, protivi trošenju milijardi na vojnu pomoć Ukrajini i zalaganje za mirovne pregovore između Moskve i Kijeva stavio je u centar svoje kampanje.

Krečmer je takođe bio u poseti Moskvi 2021. pozivajući Putina da poseti Drezden, gde je ruski lider bio stacioniran kada je pao Berlinski zid.

„Bila bi mi velika čast, vaša ekselencijo, da vas pozdravim u Saksoniji“, rekao je Krečmer Putinu tada.

Decenije antizapadne propagande

To što je čak i vrhunski mejnstrim nemački konzervativac sa istoka bio spreman da se pokloni Putinu, naglašava stepen do kojeg su ruski narativi zavladali u regionu.

Čak i ako većina Nemaca na istoku nema iluzija o Putinu, stanovništvo tek treba da prevaziđe decenije antizapadne propagande.

Za mnoge, Moskva nije ništa gora od Vašingtona, koji populistički političari optužuju da radi iza kulisa na ostvarivanju sopstvenih ciljeva u Ukrajini.

„SAD su supersila u opadanju koja se bori za očuvanje svoje globalne hegemonije“, rekla je prošlog meseca Sahra Vagenkneht, levičarka koja vodi pokret BSV.

„Potreban nam je evropski mirovni poredak koji uključuje Rusiju“, rekao je ovog meseca Bodo Ramelov, aktuelni premijer Tiringije i jedan od kritičnijih glasova prema Rusiji u stranci Levica. „Sve zemlje učesnice treba da se dogovore o paktu o nenapadanju i da uspostave zajednicu odbrane“.

Kritičari odbacuju takve pozive sa levice kao naivne. Prisiljavanje Zapada da prekine isporuke oružja dok govori Ukrajini da obustavi borbu i ustupi teritoriju na kraju igra na ruku Moskvi i legitimiše njenu invaziju na Ukrajinu, kažu oni.

Veća pretnja, međutim, ostaje AfD, koji bi pokrenuo politički zemljotres koji bi odjeknuo daleko izvan nemačkih granica ako bi stranka pobedila u sve tri države, što neki kažu da je verovatnije nakon prošlonedeljnog napada nožem u Solingenu koji je navodno počinio Sirijac čovek za koji se sumnja da je povezan sa Islamskom državom.

Veze AfD-a sa Moskvom su dobro dokumentovane. Uoči evropskih izbora u junu, nemačke vlasti su razotkrile, kako navode, rusku operaciju uticaja u kojoj je učestvovao jedan od vodećih kandidata AfD. Uprkos tome, partija je završila na drugom mestu sa 16 odsto i posebno je dobro nastupila na istoku.

Mnoge visoke ličnosti AfD-a ne kriju svoj afinitet prema Putinovom autoritarnom režimu.

Bjorn Hocke, lider AfD-a u Tiringiji, koga mnogi smatraju duhovnim kumom stranke, rekao je da će, ako ikada postane nemački kancelar, njegovo prvo putovanje biti u Moskvu.

Pre nego što su se odnosi između Moskve i Berlina pogoršali, Putin je bio čest posetilac Nemačke.

„Biću iskren, dolazim u Drezden sa posebnim osećajem“, rekao je on prisutnima tokom posete gradu 2009. gde je dobio Orden Svetog Đorđa, nagradu u čast istaknutih ličnosti koje se „bore za dobro u svetu“.

„Ovo je bez sumnje jedan od centara evropske kulture, grad bogate istorije sa svojim posebnim šarmom“, rekao je tada Putin.