„Putin nije inteligentan, samo voli skupe stvari“: Marija Pevčik, desna ruka opozicionara Navaljnog o predsedniku Rusije

Tada tek što se bio oporavio od pokušaja ubistva prilikom kojeg je otrovan onim za šta je kasnije utvrđeno da je bio nervni gas novičok.

Počiniocima nije bila namera da on preživi.

„Nije bilo šanse da se ne bi vratio u Moskvu. To nije bila opcija“, kaže u intervjuu za Gardijan istraživačka novinarka Marija Pevčik.

Kao šefica istražnog tima u Fondacija za borbu protiv korupcije (FBK), organizaciji koju je osnovao Navaljni, Pevčik je radila uz njega čitavu deceniju pre nego što je otrovan.

„Dobro smo se pripremili za to (da će on biti zatvoren). Ali ipak je to ogroman gubitak. Izgubili smo deo našeg borbenog duha. Radimo svoj posao zato što smo besni“, priča ona.

Mnoge stvari su se promenile od kada se Navaljni vratio u Rusiju.

Njegovo hapšenje i zatvaranje izazvalo je jedne od najvećih protesta ikad u Rusiji, sa demonstracijama širom zemlje.

Nekoliko meseci kasnije, Fondacija je označena kao „ekstremistička organizacija“ i osoblje je bilo primorano da preko noći napusti zemlju.

Navaljni, najuticajniji ruski političar u čitavoj generaciji, trenutno služi dve zasebno nametnute zatvorske kazne – dve i po godine za kršenje uslovne kazne i devet godina za prevaru i nepoštovanje – u kaznenoj koloniji sa maksimalnim obezbeđenjem istočno od Moskve.

On će još jednom ići na suđenje, ovoga puta zato što je oformio ekstremističku organizaciju, zbog čega bi mogao da dobije dodatnih 30 godina zatvora.

Ovaj harizmatični advokat koji je nemilosrdno ismevao Vladimira Putina toliko je snažno odbijao da se plaši ruskog lidera da je to postalo zarazno, i na momenat tokom 2021. stekao se utisak da bi zemlja mogla da bude na ivici promena, piše Gardijan.

Ali, invazija na Ukrajinu je promenila sve.

Na najnovijim fotografijama Navaljni izgleda mršavo i iscrpljeno.

Trenutno se po kazni nalazi u samici i uskraćena mu je medicinska pomoć.

Situacija deluje gotovo nepodnošljivo sumorno.

Jedan od glavnih ciljeva fondacije sada je jednostavno to da Navaljni stalno bude prisutan u vestima.

U Rusiji, to čine preko čitavog niza novih Jutjub kanala, na kojima javnosti donose vesti o ratu.

Na zapadu, to postižu pomoću dokumentarca „Navaljni“, nezavisnog filma objavljenog prošle godine, koji je nominovan za nagradu Bafta i ušao u uži izbor za Oskara.

„Iskreno, ne znam gde bismo bili bez tog dokumentarca. On se spominje na svakom sastanku koji imam. Zahvaljujući njemu svi znaju ko je Navaljni. I ko sam ja“, kaže Pevčik.

U središtu filma nalazi se najupečatljivija scena.

Nekoliko meseci pošto je Navaljni otrovan, bugarski novinar Kristo Grozev, glavni istražitelj međunarodnog istražnog kolektiva Belingket, došao je u kuću u Crnoj šumi u Nemačkoj gde se Navaljni oporavljao.

Smatrao je da je identifikovao trovače i imao je njihove brojeve telefona.

Film prikazuje susret Grozeva sa Navaljnim i Marijom Pevčik, a zatim i ključni momenat kada Navaljni – koristeći alijas jednog pomoćnika visokog ranga u FSB (ruskoj službi bezbednosti) – razgovara telefonom sa jednim od svojih trovača.

Navaljni je naveo jednog agenta FSB da prizna pred kamerom i opiše kako je bio deo tima za „čišćenje“ koji je poslat da ukloni sve tragove novičoka sa odeće Navaljnog.

Navaljni je tokom razgovora insistirao na detaljima, pitajući na kojem delu odeće se nalazio otrov.

Odgovor je bio – na donjem vešu.

Pošto je Navaljni odsutan, Pevčik sada predstavlja istrage na Jutjubu sa svojim kolegom Gregorijem Alburovim.

Istraživačka jedinica je bez sumnje samo srce ove organizacije koju je Navaljni pokrenuo 2011. kako bi raskrinkao Putinovu vladajuću stranku kao, kako je rekao, „stranku pokvarenjaka i lažova“.

Pošto mu je bilo zabranjeno da formira političku stranku, nadao se da je to način na koji bi jednog dana mogao da dobije vlast u slobodnoj i otvorenoj Rusiji.

Ana Eplbaum, američka spisateljica i akademik, nalazi se u savetodavnom odboru fondacije od kada je ponovo pokrenuta prošle godine kao internacionalna grupa i ona je opisuje kao „zaista inovativnu formu opozicione politike“.

„To je bila prva u potpunosti nova politička organizacija u Rusiji još od početka ’90-tih“, kaže ona.

„Navaljni je, počevši od toga što je bio antikorupcioni istražitelj i bloger, uspeo da stvorio najveću opozicionu organizaciju koja je bila nezavisna od Kremlja. A to je postigao tako što je regrutovao i obučio mnoge ljude“, dodaje.

„Zahvaljujući blogovima na Jutjubu on je postigao da važan antikorupcioni sadržaj bude dostupan i to u zabavnoj formi. To je zapravo bila politička stranka stvorena na temelju medijske organizacije“, priča Eplbaum.

Istrage predstavljane na Jutjubu bile su revolucionarne.

Navaljni i Pevčik su uspeli nešto što nijedna zapadna medijska kuća nije: oni su istrage finansijske korupcije učinili uzbudljivim.

„Navaljnijeva ideja je bila da je istraživanje korupcije način da se promeni narativ, smatrao je da će to otvoriti nove mogućnosti“, kaže Pevčik.

„Istraživačko novinarstvo je u Rusiji u tom trenutku bilo mrtvo. Pokušavali smo da postignemo nešto novo svaki put. Pre nego što su se pojavili dronovi, na primer, poslali bismo čoveka sa paraglajderom da leti iznad kuća oligarha i pravi snimke“, priča ona.

Rad organizacije se sada nastavlja bez Navaljnog.

Svega nekoliko sati pošto je uhapšen, Pevčik i tim su objavili „Putinovu palatu“, njihovu najambiciozniju istragu do tada, koja je uobličena u dugometražni film o Putinovoj tajnoj superluksuznoj vili na Crnom moru.

Ovaj zapanjujući film do sada je videlo preko 125 miliona ljudi.

„Putin nije neki veliki mislilac i strateg. On nije izuzetno inteligentan. Njegovi interesi su vrlo plitki. On samo voli skupe stvar“, kaže Pevčik.

Kako dodaje, zbog toga veruje da, uprkos beznađu trenutne situacije, nada i dalje postoji.

„Prestala sam sa pokušajima da analiziram video snimke na kojima je Putin. To je besmisleno. On ne može da bude predmet bilo kakve logike ili racionalnog razmišljanja. Radi samo ono što njemu odgovara i kada mu odgovara. I mogao bi da dođe dan kada će mu odgovarati da oslobodi Alekseja (Navaljnog). A mi samo ne smemo da propustimo taj dan“, zaključuje Pevčik.