„Putin nije u stanju da ponudi bilo šta više od ultimatuma“: Ksenija Kirilova o logici „večnog rata“ Kremlja

Nezavisni analitičari upozoravaju da njegova „formula za mir“ zapravo može dovesti samo do eskalacije, ukazuje u analizi za CEPA Ksenija Kirilova, ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Putinova je dao izjavu 14. juna, uoči mirovnog samita Ukrajine u Švajcarskoj. Da bi započela mirovne pregovore, rekao je, Ukrajina mora da povuče svoje snage iz regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Prema njegovim rečima, Kijev mora da se uzdrži od planova za pridruživanje NATO-u i pristane na „neutralan, nesvrstan, bez nuklearnog statusa“, ​​kao i da garantuje prava ruskog govornih lica. Mora da se „demilitarizuje“ i „prihvati nove teritorijalne realnosti“, dodao je on. Zapad, prema planu, mora da ukine sve sankcije Rusiji.

Nezavisni mediji su primetili da je Putin više puta pomenuo nastavak mirovnih pregovora poslednjih nedelja i naglasio da je Rusija otvorena za razgovore.

Ovo može odražavati i zakašnjelo oslobađanje Zapada od oko 166 milijardi dolara pomoći Ukrajini, koju su organizovale SAD, Evropska unija i G7. To takođe može da tumači i kao ratni umor u Rusiji, gde ankete pokazuju da se svaki peti Rus može smatrati radikalno proratnim.

Ali kao i uvek sa Putinom, mudro je odvojiti njegove javne izjave od stvarnosti. Postavljajući neprihvatljive preduslove, ruski predsednik zapravo ukazuje da će nastaviti rat i odbiti bilo kakve ustupke.

Politikolog i publicista Vladimir Pastuhov sugeriše da bi to zapravo moglo dovesti do intenziviranja konfrontacije između Kremlja i Zapada, na primer, kroz nagli porast sabotaža i hakerskih napada u Evropi.

Odgovor radikalnih nacionalista bliskih Kremlju na Putinov razgovor o miru sugeriše da oni ne veruju da su pregovori blizu. Reči predsednika bile su „potpuno ispravan korak“, smatra „pravoslavni oligarh“ i osnivač TV kanala Cargrad Konstantin Malofejev.

Otvoreno je izrazio nadu da će Zapad odbaciti Putinove uslove (kao što je i učinio), čime će dozvoliti da se rat nastavi. Ovo mišljenje dele i saradnici Malofejeva.

Ali neki još ekstremniji ultraradikali, saveznici zatvorenog bivšeg oficira FSB Igora Girkina (Strelkova), bili su otvoreno negativni. Oni veruju da bi Putinovi zahtevi zapravo služili interesima SAD i Kine.

Prema rečima saveznika Strelkova-Girkina Maksima Kalašnjikova, ako se prihvate Putinovi uslovi, „antiruska državnost Ukrajine biće očuvana na 80 odsto njene teritorije“.

Pored toga, kako je Kalašnjikov primetio: „Blok NATO-a je popunjen Šveđanima i Fincima“, a ruska ekonomija će neminovno početi da slabi nakon smanjenja vojnih narudžbina, što bi Moskvu učinilo još više zavisnom od Pekinga.

Istovremeno, Kalašnjikov je priznao da će životni standard na slobodnim teritorijama Ukrajine biti viši nego u regionima koje je okupirala Rusija (moderni eho očiglednih razlika u prosperitetu između Zapadne Nemačke i Istočne Nemačke pod ruskom okupacijom.

Ovi ekstremisti tvrde da se rat ne može završiti osim uništenjem Ukrajine kao nezavisne države. To znači da u potpunosti odbacuju Putinove „miroljubive” poteze. Ovo postavlja pitanje da li bi Putin uspeo da okonča rat čak i da je hoće.

Ruski opozicioni lider Mihail Hodorkovski je više puta izjavio da Putin ne može da pristane na mir zbog zavisnosti od takozvanih nacionalnih patriota. Iz tog razloga njihov uticaj zapravo raste.

Uzmite širenje „akademskih“ klubova. Ovo su nacionalistička konzervativna studentska udruženja koja su se brzo povećala na univerzitetima širom zemlje.

Projekat sponzoriše Malofejev i podstiče „filozofske razgovore“. Pored predavanja koja veličaju rat, studenti uče kako da upravljaju dronovima, tkaju maskirne mreže, prave rovovske sveće i učestvuju u progonu protivnika rata, od popularnih umetnika do sopstvenih nastavnika.

Prema analitičarki istraživačkog centra Sova Veri Alperovič, razvoj takvih projekata promoviše rastući nivo nasilja jer je zasnovan na krajnje desničarskoj ksenofobičnoj ideologiji.

„Ova ideologija je, u principu, strukturisana tako da njeni pristalice uvek progone neki deo društva“, napisala je aktivistkinja za ljudska prava.

Ovo nije prvi put da Kremlj stvara omladinske organizacije za progon opozicije i manjina. Ranije je ova funkcija bila dodeljena prokremaljskom pokretu Naši, nastalom 2005. Međutim, vremenom pokret nije ispunio nade koje su mu polagane, već je postao odskočna daska za mlade karijeriste.

Sledeći pokušaj da se mladi ljudi suprotstave neistomišljenicima bilo je stvaranje organizacija sledbenika „novih ideologa“, na primer, komuniste Sergeja Kurginjana.

Pokret „Suština vremena“ koji je izrastao oko njegovih ideja bio je levičarski, ali je obavljao iste funkcije borbe protiv opozicije.

Kurginjanovi sledbenici su 2012. organizovali mitinge protiv ukrajinske narandžaste revolucije i zajedno sa konzervativcima podržavali rat u Donbasu. Većina učesnika Essence of Time verovala je da su članovi opoziciono-patriotske organizacije, dok su u stvarnosti bili potpuno pod kontrolom Kremlja.

S obzirom na sumornu istoriju Putinovog režima i njegov sve represivniji pristup, postoji velika verovatnoća da će predsednička administracija i ovoga puta ponovo preuzeti kontrolu nad glavnim nacionalističkim udruženjima.

Oni će biti oruđa sistema posvećenog održavanju moći jednog čoveka. Sam Putin, čini se, jače veruje u radikalnu ideologiju i ono što on pretpostavlja da je „istorijska misija“ koja se iz nje izvodi.

Ovaj 71-godišnjak možda nije u stanju da ponudi bilo šta više od ultimatuma, jer ne može i ne želi da se vrati od odluke koju je doneo 24. februara 2022. i ranije. Kremlj i radikalni nacionalisti se sve više približavaju.