„Putin opet blefira nuklearnim medvedićem“: Obaveštajni stručnjaci za Kijev post tumače najnovije pretnje Kremlja

U sredu je izneo svoju najnoviju šuplju pretnju Armagedonom da će upotrebiti nuklearno oružje u pokušaju da zastraši ne bi li ostvario pobedu u Ukrajini, ukazuju u analizi za Kijev post Mark C. Tot, koji prati nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, i Džonatan Svit, penzionisani vojno američki obaveštajac.

Putin je proširio rusku nuklearnu politiku tako da sada uključuje upotrebu nuklearnog oružja protiv nenuklearnih država koje koriste konvencionalno oružje nuklearnih sila poput Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva za napad na Rusiju.

U prevodu: Putin se plaši britanskih projektila „Storm šedo“ (Storm Shadow) – i plaši se da bi njihova upotreba od strane Ukrajine mogla dovesti do odlučujućeg kraja njegove sada ne tako posebne „specijalne vojne operacije“ u Donbasu i na Krimu.

Kremlj računa na britanskog premijera Sir Kira Starmera da se zgrči pred Putinovim najnovijim nuklearnim haosom.

Isto i francuski predsednik Emanuel Makron – i predsednik SAD Džo Bajden.

Možda to deluje u Vašingtonu, ali ne toliko u Francuskoj.

U februaru 2022. tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan rekao je novinarima:“Mislim da Vladimir Putin takođe mora da shvati da je Atlantski savez nuklearni savez. To je sve što ću reći o ovome“.

Strategija hladnoratovskog odvraćanja Osiguranog uzajamnog uništenja (MAD) je veoma živa i zdrava.

Čini se da je Bajden spreman da odobri upotrebu Storm Shadows i Scalp projektila – njihovog francuskog blizanca – unutar Rusije.

Starmer se zalaže upravo za to dok se sastaje sa Bajdenom na 79. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Ipak, za sada, Bajden drži van stola ATACMS taktički taketni sistem proizveden u SAD.

U utorak je, vraćajući se u Belu kuću, Bajden rekao da još nije doneta odluka o upotrebi ATACMS-a za izvođenje dubokih preciznih udara unutar Rusije.

Putin je, osetivši otvaranje, oslobodio svoje propagandiste koje kontroliše država i ponovo su ruski vazdušni putevi ispunjeni glavama koje govore kao što je Vladimir Solovjov koji vrti fantazije o bombardovanju Londona, Brisela, Pariza i verovatno svega između.

Srećom po Veliku Britaniju, Dauning strit je i ranije prolazio ovim izmišljenim putem.

Olga Skabejeva, nadaleko poznata kao „Putinova lutka“, predlagala je da se sahrana pokojne kraljice Elizabete II uništi nuklearnim oružjem dok su prisustvovali globalni lideri.

Putin, uprkos svojim neprestanim nuklearnim napadima besa, neće nukleirati Zapad.

Početkom avgusta, Gasprom, ruska naftna i gasna kompanija, isporučila je ukrajinskim gasovodima 91,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa u Evropu – a od septembra Evropska unija i dalje uvozi rusku naftu.

Jednostavno rečeno, Putinu su potrebni prihodi od nafte i gasa da bi platio naglo rastuće troškove svojih vojnih grešaka u Ukrajini.

Nukleiranje Evrope bi bilo samoporažavajuće i sigurno bi rezultiralo trenutnim nuklearnim odgovorom NATO-a.

Pri tom, sposobnost njegovih nuklearnih snaga izgubila je malo na sjaju 2. septembra, kada je rusko probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete RS-28 Sarmat – tempirano da se demonstrira ruska nuklearna sposobnost – doživelo „katastrofalni neuspeh“ na lansirnoj rampi na ruskom poligonu Pleseck.

Kao takav, Putin zna da će njegov rat protiv Ukrajine biti dobijen ili izgubljen konvencionalno na ratištima u Ukrajini i sve dublje i dublje u majci Rusiji ako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi generali nastave da pritiskaju svoju briljantnu kontraofanzivu u Kurskoj oblasti na jugozapadu Rusije.

Putin zna da su i on i Zelenski na kritičnoj prekretnici u ratu.

Rusija je opterećena zastarelom vojskom nesposobnom za manevar ili kombinovani rat i još više opterećena nekompetentnim generalštabom, kao što je primjer nesrećnog generala Valerija Gerasimova koji nekako ostaje na funkciji.

Jedina konvencionalna snaga Moskve je vođenje statičnog rata iscrpljivanja, što se do sada pokazalo u Bahmutu, Vuhledar i nedavno u njihovim krvavim postepenim kretanjima ka Pokrovsku, ključnom ukrajinskom železničkom i rudarskom gradu 56 kilometara severno od Donjecka.

Ruska masa u pešadiji i artiljeriji protiv statičnih fiksnih ciljeva hrane ukrajinsku mašinu za mlevenje mesa.

Kako Putinove snage napreduju u Donbasu, on ima više od 1.000 žrtava dnevno; Samo između maja i juna ove godine ubijeno je ili ranjeno 70.000 ruskih vojnika – a 645.150 od početka rata u februaru 2022.

Za sada, Putinova prednost u artiljerijskoj vatri čini većinu njegovih dobitaka u Donbasu.

Prema nekim procenama, Rusija ispaljuje 10.000 artiljerijskih granata dnevno u poređenju sa 2.000 koje su ispalile Oružane snage Ukrajine (AFU).

Moskva nadmašuje NATO isporučujući tri miliona artiljerijskih granata na bojno polje u poređenju sa 1,2 miliona – a ta prednost podstiče Putinove marginalne, ali ipak rastuće, dobitke u istočnoj Ukrajini.

Arsenali zla, uključujući Iran i Severnu Koreju, sada pobeđuju nekadašnje Arsenale demokratije u Vašingtonu i Londonu.

Ako Ukrajina želi da dobije rat ATACMS, Storm Shadows, Scalps i idealno nemačke rakete Taurus mogu učiniti upravo samo ukoliko Vašington i Brisel odustanu od svojih neosnovanih strahova od eskalacije i paralize.

Putin zna da je verovatno gotova igra ako se to dogodi i zato ponovo igra na nuklearnu kartu dok je Zelenski u SAD da lobira kod Bajdena da se zapadnom oružju za precizne udare dozvoli da napadne vojne ciljeve u Rusiji.

Bajdenova nespremnost da preuzme vođstvo i da zeleno svetslo za duboke precizne udare čini imperativom za Starmera i Makrona da zauzmu hrabar stav za evropsku demokratiju – i ovlaste Ukrajinu da koristi Storm Shadows i Scalp rakete unutar Rusije na vojnim ciljevima bez ikakvih ograničenja.

Kip Slobode treperi – i Stari svet treba da podseti Novi svet na njegovu globalnu odgovornost da zaštiti demokratiju. Starmer i Makron imaju moć da urade upravo to.

U suprotnom, ukrajinsko čistilište će se nastaviti – i Kijev će dugoročno biti u opasnosti da izgubi rat od Putina.

Ako Zelenski i njegovi generali izgube, onda će se istočna Evropa uskoro naći pod avetom osnažene Ruske Federacije.

Ili, čak i isto tako zlokobno, NATO bi se mogao naći u ratu jer nove države NATO-a, uključujući Poljsku, Rumuniju i baltičke države Estoniju, Letoniju i Litvaniju, odbijaju da prihvate rusku pobedu kao svršen čin i uđu u rat na strani Ukrajine.

Varšava, Bukurešt, Talin, Riga i Vilnjus znaju kako je živeti pod ruskom čizmom i malo je verovatno da bi ponovo pristali na to.

Ovaj rat već ima svog Vinstona Čerčila u liku Zelenskog. Ono što mu treba jeste Frenklin Ruzvelt.

Bajden se za sada kloni toga da bude Ruzvelt. Mogu li i hoće li Starmer i/ili Makron odgovoriti na izazov?

Ništa ih u Povelji NATO-a ne sprečava da to učine na bilateralnoj osnovi – i od toga zavisi budućnost Evrope, uprkos Putinovom nuklearnom blefiranju.