Putin „oteo“ rat između Izraela i Hamasa da bi podstakao tenzije na Zapadu: Politiko o propagandi Moskve

Od izbijanja neprijateljstava 7. oktobra, nalozi na Fejsbuku povezani sa Kremljom povećali su svoju ‘proizvodnju’ za skoro 400 odsto, a bliskoistočna kriza sada dominira objavama ruskih diplomata, medijskih kuća koje podržava država i Putinovih pristalica na Zapadu.

Laži koje šire moskovski digitalni propagandisti sada uključuju tvrdnje da teroristi Hamasa koriste NATO oružje za napad na Izrael i da su britanski instruktori obučavali Hamasove napadače.

Ovaj sukob predstavlja dvostruku priliku za Putina.

To omogućava Rusiji da podstiče podelu na Zapadu putem ciljanih aktivnosti društvenih medija koje imaju za cilj da odvoje one koji podržavaju Izrael od onih koji podržavaju Palestinu. Preusmarevanje pažnje javnosti na Bliski isto istovremeno je odvuklo pažnju sa rata u Ukrajini.

„To je dobra stvar za Rusiju“, rekao je Bret Šafer, šef tima za manipulaciju informacijama nemačkog Maršalovog fonda za Sjedinjene Države, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

„Što je zapadna javnost više fokusirana na Izrael i Hamas, to manje obraća pažnju na činjenicu da Kongres neće finansirati ratne napore Ukrajine“, dodao je on.

Putinova vlada je krajem oktobra ugostila lidere Hamasa u Moskvi – očigledno zato što je nastojao da igra ulogu posrednika u oslobađanju izraelskih talaca. Rusija i Hamas imaju zajedničkog saveznika u Iranu, a sam Putin je upozorio da bi izraelska vojna akcija u Gazi mogla eskalirati izvan regiona.

Kremlj je brzo „opremio“ rat Izraela i Hamasa u sopstvene propagandne svrhe.

Za sedam nedelja otkako su borci Hamasa napali Izrael, ruski nalozi na Fejsbuku su objavili 44.000 puta u poređenju sa samo 14.000 postova u sedam nedelja pre početka sukoba, podaci su koje je prikupila Alijansa za obezbeđenje demokratije.

Ukupno, aktivnost društvenih medija koju podržava Rusija na Fejsbuku je podeljena skoro 400.000 puta zajedno, što je četvorostruko povećanje u poređenju sa objavama objavljenim pre sukoba.

Ključne reči koje se najčešće dele sada uključuju mnoge fraze povezane sa sukobom poput „Hamas“ i „Bliski istok“, dok su pre rata ruski državni mediji i diplomatski izveštaji bili fokusirani skoro isključivo na Ukrajinu ili Putinovu ulogu u svetu.

Skoro 400 odsto povećanja objava sa naloga povezanih sa ruskom vladom predstavlja kap u moru u poređenju sa milionima objava na Fejsbuku o bliskoistočnom sukobu od strane redovnih korisnika društvenih medija u istom vremenskom periodu.

Ali mnogi nalozi koje podržava Kremlj – posebno oni iz sankcionisanih medija kao što su RT i Sputnjik – imaju ogroman digitalni domet. Zajedno, ove kompanije se mogu pohvaliti milionima pratilaca u Evropi, Latinskoj Americi i Africi, iako je EU uvela sankcije njihovom emitovanju i radu društvenih medija.

Surfovanje talasom

„Oni koriste sve što mogu da šire antizapadne poruke“, rekao je Jakub Kalenski, zamenik direktora Evropskog centra za suzbijanje hibridnih pretnji, zajedničke organizacije NATO-EU koja prati kampanje uticaja koje podržava država.

„Oni surfuju na talasu ciklusa vesti jer se takmiče za istu publiku koja troši solidne medijske izvore“.

Takva digitalna propaganda može imati efekte u stvarnom svetu. Neki na Zapadu sada otvoreno postavljaju pitanje koliko dugo vlade mogu da podržavaju Ukrajinu u njenom skupom ratu protiv Rusije u vreme ekonomske neizvesnosti.

Francuski zvaničnici su okrivili Rusiju za „stvaranje tenzija“ između pristalica Izraela i onih koji su favorizovali Palestinu. Ruska ambasada u Parizu saopštila je da Moskva nema nikakve veze sa tajnim digitalnim aktivnostima.

Cilj tajne kampanje bio je da se pojača tenzije u stvarnom svetu — kako u Francuskoj tako i širom Zapadne Evrope — oko toga koje vlade podržavaju, prema rečima dvojice visokih evropskih zvaničnika koji žele da ostanu anonimni.

„Ono što se dešava na mreži nikada više ne ostaje samo na mreži“, rekao je jedan od zvaničnika.