Putin: Otvoreni smo za investicije i sa istočne i sa zapadne obale Pacifika

Daleki Istok je region koji čini 36 odsto teritorije najprostranije države na svetu (više od 17 miliona kvadratnih kilometara). Uprkos tome što raspolaže ogromnim prirodnim bogatstvom, za dublju ekonomsku integraciju i podsticanje izvoza tog regiona potreban je, pre svega, razvoj infrastrukture. Na nedavno održanom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio da je Rusija spremna da sarađuje sa partnerima iz svih delova sveta. „Otvoreni smo za veće investicije, trgovinu i finansijske veze sa svim partnerima, kako sa istočne, tako i sa zapadne obale Pacifika. To se naročito odnosi na mogućnosti investiranja na ruskom Dalekom Istoku, koji bi trebalo da postane jedno od vodećih logističkih čvorišta u svetu“, izjavio je Putin. On je kompanijama spremnim da istražuju globalna tržišta obećao punu podršku i najavio izgradnju novih putnih koridora, kao i povećanje skladišnih kapacitete luka Dalekog Istoka. Osim toga, detaljno se razmatraju i planovi za izgradnju železničkog mosta za Sakalin.

Osnovni zadatak foruma u Vladivostoku, najvećem gradu ruskog Dalekog Istoka, bio je da oživi potencijal kojim raspolaže azijski deo Rusije i da ojača njeno geostrateško gledanje na Istok. Takvu orijentaciju je, prema pisanju ruskih medija, osmislio predsednik Putin. Procenjeno je da je ruskom Dalekom Istoku nedostajala ekonomska dimenzija. Mnogi poslovni ljudi ne samo u Rusiji, već i na globalnom planu, smatraju da ovaj region predstavlja jedinstvenu kombinaciju mogućnosti i konkurentnih prednosti za ostvarenje ambicioznih projekata, pa vlasti konstantno razvijaju mehanizme kako bi tu oblast učinile privlačnijom za strana ulaganja. Podaci govore da su razvojni projekti već privukli više od 2,2 biliona rubalja (38 milijardi dolara) investicija, uključujući i više od 1,4 biliona rublji usmerenih u 17 prioritetnih razvojnih oblasti.

Ovogodišnji forum, koji je okupio više od 6.000 ljudi iz oko 60 zemalja, bio je usredsređen na razvoj pojedinih oblasti ekonomije, među kojima su ribolov, eksploatacija zlata i dijamanata, obrada drveta i prevoz. Predstavljeni su investicioni projekti u oblastima poput obrada minerala, ljudski resursi, građevinski materijal, poljoprivreda i industrija hrane. „Južna Koreja je zainteresovana za ubrzanje pregovora o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Naš plan je da se usredsredimo na saradnju sa Rusijom, pre svega u oblasti brodogradnje i pomorske logistike. Zanimljivi su i industrija gasa, poljoprivreda, prerada otpada, razvoj turističke infrastrukture, zdravstvo i obrazovanje“, poručio je predsednik Republike Koreje Mon Đein. Japanski premijer Šinzo Abe izneo je podataka da je za godinu dana postignuto više u uspostavljanju saradnje između Japana i Rusije, nego u prethodnih 70 godina. Uz opasku da Mongolija nema izlaz na more predsednik te države Kaltmagin Batulga kazao da je da je „za bolje izvozne rezultate veoma važno imati pristup moru. Osim toga, Rusija će omogućiti preferencijalne tarife za tranzit naše roba“, istakao je Batulga. Zapažen nastup na ovom skupu imali su i predstavnici Indije. Sudeći prema izveštavanju ruskih medija, postoji iskrena namera obe strane za unapređenje, nedovoljno razvijenih, ekonomskih veza, pored tradicionalno već dobre saradnje u oblasti vojne industrije i energetike. Indijske kompanije izrazili su spremnost da ulažu u ovaj deo Rusije i ukoliko budu sklopljeni sporazumi, NJu Delhi bi mogao da obezbedi strateško prisustvo u ovom udaljenom delu Azije.

Juri Trutnev, zamenik premijera RF, koji je i opunomoćeni predstavnik predsednika RF za Federalnu oblast Daleki istok i predsedavajući Organizacionog komiteta EEF, rekao je da je više od 90 odsto investicija u region došlo iz Rusije, sedam odsto iz NR Kine, 0,7 odsto iz Republike Koreje a 0,6 odsto iz drugih zemalja. Konstatovao je, takođe, da će gotovo 70 odsto robe, proizvedene u ovom regionu, odlaziti na inostrana tržišta. „Moglo bi se reći da je započeta druga faza razvoja Dalekog istoka. Naučili smo kako da privučemo investitore i nastavićemo da im pomažemo u realizaciji njihovih projekata. Sada je potrebno da se fokusiramo na sveobuhvatan socijalno-ekonomski razvoj regiona. Naš prioritet bi trebalo da bude poboljšanje kvaliteta života i izgradnja neophodne infrastrukture“, zaključio je Trutnev.

Daleki Istok, koji broji oko 6,3 miliona žitelja (oko pet odsto stanovnika Rusije) i zauzima površinu od oko 6,1 milion kilometara kvadratnih, uključuje basene reka koje utiču u Pacifik, kao i ostrva Sakalin, Vrangel, i Kurilska ostrva, kao i Komendorska i Šanturska ostrva. Ovo područje je veoma bogato resursima sirovih materijala. Tu se eksploatiše čak 98 odsto dijamanata, 80 odsto kalaja, 90 odsto sirovog boraksa, 50 odsto zlata… Osnovne industrijske grane su rudarstvo i obrada nemetala, iskopavanje dijamanata, ribarstvo, drvna, industrija celuloze i papira, kao i gradnja i opravka brodova.

Najveći investicioni projekti

– Na Forumu je potpisano 217 investicionih ugovora vrednih oko 2,5 biliona rubalja, odnosno 43,9 milijardi dolara. Polovina potpisanih sporazuma odnosi se na projekte iz oblasti industrijske proizvodnje. Među najveće projekte spadaju izgradnja fabrike za preradu gasa u Amuru, zatim izgradnja postrojenja za preradu nafte i petrohemijskih postrojenja za proizvodnju Euro 5 motornog goriva i drugih petrohemijskih proizvoda, kao i izgradnja fabrike za mineralno đubrivo u Nahodki – potvrdio je Juri Trutnev, zamenik premijera Ruske Federacije.