„Putin razvija novi zlokobni plan za pobedu“: Britanski pukovnik o dogovoru Moskve i Pjongajnga

Kako kontraofanziva Kijeva traje već četvrti mesec, sa samo ograničenim uspehom i nekoliko ruskih kontranapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao biti da dozvoli Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i projektile.

Razmišljanje bi moglo biti da će Rusija, nakon što ukrajinske snage koje operma i obučava Zapad budu srušene, moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.

Najnoviji ruski tenk T-14 Armata puca tokom dinamičnog prikaza vojne opreme na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija-2023“ održanom na vojnom poligonu Alabino kod Moskve.

Planirani sastanak severnokorejskog lidera Kim Džong-una sa Vladimirom Putinom u Vladivostoku, kako su otkrili američki obaveštajci, daje nam novi uvid u rusku strategiju u Ukrajini, kao i upozorenje na šire opasnosti za svet.

Posle godinu ipo dana borbi koje se više upoređuju sa Prvim svetskim ratom nego sa Drugim, ovaj plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je počela u martu 1918. i potisnula saveznike nazad, zauzevši više teritorija nego što je do bilo koja strana zauzela tokom prethodne četiri godine rata.

Ovo je postignuto tako što su Nemci iskrvarili neprijatelja dok su stvarali ogromne rezerve ljudstva i municije iza linija, spremni da pokrenu razorni napad, sličan onome što su Britanci imali za cilj, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke za Somu 1916.

Problem za Putina je što, dok nastoji da uništi ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, i veoma veliki broj tenkova.

Dok Rusija ima veći obim vojne industrijske proizvodnje od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobiliše desetine hiljada ljudi svakog kvartala na stalnoj osnovi, njene osnovne zalihe su i dalje neadekvatne za nivo troškova potrebnih za veliku novu ofanzivu.

Tu dolazimo do Pjongjanga. Severna Koreja šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji najmanje godinu dana, a mnoge pošiljke je organizovala Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina.

U julu je Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu bio u Pjongjangu, verovatno da pregovara o daljim zalihama. Tamo će pronaći Aladinovu pećinu hardvera – Severna Koreja ima ogromne zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije.

Mnoge su stare i nepouzdane, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: koristeći svoju silu brojnosti, gurajući neprijatelja kao što su Nemci nastojali da urade 1918.

Nova osovina Moskva-Pjongjang je zamena uloga iz ere Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez i Kina bili najveći snabdevači Severne Koreje oružjem. Snabdevanje je nastavljeno čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza, završavajući tek sa dolaskom sankcija UN.

Današnja podrška Rusiji koristi Kimu kao sredstvo za uzvratni udarac SAD, uz nesumnjivo odobrenje Pekinga.

Ipak, podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene. Osakaćeni zapadnim sankcijama, Pjongjangu su preko potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine kojih Rusija ima u izobilju.

Više zabrinjavajući aspekt je potencijal za snabdevanje i tvrdom valutom i tehnologijom za program nuklearnog naoružanja Severne Koreje, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila. Kao i sa svojom sposobnošću da obezbedi druge proizvode, Rusija ima ogromne mogućnosti u ovoj oblasti, uključujući sopstveno znanje o nuklearnom oružju.

Neki analitičari sugerišu da bi američko otkrivanje Kimove planirane posete moglo biti dovoljno da je otkaže. Ali, to neće praviti razliku. Duboko usađene veze između dve zemlje dovoljne su da se ova smrtonosna saradnja nastavi i razvije bez susreta dvojice lidera.

Stoga se mora postaviti pitanje: zašto je uopšte bilo potrebe da se planira takav sastanak? Za Kima, praktično ograničenog na granice svoje zemlje, to bi bila prilika da se postavi kao svetski državnik pred svojim kolegama antizapadnih režima.

I Putin ima potrebu da pokaže svom narodu da nije izolovan. Ali možda iza toga stoji nešto drugo. Putin bi možda mogao da ima na umu pregovarački instrument za podsticanje ionako klimave američke administraciju da izvrši pritisak na Kijev na prekid vatre.

Šta god da je diplomatski dvostruki posao, Zapad bi sada trebalo da pomaže Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova trenutna ofanziva ne uspe, dozvoljavajući Putinu da oslobodi svoj Kajzeršlaht.

Nemačka ofanziva 1918. prestala je usled iscrpljenosti i nedostatka zaliha. Ne možemo računati da će slična sudbina nadvladati sledeći Putinov potez: upitno je da li će Ukrajina imati resurse da zadrži Ruse, a kamoli da pokrene sopstvenu verziju Stodnevne ofanzive koja je omogućila saveznicima, sa novopridošlim američkim snagama, da otera Nemce nazad u njihovu domovinu.

Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potreban monumentalni napor od Zapada kao i od Ukrajine – veći nego što je do sada uložen. To će biti izuzetno skupo za sve, sa potencijalno zastrašujućim posledicama.