Ruski portal: „Putin popio čaj i napustio Kinu praznih ruku“

Bio je to strateški pokušaj da se ruska javnost okupi iza njega, rekli su nezavisni eksperti, politički konsultant i zvaničnik Kremlja za Moskovski tajms.

U stvarnosti, ruski lider – koji se sve više oslanja na kineskog kolegu Si Đinpinga – vraća se iz Pekinga bez velikih energetskih ili poljoprivrednih ugovora kojima se nadao.

„Govor na forumu i sastanak sa Sijem je važan podsetnik Rusima na Putinov status lidera svetske klase. Televizijski kanali su dobili instrukcije da prenose šefov put u ovom svetlu“, rekao je zvaničnik Kremlja, koji je zatražio anonimnost.

Putin je u četvrtak završio dvodnevnu posetu Kini na jednom velikom forumu, što je njegovo prvo putovanje van bivšeg Sovjetskog Saveza otkako ga je Međunarodni krivični sud optužio za ratne zločine u martu.

U Kinu je doveo više od dvadesetak novinara sa televizije, radija, agencija i onlajn medija u nastojanju da pokaže da je i dalje u centru pažnje. Ovi novinari su uživali u svakom potezu ruskog predsednika, do detalja naglašavajući da je pažnja sveta usmerena na Putina.

Televizijske vesti i patriotske emisije ismevale su ideju da je Putin izolovan poternicom Međunarodnog krivičnog suda i njegovim ratom protiv Ukrajine, rekao je Jevgenij Roščin, istraživač sa Univerziteta Prinston.

Putinov status je istaknut, kažu novinari državnih medija, činjenicom da je Si „pozvao ruskog predsednika da prvi uđe na banket dobrodošlice“, a crveni tepih je razvučen po Putinovom dolasku kako bi pokazao veliko poštovanje.

U drugoj emisiji, novinar državne televizije koji stoji ispred limuzina sa nacionalnim zastavama rekao je da nikada nije video toliko automobila šefova država, dodajući da su svi slušali Putinov govor.

„Putinov govor je u sali dočekan sa oduševljenjem. To nije preterivanje“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ruskom novinaru izlazeći iz sale.

Kanal Rossia 1 ukazao je na veličinu ruske delegacije kako bi preneo značaj Putinovog putovanja. Pored desetina visokih zvaničnika iz oblasti finansija, energetike, poljoprivrede i vojne saradnje bili su čelnici velikih banaka Sberbank, VTB i Vnešekonombank i čelnici gasnog monopola Gasproma i naftnog giganta Rosnjefta.

„Morali smo da postavimo dodatne stolove“ da bismo smestili rusku delegaciju u razgovorima sa kineskim kolegama za već ogromnim stolom, ističe se u jednom segmentu.

Za Kremlj je ključno da dokaže da Rusija nije bila marginalizovana pod Putinom uoči predsedničkih izbora 2024, pošto domaći birači počinju da sumnjaju da je još uvek među uglednim svetskim silama, kaže nezavisni politički analitičar Abas Galjamov, bivši pisac govora za Putina.

Prema narativu Moskve, Rusija održava prijateljske i poslovne odnose sa mnogim evropskim zemljama — onima koje su sposobne da sprovode politiku u nacionalnom interesu, a ne da „plešu uz američku melodiju“.

Ovaj narativ se trubio u izveštajima državnih medija o Putinovom sastanku sa Viktorom Orbanom, premijerom Mađarske, članice EU i NATO.

I sam Putin se tokom televizijskog razgovora sa Orbanom požalio da su odnosi Moskve sa Evropom loši i da je skoro nemoguće održavati lične kontakte zbog narušenih odnosa, sankcija i naloga MKS.

Ipak, izveštaj na Rossia 1 likovao je što se Putin sastao sa liderom jedne evropske zemlje.

„Ovaj snimak bi mnogim zapadnim političarima mogao izazvati pravi srčani udar. Pogledaj — auto sa zastavom Mađarske. Orbanova kolona sada se nalazi na teritoriji Putinove rezidencije. Njihovi razgovori traju upravo ove sekunde“, vikao je voditelj u kameru, stojeći pored crne limuzine.

Izgleda ipak da se izveštavanje o uspesima putovanja nije pretvorilo u opipljive rezultate. Ruska delegacija je izvestila da nema značajnih dostignuća u Pekingu, uprkos zainteresovanosti Moskve za proširenje saradnje.

Putin, koji je proveo više od tri sata tokom dva dana u susretu sa Sijem, radije je svoju konferenciju za novinare posvetio konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama, ratu u Ukrajini i sukobu između Izraela i Hamasa.

Putin je takođe odbio da odgovori na novinarsko pitanje o sadržaju njegovih višesatnih razgovora sa Sijem, rekavši samo da je „uz šolju čaja“ imao produktivnu diskusiju o pitanjima poverljive prirode.

Rusija je na udaru zapadnih sankcija zbog njene ofanzive na Ukrajinu, a Evropa pokušava da prekine svoje energetske veze sa Moskvom. Kremlj sada traži ugovore o izvozu svojih energetskih i poljoprivrednih resursa kako bi nadoknadio ovaj izgubljeni izvor prihoda.

Ruski izvoz žitarica igra značajnu ulogu u BDP-u zemlje, sa izvoznim prihodima preko 41 milijardu dolara prošle godine. Kremlj pokušava da izvuče još više koristi svojim povlačenjem iz ukrajinskog sporazuma o žitu i blokiranjem ukrajinskog izvoza žitarica.

Ruska poljoprivredna preduzeća izrazila su nadu da će Putin pristati na proširenje zaliha ruske pšenice, koja trenutno čini samo 1,5 odsto kineskog uvoza, tokom svoje posete Kini.

Državna novinska agencija TASS izvestila je da su Rusija i Kina potpisale „najveći ugovor o žitu“ vredan 25 milijardi dolara u Pekingu.

Andrej Sizov, nezavisni stručnjak za žitarice, rekao je za Moscow times da ta izjava više liči na PR izjavu privatne kompanije.

„Sve vesti o ovom mega sporazumu dolaze iz Rusije“, rekao je Sizov. „Ostatak sveta je van kruga. Čini se da neko pokušava da u potpunosti iskoristi priču o rusko-kineskom prijateljstvu“.

Još jedna vruća tema bio je sporazum o izgradnji gasovoda Snaga Sibira 2, ogromnog projekta za isporuku više prirodnog gasa Pekingu o kojem se godinama pregovara.

Gasovod je od velikog značaja za Moskvu sada kada su prekinute isporuke Rusije zapadnoj Evropi, koje su iznosile više od 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Šef Gasproma Aleksej Miler rekao je ruskom televizijskom kanalu u utorak uveče da će Rusija uskoro isporučivati Kini istu količinu gasa — ali stručnjaci kažu da će to biti praktično nemoguće.

„Neposredno pre rata, Rusija je izvezla više od 170 milijardi m3 (bcm) gasa u zapadnu Evropu, prema sopstvenom izveštaju Gasproma. Snaga Sibira 2, koja je još uvek na papiru, najavljena je kao gasovod od 50 milijardi kubnih metara godišnje. Originalni gasovod Snaga Sibira 1 ima kapacitet od 38 milijardi kubnih metara, a postoji ugovor od 10 milijardi kubnih metara za snabdevanje sa sahalinskih priobalnih gasnih polja“, rekao je za Moscow times Sergej Vakulenko, naučnik u Carnegie Russia Eurasia Centru.

„To ukupno iznosi 98 milijardi kubnih metara, ostavljajući razliku od 75 milijardi kubnih metara ili više u odnosu na predratnu prodaju Evropi“, rekao je Vakulenko.

„Za mene je misterija kako bi se ovaj jaz mogao premostiti, osim utrostručenja veličine PS2. Osim toga, ovo bi bio ogroman obim za Kinu, koji bi dolazio iz jednog izvora, što bi bilo u suprotnosti sa tradicionalnom kineskom politikom diverzifikacije ponude“.

Peking ne mora trenutno da potpisuje ugovor i ima luksuz da čeka i traži bolje uslove dok to uradi, dodao je Vakulenko.

U svakom slučaju, ni Rusija ni Kina tokom Putinove posete nisu objavile ugovor za izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2.

Mihail Krutihin iz nezavisne konsultantske agencije RusEnergi rekao je za Moscow times da ugovor nije potpisan.

Kremlj će iskoristiti posetu i za svoju domaću propagandu i kao pokušaj da signalizira svetu da Rusija ostaje uticajna strana u angažmanu sa Kinom, sukobom između Izraela i Gaze i UN, rekao je Jevgenij Roščin.

„On je bi0 glavni gost foruma u ​​Kini. Pa i tamo ne prestaje da kontaktira sa liderima arapskog sveta, pokušavajući da zaustavi sukob Izraela i Hamasa. Zato nam je rečeno da je pokušaj izolacije Rusije smešan“, rekao je Roščin, opisujući narativ ruske države.

„A to znači da je invazija na Ukrajinu bila ‘legitimna'“.