Putin: Postavljamo taktičko nuklearno oružje u Belorusiju

Putin tvrdi da će rasporediti oružje bez kršenja obaveza iz Ugovora START. Prema njegovim rečima, razlog za takav korak bila je najava Velike Britanije da će Ukrajini snabdevati municijom sa osiromašenim uranijumom.

Putin je rekao da Belorusija dugo pokušava da na svoju teritoriju postavi rusko nuklearno oružje. On je dodao da Moskva „radi ono što su SAD radile deceniju”.

„Mi ne angažujemo. A Sjedinjene Države ne angažuju svoje saveznike. U suštini, mi radimo sve što su oni radili deceniju. Oni imaju saveznike u određenim zemljama i njihovi nosači su obučeni, njihove posade su obučeni. I mi ćemo učiniti isto. Samo je Aleksandar Grigorevič Lukašenko pitao o tome“, rekao je Putin, prenosi Index.hr RIA Novosti.

On je dodao da je Rusija u Belorusiji već stacionirala 10 letelica koje mogu da nose taktičko nuklearno oružje, prenosi Rojters.

Optužena Britanija

„Municija sa osiromašenim uranijumom koju će Zapad prebaciti u Kijev ne spada u oružje za masovno uništenje, ali na neki način stvara radioaktivnu prašinu i stoga se smatra veoma opasnom. Neminovno će doći do kontaminacije zasejanih površina, što će stvoriti opasnost i za lokalno stanovništvo i za životnu sredinu“, rekao je Putin.

Podsetimo, zamenica britanskog ministra odbrane Anabel Goldi rekla je u utorak da će London, osim tenkova Čelendžer 2, Ukrajini isporučiti i oklopne granate koje sadrže osiromašeni uranijum. Putin je odmah upozorio da će Rusija odgovoriti na takve isporuke.

Šta je taktičko nuklearno oružje?

Taktičko nuklearno oružje, koje se ponekad naziva i frontovsko ili nestrateško nuklearno oružje, dizajnirano je za upotrebu na bojnom polju—na primer, da se suprotstavi nadmoćnim konvencionalnim snagama kao što su velike formacije pešadije i oklopa. Ovo oružje je slabije od strateškog nuklearnog oružja, kao što su bojeve glave koje nose interkontinentalne balističke rakete.

Iako se stručnjaci ne slažu oko preciznih definicija taktičkog nuklearnog oružja, manja eksplozivna snaga, merena u kilotonima, i vozila manjeg dometa su često njihove karakteristike.

Taktičko nuklearno oružje ima snagu od jedne do 50 kilotona. Prinos strateškog nuklearnog oružja kreće se od oko 100 kilotona do preko megatona, iako su mnogo moćnije bojeve glave razvijene tokom Hladnog rata.

Neuporedivo sa konvencionalnim bombama

Poređenja radi, atomska bomba bačena na Hirošimu bila je 15 kilotona, tako da je neko taktičko nuklearno oružje sposobno da izazove široko rasprostranjeno uništenje. Najveća konvencionalna bomba, Majka svih bombi ili MOAB, koju su bacile SAD, imala je snagu od 0,011 kilotona.

Sistemi za isporuku taktičkog nuklearnog oružja takođe imaju kraći domet, obično ispod 500 kilometara u poređenju sa strateškim nuklearnim oružjem, koje je tipično dizajnirano za transkontinentalnu isporuku.

Pošto eksplozivna snaga nuklearnog oružja niskog prinosa nije mnogo veća od one sve snažnijeg konvencionalnog oružja, američka vojska je smanjila svoje oslanjanje na njih. Većina preostalih zaliha, oko 150 gravitacionih bombi B61, raspoređeno je u Evropi. Velika Britanija i Francuska potpuno su eliminisale svoje taktičke zalihe. Pakistan, Kina, Indija i Severna Koreja imaju nekoliko vrsta taktičkog nuklearnog oružja. Veruje se da nedeklarisani nuklearni arsenal Izraela takođe uključuje taktičko oružje.

Rusija je zadržala više taktičkog nuklearnog oružja, oko 2.000 bojevih glava, i više se oslanjala na njih u svojoj nuklearnoj strategiji, uglavnom zbog svog manje naprednog konvencionalnog oružja i sposobnosti.