„Putinove prazne pretnje“: Šta je pogrešno u terminu „eskalacija“ u vezi sa udarom Ukrajine na Rusiju?

Putinove pretnje su ovog meseca postale još žešće nakon što je Bajdenova administracija konačno dala Kijevu dozvolu da američkim oružjem gađa duboko unutar teritorije Rusije.

Kao odgovor, Putin je ažurirao rusku nuklearnu doktrinu i ispalio novu, nuklearnu balističku raketu na Ukrajinu. Poruka je shvaćena kao jasna pretnja ukrajinskim pristalicama: Ne testirajte nas, piše CNN.

Ali, skoro tri godine od pune invazije ova dešavanja su poprimila poznati ritam.

Svaki put kada je Ukrajina uputila zahtev – prvo tražeći tenkove, pa borbene avione, pa kasetnu municiju, a zatim oružje dugog dometa – njeni saveznici su oklevali oko toga da li da to odobre, plašeći se da će to eskalirati sukob i izazvati odgovor Rusije.

Svaki put, kada bi Zapad konačno prihvatio ukrajinske zahteve, najkatastrofalnije pretnje Rusije nisu se ostvarile. Ono što je jedne nedelje bilo tabu postalo je normalno sledeće.

Uprkos pojačanim Putinovim pretnjama otkako je najnoviji tabu srušen, malo je razloga da se veruje da će ovaj put biti drugačije, rekli su analitičari za CNN.

Umesto toga, navode, uznemirena reakcija na nova ovlašćenja Ukrajini još jedan je primer uspešne strategije Kremlja da primora Zapad da vidi sukob pod uslovima Rusije, zbunjujući svaki novi pokušaj Ukrajine da se odupre ruskoj agresiji kao veliku „eskalaciju“.

Kremlj je takođe angažovan ne bi li primorao Zapad da se raspravlja iz ruskih premisa, a ne iz sopstvenih, i da „donosi odluke u toj alternativnoj stvarnosti generacije Kremlja koje će omogućiti Rusiji da pobedi u stvarnom svetu“, navodi se u izveštaju iz marta Instituta za proučavanje rata (ISV).

Katerina Stepanenko, koautorka tog izveštaja, rekla je za CNN da je strategija oživljavanje sovjetskog koncepta „refleksivne kontrole“, kojim država nameće lažne izbore svom protivniku, primoravajući protivnika da donosi odluke protiv svojih interesovanja.

„Uporne zapadne debate i odlaganje vojne pomoći Zapada Ukrajini jasan su primer uspešne refleksivne strategije kontrole Kremlja, koja je Zapad obavezala na samoodvraćanje uprkos rutinskim ruskim eskalacijama rata“, kazala je Stepanenko.

Ova strategija se mogla videti na delu u četvrtak nakon što je Rusija pokrenula veliki napad na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu.

Iako je Putin rekao da je napad „odgovor naše strane” na odluku Bajdenove administracije o oružju daljeg dometa, Rusiji u prošlosti nije bio potreban izgovor za takve napade.

Nedavne promene politike zapadnih saveznika Ukrajine koje su usledile nakon što je Rusija uključila oko 11.000 severnokorejskih vojnika u svoje ratne napore „nije eskalacija kako Kremlj pokušava da je predstavi“, rekla je Stepanenko.

„Rusija je pokrenula ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu u punom obimu i rutinski je eskalirala rat da bi održala svoju inicijativu na bojnom polju.

Odobrenje ukrajinske upotrebe sistema dugog dometa protiv Rusije konačno omogućava Ukrajini da izjednači svoje sposobnosti“, rekla je ona.

Besmislene politike

Bajdenova administracija poslala je američke vojne taktičke raketne sisteme, ili ATACMS, u Ukrajinu ranije ove godine, ali je postavila stroge uslove o tome kako bi mogli da se koriste: mogli bi da budu ispaljeni na ruske ciljeve u okupiranoj Ukrajini, ali ne i na teritoriji Rusije.

Vilijam Alberki, bivši direktor NATO-ovog Centra za kontrolu naoružanja, razoružanja i neširenja oružja za masovno uništenje, rekao je da ova politika nema smisla – i da je od velike koristi za Rusiju.

Dajući Ukrajini ATACMS, ali samo pod sulovom da udara na delove Ukrajine koje je okupirala Rusija, šalje se Rusiji poruka: „Znate šta? Ako samo pređete nekoliko metara preko te granice, sigurni ste kao kuće“, rekao je Alberki za CNN.

„Siguran sam da ruski komandanti nisu mogli da veruju. Dakle, ako postavim svoj komandni štab ovde, dići će me u vazduh, ali ako postavim kilometar dalje, dobro sam? Stvarno? Sjajno!“

U stvari, ova politika je dovela do „ideje da Rusija može da ubije bilo koga bilo gde u Ukrajini, ali Ukrajina ne može da ubije trupe koje ih zapravo napadaju ako su preko granice (u Rusiji)“. Ova ideja je „glupost“, rekao je Alberki.

Kako je ministar spoljnih poslova Poljske Radek Sikorski rekao za CNN u septembru, „žrtva agresije ima pravo da se brani i na teritoriji agresora“.

Pomeranje crvenih linija

Usred zabrinutih odgovora na prošlonedeljna dešavanja, lako je zaboraviti da je Ukrajina već dugo lansirala domaće bespilotne letelice na ciljeve izuzetno duboko u Rusiji – i da je već ispalila zapadno oružje na teritoriju koju Kremlj smatra svojom.

Odluka da se ispali zapadno oružje malo većeg dometa je razlika u stepenu, a ne u vrsti.

Kijev je više od godinu dana koristio britanske Storm Shadows za napad na Krim, koji je Rusija okupirala od 2014.

Kijevu je mesecima dozvoljeno da ispaljuje ATACMS na ruske ciljeve u okupiranoj Ukrajini. Rusija ove teritorije smatra svojim i upozorava na strašne posledice ako ih Ukrajina gađa zapadnim oružjem.

Od maja, Vašington je takođe dozvolio Kijevu da koristi američke rakete kraćeg dometa za gađanje ciljeva u Rusiji preko granice severoistočnog ukrajinskog regiona Harkov.

Pre nego što je predsednik Džo Bajden dao zeleno svetlo za tu odluku, Putin je uputio slične nuklearne pretnje, upozoravajući da bi taj potez mogao da dovede do „ozbiljnih posledica“ za „male i gusto naseljene zemlje“. A nije.

„Iznova i iznova dokazujemo da kada pređete lažnu crvenu liniju – ništa se zaista ne dešava“, rekao je Alberki. Ipak, rekao je da su pretnje bile dovoljne da spreče Zapad da Ukrajini da ono što joj je potrebno da se odbrani.

Iako su pretnje ponovo intenzivirane nakon prošlonedeljnih dešavanja, Alberki je rekao da nema razloga za sumnju da je ovaj put zaista drugačije.

Dolazak administracije Donalda Trampa – za koga se dugo pretpostavljalo da je Putinov željeni ishod – znači da je još manje nego obično da će Rusija ispuniti svoje pretnje.

„Rizik da će iznenada učiniti nešto što bi rizikovalo stvarnu intervenciju Sjedinjenih Država ili saveznika u NATO-u ili bi suštinski promenilo globalne stavove prema sukobu relativno je nizak“, rekao je Alberki.