Putin računa na zimu: Koje četiri stvari su ključne u nastavku rata?

Prema nedavnom izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW), Kremlj nije ništa bolje pripremljen za zimu nego što je bio nakon što je pokrenuo svoju ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu.

Portal 1945 piše da su ruske trupe navodno loše opremljene za predstojeću zimu, ali će ukrajinski civili možda biti ti koji će najviše patiti dok Moskva nastavlja napade na energetsku infrastrukturu zemlje.

Vlasti u Kijevu su u ponedeljak počele da evakuišu civile iz nedavno oslobođenih oblasti u Hersonskoj oblasti i iz Mikolajeva, jer postoji bojazan da je šteta na infrastrukturi prevelika da bi ljudi mogli da prežive predstojeću zimu.

Stanovnicima ta dva južna regiona, koje su ruske snage redovno granatirale poslednjih meseci, ukrajinski zvaničnici su savetovali da se presele u bezbednija područja u centralnim i zapadnim delovima zemlje.

Vlada već obezbeđuje prevoz, smeštaj i medicinsku negu. Dodatni problem leži u činjenici da područja u koja bi ovi civili mogli da odu zapravo nisu toliko bezbednija – pošto ruske rakete i dronovi gađaju naseljene centre širom Ukrajine. Verovatno neće biti mnogo toplije čak ni onima koji su prevezeni iz Hersona.

Zima je stigla

I vojnici i civili već su se suočili sa ranom zimom. Prvi sneg prekrio je ulice Kijeva prošle nedelje. Ni prognoze nisu pozitivne – očekuje se jedna od najtežih zima u istoriji zemlje. Čak i bez velikog snega, milioni će se suočiti sa hladnim i potencijalno vlažnim vremenom bez struje, toplote ili čak vode.

Moskva zapravo pokušava da iskoristi zimu kao oružje u ratu. Sistematski i ponovljeni napadi Rusije na energetsku infrastrukturu Ukrajine intenzivirali su se poslednjih nedelja, što je rezultiralo redovnim prekidima struje čak i u nekim od najvećih gradova u zemlji. Još gora situacija je u manjim mestima, koji su gotovo stalno bez struje i grejanja. Više od 40 odsto energetskih objekata u zemlji je oštećeno u ruskim raketnim napadima poslednjih nedelja.

Ukrajinsko ministarstvo energetike sada je aktivno uključeno u rat kao i trupe na linijama fronta, popravljajući oštećenu infrastrukturu što je brže moguće. Međutim, to je problem koji i dalje postoji, pa se popravke obavljene jednog dana otkazuju sledećeg ili čak danima kasnije.

„Rusija pokušava da uništi sve lance snabdevanja energijom. Proizvodni objekti – posebno termoelektrane – distributivni sistemi i dalekovodi“, saopštilo je Ministarstvo energetike.

Civili širom Ukrajine sada zavise od gasnih generatora i ogreva. Neprofitne humanitarne organizacije, Ujedinjene nacije i zapadni saveznici pokušavaju da obezbede zimsku odeću, debela ćebad i opremu za grejanje onima širom Ukrajine. Biće to duga i teška zima za sve – vojnike i civile – u Ukrajini.

Koje su vojne opcije Rusije tokom zime?

Aldžazira je analizirala šta ruske trupe mogu da urade u zimskim operacijama u Ukrajini.

Prvo, oni navode da su mogućnosti Ukrajine ograničene jer reka Dnjepar čini prirodnu barijeru koja će zahtevati značajan napor i planiranje ako žele da pokrenu ofanzivu protiv ruskih trupa ukopanih u blizini reke.

Rat ispod nule

Kako temperature budu padale, tako će biti i priroda ratovanja. Obe vojske su obučene za borbu na hladnoći, ali Kijev je dobio daleko bolju zimsku odeću i opremu od armija NATO-a.

Na dan invazije temperatura u Kijevu bila je oko 3 stepena Celzijusa. Promene koje će nastati u borbi kada temperatura padne ispod nule su značajne. Sa manje dnevnih sati, koja god vojska veštija u noćnim borbama imaće prednost. Naočare za noćni vid i termovizijske kamere su na vrhu liste opreme koju Ukrajina traži od Zapada.

Šanse za preživljavanje u „zlatnom satu“ – kritičnih 60 minuta nakon ranjavanja na bojnom polju – povećavaju se ako se vojnici zbrinu ili prebace u stanicu prve pomoći, a smanjuju se ako su izloženi teškim vremenskim uslovima. Takođe je veća verovatnoća kvara opreme na hladnoći.

Tenkovi bolje prolaze kada se tlo stvrdne, ali odbrambene pozicije je mnogo teže iskopati kako se zemlja smrzava.

Hladnoća je oružje

A Aljazeera izveštava da Rusi koriste hladnoću kao oružje i da nastavljaju da napadaju kritičnu infrastrukturu. Ovakvim napadima se ne nazire kraj. Energija ne zagreva samo domove – bez nje fabrike ne mogu da rade, benzin ne može da se pumpa, a ulična svetla ne mogu da svetle.

Iran kao podrška

Rusiji će biti potrebne velike zalihe jeftinih krstarećih i balističkih projektila i moraće da se oslanja na uvoz dok se ruska odbrambena industrija bori da ih proizvede u potrebnim količinama.

Oslanjanje Rusije na Iran će samo rasti kako on postaje glavni dobavljač jeftinog, efikasnog oružja.

Bitka za jug

Ukrajina se ne samo pasivno oslanja na svoju protivvazdušnu odbranu da bi pobedila u ovom ratu, već vodi i ofanzivne operacije u kojima je do sada bila veoma uspešna. Kijevske snage su za nekoliko meseci ponovo zauzele najmanje polovinu teritorije koju su izgubile od početka invazije.

Međutim, kijevske snage će u jednom trenutku morati da pređu reku Dnjepar da bi uništile tamošnje ruske odbrambene položaje. Ovo područje, od obala Dnjepra do Melitopolja, je okosnica ovog sukoba, piše N1 Zagreb.

Ako Ukrajina uspe da napreduje ka istoku, to će rusku okupaciju Zaporoške nuklearne elektrane učiniti neodrživom. Ali napad preko reke neće biti lak.

Ukrajina će morati da napadne udaljenu obalu Dnjepra na nekoliko tačaka i da drži obalu Dnjepra pod vatrom dok prevozi dovoljno trupa, vozila, zaliha i opreme za početak – i održavanje – ofanzivnih operacija.

Rusija ne može da odbrani čitavu obalu reke, a Ukrajina je pokazala više veštine i sofisticiranosti u operacijama kombinovanog naoružanja kako bi pokrenula rečni napad, u kombinaciji sa helikopterskim udarima i vatrom sa velikog dometa.

Glavna nagrada bi bio Melitopolj. Poznat kao „kapija za Krim“, to je važno transportno, železničko i logističko čvorište. Povratak Melitopolja pod kontrolu Ukrajine, zajedno sa blokadom slatkovodnog kanala, počeo bi da čini rusko vojno prisustvo na Krimu sve nesigurnijim i najavilo bi potpuni poraz moskovskih trupa.