„Putin ukopava Rusiju u vojnu i ekonomsku katastrofu“: Američki ekonomista za Jerusalem post

Vladimir Putin je, navodi, uvek bio taktičar, a ne strateg.

Godinu i po dana od invazije na Ukrajini, Putin i dalje odbija da prizna da je njegova blickrig strategija dovela do sumornog neuspeha i da se bori u dugom ratu za koji ni njegova vojska ni ruska ekonomija nisu spremne.

On pokušava da ispravi situaciju nizom loše osmišljenih, hitnih lekova. Kako rat bude odmicao, problemi će biti sve dublji, a lekovi drastičniji, stvarajući začarani krug.

Putin nije jedinstven u tome, ukazuje Bajer, navodeći da većinu ratova u novijoj istoriji njihovi planeri su zamišljali kao trijumfalne udare groma, da bi se zatim pretvorili u dugotrajne krvave noćne more.

Na početku Prvog svetskog rata, nemački kajzer/car Vilhelm Drugi je očekivao da će do Božića biti u Parizu, dok je ruski car mislio da će zauzeti Beč još ranije. Četiri godine i milioni i milioni mrtvih kasnije, obe te velike imperije su svedene na ruševine.

Hitlerovi vojni uspesi na početku Drugog svetskog rata bili su podjednako brzi. Nakon što su njegove tenkovske divizije jurile kroz Poljsku, zemlje Beneluksa i Francusku, planirao je da razbije ogromnu sovjetsku teritoriju i okonča rat pre dolaska ruske zime.

Umesto toga, dobio je dugotrajan sukob za koji se Nemačka nije pripremila i u kojem je Hitler protraćio kombinovane resurse celog evropskog kontinenta.

U tom pogledu, nedavni film „Golda“ pruža zanimljivu lekciju. U ratu Jom Kipur 1973. Egipat i Sirija su polagali svoje nade u blickrig, dok se Izrael pripremao – od svog početka – da vodi dug rat protiv svojih neprijateljskih suseda.

Iako je Izrael bio iznenađen i pretrpeo bolne gubitke, njegova strateška spremnost mu je omogućila da zaustavi napredovanje svojih neprijatelja i brzo okonča rat. Ne pripremajući se za udar groma, Izrael ga je zapravo i postigao.

Slično Hitleru, Putin je prevaren brzom pobedom ruskih snaga u Gruziji 2008. i aneksijom Krima 2014. Ali ovoga puta njegove nade da će za nekoliko dana zauzeti Kijev i pokoriti celu Ukrajinu rano su uništeni.

Sada se dve vojske suočavaju jedna sa drugom preko linije fronta od 1.200 kilometara, dok Ukrajinci polako napreduju, a Putinova vojska se bori da ih zadrži.

Kako je Putinov rat upao u dugi sukob

Kao i drugi blickrig ratnici pre njega, Putin nije bio spreman za dug sukob. Njegove najbolje obučene, najbolje opremljene profesionalne vojne jedinice uništene su u prvim danima borbi.

Njegovoj vojsci sada nedostaju vojnici i suočava se sa nedostatkom čak i zastarelog naoružanja i osnovne municije, a da ne govorimo o modernom visokotehnološkom naoružanju.

I njegova ekonomija je u lošem stanju. Ruski izvoz nafte i gasa isključen je sa veoma unosnih evropskih tržišta. Zapadne sankcije čine uvoz skupim i težim za nabavku. Ekonomija se suočava sa nedostatkom radne snage i veština. Inflacija se ubrzava i a vrednost rublje je u padu.

Ako je Putin i dalje toliko opsednut porazom Ukrajine, moraće da počne od nule, povlačeći svoje trupe na liniju od 23. februara 2022, potpuno zaustavljajući rat i vraćajući se na tablu za crtanje.

To bi, naravno, bilo teško.

Čak i kada bi Ukrajina pristala da obustavi borbe pre nego što povrati Krim i Donbas, pitanja reparacija i odgovornosti za ratne zločine, morala bi da budu rešena pre nego što bi se Putinova Rusija vratila u zajednicu naroda i ponovo ušla u svetske ekonomske i finansijske sisteme.

Putin to nikada neće učiniti, jer bi to značilo da prizna poraz – makar i privremeno. Zato on stalno ponavlja da se njegova „specijalna vojna operacija“, kako on insistira da nazove svoj rat, odvija po planu – i strogo po rasporedu – dok trči okolo pokušavajući da zakrpi rupe u svojoj strategiji.

On kupuje bespilotne letelice od Irana i rakete od Severne Koreje, regrutuje migrante iz Centralne Azije, Kube i drugde da se bore u rovovima, traže alternativna tržišta za rusku naftu i gas i gradi mreže švercera za dobijanje sankcionisanih proizvoda.

Takođe se trudi da predstavi fasadu normalnosti u Moskvi. Rafovi u prodavnicama su dobro snabdevene, restorani prepuni, a čini se da većina ljudi ne zna da njihova zemlja vodi brutalni rat, samo nekoliko stotina kilometara dalje.

Međutim, Putinovi kritičari sa desnice, takozvane Z-patriote i vojni izveštači, znaju da rat nikako ne ide dobro. Oni zahtevaju da vlada objavi totalni rat, da privredu postavi na ratne noge i da sve svoje resurse posveti borbama.

Oni sugerišu Staljinove brutalne mere mobilizacije širom zemlje tokom Drugog svetskog rata kao primer koji Putin treba da sledi.

Ni ovo nije strategija. To je još jedan način da se zakrpe rupe, samo radikalniji.

To neće doneti pobedu nad Ukrajinom, već će rezultirati većom emigracijom, više smrtnih slučajeva, više sankcija i rastućim nezadovoljstvom. U svakom slučaju, Putin je previše oprezan za takve drastične poteze i umesto toga će se opredeliti za hiljadu rezova.

Ipak, kako se rat odugovlači, rupe će biti sve dublje, a lekovi sve ekstremniji. Putin će tonuti sve dublje u rupu koju je iskopao za svoju zemlju, osiguravajući da ona pretrpi bona fide vojnu i ekonomsku katastrofu.