"Pogrešno je očekivati da Putin stvori stabilnost na Bliskom istoku, Rusija izazvala haos oko Kosova": Ivana Stradner i Džejson Smart u analizi za Njujork post 1Foto: EPA-EFE/Parker Song/POOL

Posle najveće eskalacije na Bliskom istoku poslednjih decenija, ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je da posreduje u sukobu između Izraela i Hamasa.

„Sada je važno zaustaviti krvoproliće“, rekao je on.

„Rusija je spremna da koordinira sa svim konstruktivnim partnerima“, naveo je Putin.

Ciničnu ponudu Moskve treba shvatiti kao ono što jeste: farsa, ocenjuju u članku za Njujork post Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za odbranu demokratije i Džejson Smart, specijalni dopisnik ukrajinskog Kijev Posta.

Diktator je, navode, u ponedeljak razgovarao sa liderima Izraela, Irana, Palestinske uprave, Egipta i Sirije, rekavši da želi da obezbedi prekid vatre.

U roku od 90 minuta od Putinovog poziva izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, palestinski ambasador u Moskvi pozvao je Hamas da oslobodi taoce – a teroristička grupa je tada tvrdila da će osloboditi neizraelske taoce kada uslovi budu dozvoljavali.

Da li je to zaista bilo slučajno?

Rusija se opet nudi da bude nacija koja rešava sukobe, dok ih istovremeno eskalira i deeskalira kako odgovara sopstvenim ciljevima.

Iako ne postoje jasni dokazi o ruskoj direktnoj umešanosti u Hamasove terorističke napade na Izrael, sigurno znamo da je Rusija, iranski saveznik, godinama naklonjena islamskim radikalima, a delegacije Hamasa posetile su Moskvu ove i prošle godine.

Rusija je očigledna dobitnica novog izbijanja nasilja, jer je preusmerila fokus medija sa Ukrajine na Bliski istok, što takođe daje republikancima u Kongresu način da argumentuju da pomoć Ukrajini mora biti zaustavljena – jer se umesto toga mora poslati u Izrael.

Putin pokušava da arbitrira u krizama, posebno onima koje je sam stvorio, taktika je koju koristi godinama.

Rusija često eskalira, a zatim i deeskalira sukobe, koristeći rezoluciju da se cenjka kao svoju „šargarepu“ sa Zapadom i pretnju da se situacija dalje razvija kao „štap“.

Sve ovo hrani „kriznu propagandu Kremlja za izvoz“, koja Rusiju prikazuje kao zemlju koja voli mir, dok demonizuje Zapad kao ratobornu, destabilizujuću silu – u šta milijarde ljudi širom sveta veruju.

Putin je u poslednjih mesec dana ponudio da posreduje u više kriza, ne samo u onoj na Bliskom istoku.

Pre samo nekoliko nedelja, Putin je predložio da interveniše između Jermenije i Azerbejdžana nakon njihovih sukoba oko Nagorno-Karabaha.

U krizi koja je rezultat jačanja vojske Srbije oko granice sa Kosovom, Rusija je jasno stavila do znanja da je nužno njeno odobrenje za bilo kakvo rešenje.

Ipak, umesto da garantuje mir, kada su odnosi dostigli skoro tačku ključanja nakon što su srpski naoružani napadači napali kosovsko selo, Rusija je izazvala haos koji je tada počeo da bukti u regionu.

Putin je ranije tražio da Rusiju postavi kao posrednika u sukobima u Siriji, Africi i na Korejskom poluostrvu.

Dakle, na koju propagandnu kartu Putin igra stvarajući nevolje dok sebe predstavlja kao mirotvorca ako zapadni posmatrači mogu da vide kroz maglu laži?

Oni nisu primarna ciljna publika Kremlja: cilj je da se manipuliše globalnim Jugom, čija podrška Moskvi tako očajnički treba.

Rusija se nada da će iskoristiti ove odnose da proširi svoju ekonomiju i svoj globalni politički kapital – i okupi saveznike za svoj rat protiv Ukrajine.

Ove godine, Putin je bio domaćin drugog samita Rusije i Afrike, a njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je obišao Latinsku Ameriku — u oba slučaja iskorišćavajući istoriju kolonijalizma da bi Zapad okarakterisao kao podli.

A BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) održao je avgustovski samit u Johanesburgu.

Rusija i Kina koriste ove grupe da potkopaju Zapad i prodaju lažna obećanja o multipolarnom svetu.

Zapadnjaci treba da shvate da se ne takmiče sa Rusijom na globalnom jugu već u informacionom prostoru.

Mediji koje finansira Kremlj Russia Today i Sputnjik rutinski označavaju Rusiju kao globalnu silu dobra, koja donosi mir i bezbednost gde god da ide.

Oni signaliziraju da, u stvari, Zapad – naime Sjedinjene Države – stoje iza raspada Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike.

Glasanje za glasanjem u Ujedinjenim nacijama pokazuje da je ruska propaganda bila efikasna u ubeđivanju globalnog juga da je Kremlj „dobar momak“ u globalnim poslovima, suprotstavljajući se ratnohuškačkom Zapadu.

Možemo očekivati da će se ovo pogoršati kako Rusija nastavi da inspiriše nove nestabilnosti širom sveta osim ako američki i evropski partneri ne razviju strategiju za širenje istine da Rusija nije posrednik u globalnim sukobima – ona je piroman pod maskom vatrogasca.

Naivno je i duboko pogrešno očekivati da Rusija stvori stabilnost na Bliskom istoku. Ona ima koristi od haosa i podstaći će dalju eskalaciju kada to odgovara njenim interesima.

Putin je agent haosa – zapadne zemlje bi dobro učinile da ne dozvole „lisici da čuva kokošinjac“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari