„Ljubazniji, nežniji Putin“: Ruska novinarka Ksenija Kirilova uverena da je potrebno izmisliti novog Prigožina

Dodaje da umesto toga, kako oni misle, Putin se opredeljuje za apolitičnu, ali poslušnu birokratiju koja upravlja pokornim, ali amoralnim narodom.

Ovu argumentaciju izneo je jedan broj nezavisnih politikologa, koji kažu da je Putin koristio radikale koliko mu je bilo potrebno, ali da se kasnije od njih distancirao.

Drugi pak veruju da, iako je Putin morao da udari na ultranacionalističke ekstremiste, on ne može jednostavno da napusti „džingoiste“ i osuđen je da se osloni na njih samom logikom rata koji je pokrenuo.

Prvu verziju dele i prokremljanski sociolozi, koji nas uveravaju da su ratni ultrasi koji zahtevaju veće učešće države i društva u ratu „u velikoj meri iscrpljeni tokom prošle godine“.

Prema njihovim rečima, ova grupa „sada prolazi kroz iste procese degradacije koji su nekada pogađali pristalice nesistemske opozicije ili sistemske liberale“.

U međuvremenu, društvo u celini ostaje suštinski apolitično, ali više patriotsko.

Sociolozi Kremlja ovaj proces nazivaju „okvirnom i postepeno obuhvatajućom ideologizacijom ruskog društva“ i pozivaju vlasti da se na njega oslone.

Daleko od toga da je jasno i da je to istina i tome ne pomažu kontradiktorne teme u zvaničnoj propagandi.

S jedne strane, nuklearna histerija ostaje redovna karakteristika najgledanijih političkih TV emisija sa pozivima da se udari na poljske ili britanske gradove ili na neku „metu“ u Ukrajini.

Donedavno poznati politikolog i suosnivač Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov takođe je predlagao „preventivni nuklearni udar“ na Istočnu Evropu.

„Samo ako ludak sedi u Beloj kući i mrzi sopstvenu zemlju, Amerika će pribegavati udaru ‘u odbranu’ Evropljana, izazivajući odgovor i žrtvujući uslovni Boston za uslovni Poznanj“, tvrdi on.

S druge strane, nedavno je došlo do izliva znatno više pacifičkih članaka na veb-stranici Valdai diskusionog kluba, Putinovog omiljenog istraživačkog centra koji je pre invazije 2022. nudio nešto promišljeniju analizu od državne propagande.

Sada se to možda menja. Objavljen je članak u kome se ističe važnost grupacija kao što je Nuklearna petorka, odnosno nuklearno naoružane države koje čine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Autori pozitivno ocenjuju tezu govora američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džeka Salivana koji je predložio oblasti saradnje unutar ove grupe. Eksperti iz Valdaja su takođe primetili potrebu da se pronađu načini za smanjenje strateškog rizika i deeskalacije tenzija između nuklearnih sila.

Moguća promena tona može se pojaviti u narativu državne propagande. S jedne strane, sam Putin je više puta rekao da Zapad iskorišćava Ukrajinu „kao poligon i ovna protiv Rusije“.

Glavni neprijatelj zemlje, prema ovoj logici, je Zapad, koji koristi Ukrajinu kao sredstvo za postizanje svog cilja.

Međutim, nedavno se u propagandnim medijima pojavila nova tema koja tvrdi suprotno – čini se da Zapad ne manipuliše Ukrajinom, već Vladimir Zelenski ucenjuje Zapad koji je stidljivo voljan da napusti Ukrajinu i nastavi mirovne pregovore sa Moskvom.

Ovo može biti izraz nade Kremlja, a ne stvarnost, čak i ako hapšenje ratnog zločinca i vladinog kritičara Igora Girkina (Strelkova) i očigledna likvidacija vođe pobunjenika Prigožina jasno stavi do znanja ultrasima da Kremlj donosi odluke o miru i ratu.

Takve promene u propagandi možda su samo nastavak pokušaja da se Zapad namami u diskusiju o tome šta je spreman da ponudi Rusiji da postigne „rešenje“. Ali bilo bi strašno naivno misliti da će Putin odustati od rata jer je to ono što konsoliduje podršku javnosti oko režima.

Smanjenje militarizma i njegove prateće pozadinske muzike od pojačanih propagandista neizbežno bi stvorilo društvenu tišinu u kojoj bi se u nekom trenutku ili drugom građani fokusirali na ogromne probleme zemlje, uključujući pitanja troškova života, i zapitali ko je kriv.

Takvi trendovi su bili evidentni, na primer, nakon nepopularne penzione reforme ili tokom pandemije koronavirusa. Nastavak rata podrazumeva dalje oslanjanje na radikale, iako Kremlj nastoji da ih stavi pod kontrolu.

„Okvirna ideologizacija“ društva jednostavno ne može da zameni vrednost istinski upornih pristalica rata.

U međuvremenu, čak i lojalni sociolozi Kremlja priznaju da je rat uzrok rastuće uznemirenosti među običnim Rusima. Glavni razlog za zabrinutost je rastući talas ukrajinskih napada na rusku teritoriju, koji nanose štetu vrednoj vojnoj imovini i redovno remete svakodnevni život (na primer, izazivajući ponovljeno prizemljenje civilnih aviona na moskovskim aerodromima).

Čak i ako je Zapad odlučio da pregovara sa Kremljom ovi napadi neće prestati. Štaviše, ultrasi bi takve pregovore u kontekstu rata sigurno opisali kao izdaju, mišljenje koje bi mogli da dele i obični ljudi.

To ne znači povratak politici predratnih dana već sugeriše da će Kremlj imati malo mogućnosti nego ranije ili kasnije da intenzivira sukob i smiri džingoiste. Kako su na sličan način zaključili Andrej Soldatov i Irina Bogoran, pre ili kasnije će Putin morati da zamisli novog Prigožina.