EPA-EFE/SERGEI SAVOSTYANOV / KREMLIN POOL / SPUTNIK Uprkos nekim spekulacijama o ruskom gubitku okupirane hersonske oblasti Ukrajine, još je prerano za predviđanje kada i kako će predsednik Vladimir Putin predati vlast – da li će to biti svrgavanjem ili penzionisanjem, ili će jednostavno umreti na funkciji.
Međutim, već vidimo neke procese koji bi mogli oblikovati i podstaći njegov odlazak. Štaviše, čak i ako ostane na vlasti, Putin nikada neće ispuniti sliku koju je o sebi stvorio, piše za CNN Mark Galeoti, profesor emeritus na Univerzitetskom koledžu u Londonu i autor nekoliko knjiga o ruskoj istoriji, preneo je Index.hr.
Odavno je poznato da Putin pati od problema sa leđima
Pogotovo u prvim mesecima rata, mnogo se spekulisalo o njegovom zdravlju. Tvrdilo se da ima sve, od raka do Parkinsonove bolesti. Veliki deo spekulacija je splasnuo, posebno pošto se čini da se Putin otarasio naduvenog izgleda i čudnih trzaja za koje se smatralo da su dokaz bolesti.
Nije bilo iznenađujuće što je privukao toliko interesovanje, nudeći nešto poput deus ex mašine za zapadne vlade željne brzog rešenja sukoba.
Međutim, prema zvaničnicima američkih obaveštajnih službi koji su proučavali ovu stvar, dok Putin možda ima stalne zdravstvene probleme – odavno je poznato da pati od problema sa leđima i možda čak pati od stanja koje je ugrozilo njegov imuni sistem, što objašnjava ekstremne mere za zaštitu od kovida 19 – nema znakova da bi bilo šta moglo dovesti do njegove trenutne smrti ili trajne nesposobnosti.
Nema previše šansi za državni udar u Rusiji
Međutim, on ima 70 godina i njegovo zdravlje je zaista postalo egzistencijalno pitanje za sistem. Uostalom, iako ruski Ustav predviđa šta se dešava ako Putin umre na funkciji – premijer postaje privremeni predsednik do vanrednih izbora – nema odredbe u slučaju da je trajno nesposoban, niti postoji potpredsednik koji bi mogao da ga zameni.
To je upravo ona vrsta političke krize koja bi mogla da generiše sukobe unutar elite i koja može da sruši ovaj režim. Uostalom, do sada su izgledi za državni udar jedva veći od onih da Putin bude zbačen protestima na ulicama.
Brojne snage bezbednosti međusobno se drže u ravnoteži. Na primer, u Moskvi postoji vojni garnizon, specijalna divizija Nacionalne garde i Kremaljski puk, svi podređeni različitim lancima komandovanja.
Federalna služba bezbednosti vrši nadzor nad sve tri jedinice, a Federalna služba zaštite vrši nadzor nad službom bezbednosti. Čini se da je teško srušiti ga sve dok Putin može da kontroliše šefove ovih takozvanih „ministarstava moći“ i oni upravljaju lojalnošću svojih službi.
Međutim, iako se čini da čvrsto kontroliše, njegov sistem postaje sve krhkiji, gubi resurse koji su u prošlosti osiguravali adekvatan odgovor na neočekivane izazove. Reč je o finansijskim sredstvima.
Kako sankcije postaju sve strože, a troškovi rata eskaliraju, novac ponestaje. Gotovo trećina budžeta za 2023. godinu (više od devet triliona od ukupno 29 triliona rubalja) otići će na odbranu i bezbednost. Ovo ostavlja proporcionalno manje za podršku regionalnim budžetima i održavanje ključnih industrija.
Nacionalna garda je desetkovana borbama u Ukrajini
Ali to takođe znači slabljenje legitimiteta i dobre volje službi bezbednosti i lokalnih elita. Putinov rejting je uvek bio veštački visok, s obzirom na to da on nema značajnu opoziciju sa kojom bi se takmičio, ali ipak pada.
Nacionalna garda, ključna snaga zadužena za kontrolu uličnih protesta, desetkovana je u borbama u Ukrajini. Pripadnici Nacionalne garde su takođe besni zbog toga što su korišćeni kao topovsko meso u ratu za koji proslavljena interventna policija nije bila ni obučena ni opremljena.
Iako se gunđanje unutar elite brižljivo zataškava, ono je evidentno. Baš kao što je to učinio tokom pandemije kovida 19, Putin prebacuje težak i nepopularan posao podizanja „dobrovoljačkih bataljona“ i održavanja ratne ekonomije na svoje regionalne gradonačelnike i guvernere.
Dok su neki, poput guvernera Sankt Peterburga Aleksandra Beglova, ovo iskoristili kao priliku da se dodvore Putinu, mnogi drugi su tiho zgroženi. Sve ovo dodatno otežava predviđanje budućnosti Putina i njegovog režima.
Čak i krhki i stagnirajući režimi mogu se održati dugo vremena. Imperijalna Rusija je verovatno bila mrtva još 1911. godine, kada je reformistički premijer Petar Stolipin ubijen, ali je još uvek izdržala tri godine katastrofe u Prvom svetskom ratu pre nego što se raspala 1917.
Putinova zemlja je mnogo manje sposobna da se nosi sa neočekivanim krizama
Međutim, to znači da je Putinova država mnogo manje sposobna da se nosi sa neočekivanim krizama, koje je teško predvideti, a ipak su na kraju neizbežne.
To može biti bilo šta, od opšteg poraza u Ukrajini do kaskadnog regionalnog ekonomskog kolapsa, bezbednosnih snaga koje odbijaju da suzbiju proteste na ulicama ili Putinove ozbiljne bolesti.
U ovim okolnostima, kao u martu 1917. (februaru po starom ruskom kalendaru), možda će se glavnokomandujući naći suočen sa svojim visokim generalima i političarima i biti primoran da se povuče za dobro otadžbine.
Čini se da je teško zamisliti takav scenario u ovom trenutku, ali ruska elita, politička i vojna, nisu „putinisti“, već nemilosrdni oportunisti. Podržali su Putina jer je to bilo u njihovom interesu.
Oni i dalje ostaju lojalni jer se rizici konfrontacije za sada čine mnogo veći. Međutim, ako počnu da veruju da je ranjiv, verovatno će se brzo udaljiti od njega. Niko ne želi da bude poslednji lojalista propalog režima.
Šta god da se desi, Putinovi snovi o uspostavljanju Rusije kao velike sile zasnovane na njenoj vojnoj snazi su završeni, kao i njegove ambicije da obezbedi nasleđe kao jednog od velikih državnika nacije. Njegova vojna mašina je pokvarena i pokvarena; ekonomija njegove zemlje je toliko užasnuta da će biti potrebne godine da se oporavi; uništena mu je reputacija geopolitičkog uma.
Čovek Putin može ostati na vlasti godinama, ali legenda Putin je mrtva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
