Putin se približava katastrofi punom brzinom, a Kijev to vidi: Kako bi mogli izgledati posleratni mirovni pregovori

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je od prvog dana bio jasan da bi još jedna aneksija potpuno isključila pregovore i brzo je odgovorio istog dana kada je Putin potpisao dokumente o aneksiji: ako bude pregovora u budućnosti, predsednik Rusije mora biti bilo ko osim Putina.

Teško je zamisliti da bi sada moglo doći do pregovora bilo koje vrste iz dva razloga, navodi novayagazeta.eu.

Razlog broj jedan je da bi jedini zahtev Kremlja bio kapitulacija Kijeva, ali se čini da je to daleko van domašaja razuma jer Putinov prostor za napredak svakim danom postaje sve uži.

Pošto je dva puta taktički poražen, sada mora da pripremi novu ofanzivu, rizikujući da ovog puta potpuno izgubi.

Razlog broj dva jeste da su bilateralni pregovori bez posrednika i žiranata mogući samo ako je kapitulacija u pitanju, dok mirovni sporazum zahteva neutralno mesto i skup međunarodnih garanta.

Međutim, niko neće preuzeti inicijativu i pokrenuti takve pregovore, jer je od 30. septembra postalo jasno da Putin ne vodi rat protiv Ukrajine, već rat protiv stvarnosti, a pozicije Kijeva ubrzano postaju čvršće.

Putin se približava katastrofi punom brzinom, a Kijev to vidi, tako da Ukrajini više nije korisno da se „povlači do 23. februara“.

Sada je sumnjivo da bi Kremlj bio u stanju da uspostavi čvrstu „liniju razdvajanja“ čak i ako bi 50.000 vojnika bilo raspoređeno sa Dalekog istoka. Putin nikada neće uspeti da se povuče iz ovog rata, tako da će ovo pitanje biti na njegovom nasledniku, ko god on bio.

To će biti ekstreman izazov za budućeg predsednika jer će ih Putinov nivo agresije prema Ukrajini primorati da učine sve kako bi uverili sve da se to nikada više neće ponoviti.

„Ruska pretnja“ je postala globalno pitanje, uznemirujući desetine zemalja širom sveta u ovom trenutku.

Formula Zelenskog koju je ponudio u martu, a koja podrazumeva podršku do 23. februara, odlaganje pitanja Krima na 15 godina i prihvatanje neutralnog statusa Ukrajine više nije dovoljna za Kijev.

Dakle, šta Rusiju da očekuje pod novim predsednikom?

Prvo, mirovni sporazum neće raditi samo sa evropskim garantima, tako da će Kina i možda Kanada morati da se pridruže Nemačkoj i Francuskoj. Kremlj će morati da prikupi veći broj žiranata a zahtevaće se jasno i odlučno uverenje o dobroj nameri Moskve.

Drugo, mirovni ugovor će zahtevati novo razumevanje mesta Rusije u sistemu bezbednosti u Evropi . Ovaj novi koncept mora da zadovolji i zemlje koje su susedi Rusiji i Istočnu Evropu uopšte.

Treće, pregovori o mirovnom sporazumu će neizbežno biti cenkanje oko ruske novčane kompenzacije Ukrajini jer je šteta koju je nanela kolosalna. Verovatno bi se moskovska diplomatija pod novim predsednikom mogla dogovoriti o novom Maršalovom planu, uklanjajući tačku kompenzacije iz pregovora. To će zahtevati ogromne diplomatske napore i, što je najvažnije, potpunu iskrenost i transparentnost Moskve.

Putin može da potraje još nekoliko meseci, ali će pregovori o mirovnom sporazumu, a ne prekid vatre, biti neizbežni.

Mirovni pregovori ove vrste mogli bi da reše sva pitanja postsovjetskih zemalja jednim udarcem: Moskva bi zamenila svoje isplate kompenzacije Ukrajini za zatvaranje svih svojih „bolnih područja“ povlačenjem svojih trupa iz moldavskog Pridnjestrovlja, gruzijske Abhazije i Južne Osetije i demilitarizacija Kalinjingradske eksklave.

Ovaj set predloga bio bi pristojan napor Moskve ka evropskoj bezbednosti.

Neki će možda reći da ovo zvuči nadrealno, ali tako će i biti jer Moskva ne može da izbegne predstojeću katastrofu uz minimalne gubitke.