Putin se sastao sa svojim mongolskim kolegom u glavnom gradu Mongolije

Agencija AFP je podsetila da je Putin stigao sinoć u susednu Mongoliju u zvaničnu posetu, prvu u neku zemlju članicu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) od kada je taj sud pre skoro 18 meseci izdao nalog za njegovo hapšenje zbog ratnih zločina u Ukrajini, pre svega optuživši Putina da je odgovoran za otmice ukrajinske dece i njihovu deportaciju u Rusiju.

Mongolija, kao zemlja članica je, po Rimskom statutu kojim je taj sud osnovan, dužna da ga uhapsi, ali MKS nema sredstva da je prisli da to i uradi.

Kijev je reagovao ljutito na Putinovu posetu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Georgi Tihi je rekao da je Mongolija dozvolila „optuženom zločincu da izmakne pravdi“ i da ona time deli odgovornost za njegove ratne zločine.

Mongolija nije osudila rusku invaziju Ukrajine i bila je uzdržana tokom glasanja o tom sukobu u Ujedinjenim nacijama.

Kremlj je prošle nedelje dao uveravanja da niej zabrinut da bi ruski predsednik mogao biti uhapšen.

Putinova poseta podudara se sa 85. godišnjicom pobede mongolskih i sovjetskih snaga nad Japanom i on i mongolski lider su danas prisustvovali proslavi te pobede iz 1939. godine.

Uoči posete Putin je istakao ekonomske i industrijske projekte dve zemlje, posebno izgradnju Transmongolskog gasovoda koji bi povezao Kinu i Rusiju.

On je takođe rekao da je zainteresovan da se radi na samitu Kine, Rusije i Mongolije.

Mongolska vlada nije komentarisala mogućnost hapšenja ruskog lidera.

Ipak je preko društvenih mreža portparol predsednika Mongolije demantovao informacije medija prema kojima je MKS poslao pismo tražeči hapšenje Putina tokom te posete.

Moskva ne priznaje Međunarodni krivični sud i uvek je čvrsto odbacivala optužbe tog suda protiv ruskog predsednika.

Mongolija, slabo naseljena zemlja između Rusije i Kine, u velikoj meri zavisi od Moskve za gorivo i struju, a od Kine za ulaganja u svoju rudarsku industriju.

Iako se Putin suočio s međunarodnom izolacijom zbog invazije Rusije na Ukrajinu, prošlog meseca je posetio Severnu Koreju i Vijetnam, a u protekloj godini je dvaput posetio Kinu.

Agencija AP piše da je taj nalog za hapšenje stavio Mongoliju u težak položaj jer je ona posle decenija pod komunizmom s bliskim vezama sa Sovjetskim Savezom, prešla 1990-ih na demokratiju i izgradila odnose sa Sjedinjenim Državama, Japanom i drugim novim partnerima, ali je, bez izlaza na more, ostala ekonomski zavisna od svoja dva mnogo veća i moćnija suseda – Rusije i Kine.

Dok je mnoštvo ljudi posmatralo svečani doček koji je Putinu priredio mongolski predsednik Hurelsuh ispred Vladine palate i kako se oni klanjaju statui Džingis-kana, policija je odvela malu grupu demonstranata koji su pokušali da razviju zastavu Ukrajine. Pet ljudi je nedaleko držalo transparent s natpisom protiv Putina i drugu ukrajinsku zastavu, ali su se sami razišli, piše AP.

Mongolija i Rusija su danas potpisale sporazume za projektovanje i proučavanje izvodljivosti nadogradnje elektrane u Ulan Batoru i za obezbeđivanje snabdevanja Mongolije ruskim avio-gorivom. Drugi sporazum je za ekološku studiju reke na kojoj Mongolija želi da izgradi hidroelektranu za koju Rusija samtra da bi  na ruskoj strani zagadila Bajkalsko jezero. Putin je takođe izneo planove za razvoj železničkih veza dveju zemalja.

On je pozvao mongolskog predsednika da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a – grupe koja između ostalih uključuje Rusiju i Kinu, u ruskom gradu Kazanju krajem oktobra. Hurelsuh je prihvatio, navodi ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

EU je danas saopštila da je zabrinuta što mongolske vlasti neće sprovesti nalog MKS za hapšenje Putina.

Mada Mongolija, kao i sve druge zemlje, ima pravo da razvija međunarodne veze u skladu sa svojim interesima –  rekla je portparolka Evropske komisije Nabila Masrali, Mongolija je članica MKS-a od 2002. godine „sa zakonskim obavezama koje to podrazumeva“.

Sem Grin, direktor za demokratsku otpornost u Centru za analizu evropske politike je rekao da je „najvažniji razlog za ovo putovanje bilo da pokaže da Putin može da putuje“, mada nalog za hapšenje sužava te mogućnosti, primoravajući „sve vlade koje budu razmišljale da ga ugoste da presipitaju i domaće i međunarodne političke posledice toga na način na koji to ranije ne bi morale“.

Ali portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naglasio da putovanje Putina nije da bi se „nešto pokazalo zapadnim zemljama“, već je radi razvoja bilateralnih odnosa ukorenjenih u istoriji i „divnim slavnim tradicijama“.

Grupa Rusa u egzilu je poslala otvoreno pismo pozivajući vladu Mongolije da „odmah zadrži Vladimira Putina“, a među njima i Vladimir Kara-Murza koji je u avgustu pušten iz ruskog zatvora u najvećoj razmeni zarobljenika između Istoka i Zapada od Hladnog rata.

Dmitrij Medvedev, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije, odbacio je danas nalog MKS za hapšenje Putina kao „nezakonit“, a one koji bi to pokušali, nazvao je „ludacima“.

AP podseća da je prošle godine Vlada Južne Afrike lobirala protiv dolaska Putina na samit BRIKS-a u Johanesburgu, te se on tom skupu pridružio samo video-vezom.