„Putin se sigurno moli da Lukašenko preživi“: Stručnjak za Rusiju nakon spekulacija da je predsednik Belorusije bolestan

Kako dodaje, upravo su masovni protesti u glavnom gradu Belorusije Minsku u avgustu 2020. godine nakon izbora za koje se smatra da ih je Lukašenko pokrao, naveli Putina da odluči da je Zapad nepovratno neprijateljski raspoložen prema Kremlju i da je pakleno nastrojen na podsticanje promene režima širom bivšeg Sovjetskog Saveza – uključujući i samo Rusiju.

Za Putina i njegov uži krug bivših kolega iz KGB-a – posebno sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa i šefa Federalne službe bezbednosti Aleksandra Bortnjikova – protesti u Minsku su, piše Metjuz, poput revolucije na Majdanu koja je srušila promoskovskog lidera u Kijevu 2014. godine, proizvod Vašingtona.

“Lukašenko je za dlaku preživeo pobunu 2020, uz pomoć grube ruske sile i tek nakon što je uhapsio desetine hiljada demonstranata koji su sistematski premlaćivani, silovani i mučeni. Ali lanac događaja koji su naveli Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu bio je direktno pokrenut strahom da bi se u Moskvi mogli ponoviti navodno protesti koje podržava Zapad i koji su tako skoro zbacili Lukašenka”, piše Metjuz.

Navodi da je problem za Putina to što Lukašenko, kao i sam Putin, nema očiglednog naslednika.

Dodaje da zaa razliku od Rusije, postoji jasan opozicioni lider koji čeka u krilima da preuzme vlast: Svetlana Tihanuskaja, pretpostavljena pobednica izbora 2020. godine, koja je pobegla u susednu Litvaniju i predvodi aktivni opozicioni savet koji su Litvanci priznali kao zvaničnu vladu u egzilu.

Glasine o Lukašenkovom lošem zdravlju znače samo jednu stvar: „Trebalo bi da budemo dobro pripremljeni za svaki scenario“, napisala je Tihanuskaja na Tviteru u nedelju.

„Da bismo Belorusiju okrenuli na put demokratije i sprečili Rusiju da se meša, potrebna nam je međunarodna zajednica da bude proaktivna i brza”.

Ako, kao što se čini verovatnim, izbiju masovni protesti nakon što Lukašenko umre ili napusti političku scenu, demonstracije će biti mnogo teže obuzdati nego 2020. jer snage beloruske države neće imati jasnog vođu, smatra Metjuz.

Navodi da bi Putin mogao – i verovatno će – pokušati da uguši pobunu i podrži naslednika dogovorenog između Moskve i Lukašenkovih prijatelja u Minsku.

“Ali rat u Ukrajini je ozbiljno iscrpio Putinove bezbednosne snage, a njegovi vojni porazi na terenu ohrabrili su belorusku opoziciju”, ukazuje Metjuz.

Ističe da bi još rizičnija strategija bila da Putin formalno anektira Belorusiju – koja je, na papiru, zapravo već deo nadnacionalne „države unije“ sa Rusijom koju su stvorili Lukašenko i Boris Jeljcin 1998.

“Takav potez bi, teoretski, bio u skladu sa Putinovom porukom uoči invazije na Ukrajinu o „ponovnom ujedinjenju slovenskih naroda.“ Ali opet, u praktičnom smislu, takav potez bi zahtevao ogromna ulaganja ruskih bezbednosnih snaga, i bio bi mu ogorčen i nasilan otpor od strane beloruske opozicija. Susedi Belorusije Poljska i Litvanija – i članice NATO-a i EU – energično bi se angažovali da spreče ponavljanje brutalnog rušenja demokratije Lukašenka i Putina 2020.”, piše Metjuz.

U isto vreme, dodaje on, Putin ne može sebi da priušti da izgubi Belorusiju.

“Iako zemlja sa 9,3 miliona stanovnika nije formalno ušla u rat protiv Ukrajine, beloruska teritorija je ključna tačka za ruske napade na severozapad zemlje. I što je još važnije, pobeda odlučno proevropske, demokratske opozicije u Minsku bila bi udarac za Putinov režim”, navodi Metjuz.

Ukazuje da šta god da zdravstveno muči Lukašenka, Putin se mora moliti da njegov saveznik preživi.

“Dok se Ukrajina sprema za veliku ofanzivu, poslednja stvar koja je potrebna Kremlju je nova kriza na njegovom zapadnom krilu. U veoma realnom smislu, Lukašenkova sudbina je usko povezana sa Putinovom”, zaključuje Metjuz.