Putin smenjuje i direktore kompanija?

Posle Sergeja Ivanova, o čijem smenjivanju, i Antona Vajno, o čijem postavljanju na mesto šefa predsedničke administracije i mogućim dalekosežnijim posledicama te zamene se još duboko duma, sa svoje funkcije, kako saznaje list Vedomosti, odlazi i šef administracije Državne dume DŽahan Redžepova Polijeva. Ona je prethodno 15 godina bila pisac govora ruskih predsednika Borisa Jeljcina, Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, podseća list i taj podatak dovoljno govori o njenom značaju.

Smene u vrhovima administracije utoliko su zanimljivije što su u Rusiji za 18. septembar zakazani redovni parlamentarni izbori, posle kojih se ne očekuje promena partije na vlasti, ali se očekuju kadrovske promene u toj partiji, a 2018. godine je najvažniji ruski trenutak i za svet – ruski predsednički izbori.

Da se odmah kaže, Vedomosti su konsultovale mnogo upućenih posmatrača kretanja unutar ruske političke elite, ali definitivan odgovor na pitanje: šta sledi iza odlaska Polijeve list nije dobio. O njenim kvalitetima državnog birokrate analitičari imaju samo reči hvale i usput se uzima u obzir i mogućnost da ona sama nije više zadovoljna rukovođenjem aparatom Državne dume, jer to je ipak pozicija daleko od kreativnosti funkcije savetnika ruskog predsednika. To, usput. Za verovatnije se uzima da će odlazak Polijeve značiti smenu na vrhu Državne dume i odlazak Sergeja Nariškina na neku novu funkciju, a ne isključuje se da bi ta smena mogla da znači i smenu u vrhu ruske vlade. Naime, kao vrhunac političkih spekulacija se navodi mogućnost (ili želja) da, posle izbora, na čelo Državne dume dođe, ili padne, Dmitrij Medvedev, sadašnji predsednik ruske vlade koji je na čelu izborne liste Jedinstvene Rusije. Prema medijskim najavama, kandidat za mesto šefa Državne dume je i zamenik šefa administracije Vjačeslav Volodin. Takođe uticajnog Nariškina mediji vide na funkciji šefa Obaveštajne službe umesto Mihaila Fradkova.

Uglavnom, s pažnjom se očekuje imenovanje naslednika DŽahan Polijeve – njegovo ime će, očekuje se, pokazati dalje pravce mogućih kadrovskih promena u ruskom političkom vrhu.

Ruski medijski analitičari su sigurni da su već obavljene kadrovske smene samo uvod u sveobuhvatno kadrovsko pospremanje kojim ruski predsednik Vladimir Putin priprema teren za vreme posle predsedničkih izbora 2018. godine – dakle za vreme još jednom s njim na vrhu Rusije ili možda bez njega na vrhu Rusije.

U komentaru opozicione medijske kuće RBK, autor Andrej Kolesnjikov tvrdi da su promene počele „jačanjem gubernatorskog korpusa specijalnim službama“ i neće se završiti promenama šefova administracije. Iz primera Antona Vajno, novog šefa administracije ruskog predsednika, o čijim kvalitetima birokrate i ne samo birokrate njegovi bivši saradnici i školski drugovi imaju samo lepe reči, i bacanja Sergeja Ivanova u ekologiju, Kolesnjikov izvlači zaključak da će na tim mestima politički jake figure iz Putinovog najbližeg okruženja biti zamenjene tehničkim licima iz drugog, trećeg, četvrtog ešelona birokratske nomenklature. Time će ruski predsednik strašno natrljati nos prevelikim ambicijama putinskih klanova, smatra Kolesnjikov, jer „baciti Ivanova na ekologiju – to bi bilo isto kao moćnog Maljenkova postaviti za direktora električne centrale“.

I tu smo na terenu državnih kompanija. Kolesnjikov tvrdi da će novi tim sa kojim će Rusija posle predsedničkih izbora 2018. godine krenuti u novu budućnost činiti, vrlo moguće je, i novi direktori državnih kompanija, uz poziv na potrebu veće efikasnosti. Pospremanje u tom sektoru počelo je smenom moćnog Vladimira Jakunjina sa mesta šefa železnice. On je nedavno u Berlinu osnovao nevladinu organizaciju.

Trenutno se ruski mediji veoma bave sudskim sporom između Igora Sečina, šefa Rosnjefti, i lista Nova gazeta, koji je jednu od najskupljih jahti na svetu pripisao Sečinovoj supruzi. Ovo nije prvi spor koji Sečin vodi sa medijima zbog objavljivanja podataka o njegovom imovnom stanju. Dosadašnje sporove je dobio. U tekstu pod opominjućim naslovom „Period superbogatih činovnika u Rusiji se bliži kraju“, list Vzgljad na primerima potpredsednika vlade Igora Šuvalova i baš šefa Rosnjefti, koja se smatra državnim preduzećem iako nije, razmatra zašto samo prisustvo veoma bogatih ljudi na rukovodećim mestima u državi u društvu izaziva toliki otpor i da li su preovlađujuća očekivanja društva u skladu sa zakonima tržišne ekonomije.