Foto: EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROVIntervjuu ruskog predsednika Vladimira Putina koji je dao američkom novinaru Takeru Karlsonu počeo je da se prikazuje učenicima ruskih škola, piše The Moscow Times pozivajući se na rusku RTVI koja je na svom Telegram nalogu objavila vest uz fotografije iz škola.
Časovi, piše ovaj portal, na kojima su učenicima prikazani intervjui, održani su 11.marta.
„Nastava je održana u Krasnojarsk školi br. 1, Ural koledžu građevinarstva, arhitekture i preduzetništva i Velikoj ruskoj osnovnoj srednjoj školi Omsk regiona.
Glavni cilj takve lekcije jeste da se razvije „vrednosni odnos učenika prema svojoj domovini““.
„Posle lekcije, učenici su morali da odgovore na pitanja kviza „Od Rusije do Rusije“. Posebno su studenti upitani iz koje reči potiče reč „ukrajinski“, koja verzija odgovora se ne može pripisati reči „ukrajinski“ u 13. veku – graničar koji živi blizu ivice, stanovnik pograničnog zemljišta, precizira se u publikaciji 7×7. Pored toga, deca bi trebalo da nauče u kojima državama su se dogovorile „revolucije u boji““, piše Moskovski tajms.
Ministarstvo obrazovanja Rusije je 22. februara najavilo obrazovni materijal za proučavanje Putinovog intervjua sa Karlsonom, podseća oavj medij.
Prema dokumentu, dodaje, nastavnici se ohrabruju da „organizuju debate u učionicama“ u kojima bi učenici razgovarali o intervjuima; uključiti ih u „istraživačke projekte“ vezane za teme intervjua, kao i „secirao intervjue kao medijski tekst“ kako bi „naučili studente kako da identifikuju pouzdane izvore informacija“.
„Preporučuje se da se Putinov intervju koristi u lekcijama iz istorije za „analizu modernih međunarodnih odnosa i njihovih istorijskih korena“. Na časovima društvenih studija može biti korisno za „diskusiju o građanskoj odgovornosti i formiranje kritičkog pogleda na savremene političke procese“, navodi se u dopisu, prenosi Moskovski tajms.
Predlaže se i proučavanje intervjua u književnosti (radi „razvijanja analitičkih veština“), geografije (za „proučavanje geopolitičkog položaja zemalja“), pa čak i na časovima stranog jezika i informatike (da se „obogati rečnik“ i razvije „medijska pismenost“).
„Važno je za nastavnike da se upoznaju sa ovim intervjuom, jer on može da postane osnova za diskusije u učionici o značaju građanske odgovornosti i istorijske svesti“, pišu autori dopisa.
Oni takođe ukazuju na „obrazovni potencijal intervjua“, koji „leži u sposobnosti da se doprinese formiranju nacionalnog identiteta među učenicima“.
Kada razgovaraju o intervjuima sa decom ratnih veterana, nastavnicima se savetuje da posvete „posebnu pažnju emocionalnom stanju dece“, a ne da ih ograničavaju u izražavanju svojih osećanja i da istaknu „nacionalnu podršku i jedinstvo ruskog društva po tom pitanju“.
U intervjuu – prvom za zapadnu štampu od početka rata – Putin je rekao da Ukrajina pripada ruskim „istorijskim zemljama“, optužio Austriju da je „polirala“ Ukrajinu pre Prvog svetskog rata, i pripisao korenite uzroke invazije u februaru 2022. godine eri Kijevske Rusije u 9. veku.
Putin se takođe žalio na odbijanje Kijeva da primeni sporazume iz Minska, optužio je Ukrajinu da je Ruse proglasila netitularnom nacijom, a NATO da je započeo „razvoj“ ukrajinske teritorije uz pomoć svojih „struktura“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
