„Bez terorizma Putin ne bi ni postao predsednik, i ovu tragediju će iskoristiti u svoju korist“: Bivša dopisnica CNN analizira šta sledi u Rusiji

Zato bi se moglo očekivati da je ogroman bezbednosni propust Putinova odgovornost, piše za CNN Frida Ghitis, bivša producentkinja i dopisnica ove medijske kuće, ukazujući na katastrofalni napad u petak na Krokus Siti Holl, u kojem je šačica terorista masakrirala najmanje 139 ljudi na koncertnom mestu u predgrađu Moskve čime je narušila imidž predsednika i oslabila njegov stisak na vlasti.

Istorija nam, međutim, govori da se to neće dogoditi. U stvari, istorija ima mnogo toga da nam kaže o tome šta sledi.

To je zato što se malo verovatan Putinov uspon na vlast i autokratsku vladavinu gotovo može ispričati kao priča o terorističkim zločinima koji su iskorišćeni za izvođenje političkih i vojnih manevara u cilju jačanja njegovog stiska.

Kada je predsednik Boris Jeljcin 1999. godine, u vreme turbulencije i nesigurnosti, Putina izvukao iz  opskurnosti, stavljajući ga na put da postane predsednik Rusije i, kao što sada znamo, naizgled car 21. veka, Putin je namerno savijao mišiće pred kamerama, pokazujući svoje džudo veštine ili navlačeći bokserske rukavice.

Bukvalno i figurativno, Putin je govorio Rusima -koji će uskoro glasati na predsedničkim izborima – da je on čovek koji će ih zaštititi.

Može se izneti verodostojan argument, kao što su neki to činili, da bez terorizma Putin uopšte ne bi postao predsednik.

Kada je došao na funkciju, napad za napadom davao mu je izgovor da razbija demokratiju ciglu po ciglu. Sada, sva vlast teče od njega, a ne od naroda, i nikakva alternativa ili protivteža njegovoj vladavini ne sme da opstane.

Zato, iako je ISIS već preuzeo odgovornost za pokolj u Krokusa, objavljujući video snimke kao dokaze, postoje svi razlozi da se očekuje da će Ukrajina na kraju platiti cenu, zajedno sa ruskim narodom, čije se slobode sistematski sve više ograničavaju.

Terorizam se, iskreno rečeno, isplatio Putinu. Toliko da su ljudi sa unutrašnjim znanjem optužili njegov bezbednosni aparat da je orkestrirao neke od napada. Putin negira bilo kakvu umešanost.

SAD imaju hvale vrednu praksu objavljivanja upozorenja o terorističkim napadima čak i kada su usmereni na njihove protivnike.

Usred napetih odnosa sa Vašingtonom, Putin je odbacio upozorenje, osuđujući SAD jer žele da „zastraše i destabilizuju naše društvo“.

Da je slušao, možda bi desetine ruskih civila koje su ubili napadači danas bili živi. Sporo reagovanje službi bezbednosti čini nemar još šokantnijim.

Kada su se u petak prvi put pojavile slike plamena koji puca u nebo, a zatim video snimci naoružanih ljudi koji pucaju u gomilu, društvene mreže su eksplodirale od teorija zavere. To je rutina ovih dana, ali u ruskom slučaju ima jedinstven dokaz.

Razmotrite najranije dane Putinove vladavine.

Kada ga je Jeljcin imenovao za premijera u avgustu 1999.  ruska televizija je prikazala Putina kako udara protivnike na džudo strunjači i obećava da će razbiti muslimanske separatiste koji prave haos u Čečeniji i drugde.

Mesec dana kasnije, stambeni blokovi u Moskvi dignuti su u vazduh kada je ubijeno na stotine ljudi. Rusi su bili prestravljeni. Ali Putin, koji je bio šef FSB-a, naslednice KGB-a, pre nego što je postao premijer, obećao je da će okončati pokolj.

Vlada je odmah okrivila Čečene, a Putin je obećao da će krenuti u obračun sa  teroristima.

Dva dana nakon te grube izjave, policija je uhapsila grupu muškaraca koji su nosili torbe u stambenom bloku u zapadnom ruskom gradu Rjazanju.

Testirane kese sadržavale su eksploziv i detonator. Muškarci su bili agenti FSB. Vlada je odmah odbacila šokantnu vest da su agenti obezbeđenja očigledno uhvaćeni u procesu dizanja stambene zgrade u vazduh.

Šef FSB Nikolaj Patrušev je tvrdio da su kese bile pune šećera i da su muškarci izveli vežbu. Patrušev je, inače, sada na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost i mogući je naslednik Putina.

Aleksandar Litvinjenko, bivši špijun FSB-a, okrivio je Putina za bombaške napade na stambene blokove u Moskvi pre nego što je ubijen od doze radioaktivnog polonijuma, atentata za koji je  Evropski sud za ljudska prava odgovornost pripisao ruskoj vladi i za koji je istraga britanske vlade zaključila da je „verovatno“ u režiji FSB-a.

Mnogi drugi su izneli istu optužbu za bombaške napade, tvrdeći da Putin ne bi osvojio predsedničku funkciju bez njih i da Putinov FSB radi terorističke akte umesto da ih rešava. Kremlj odbacuje optužbe.

Teroristički napadi su se nastavljali, i svaki put je – uprkos dokazima da Putin nije uspeo da zaštiti ruski narod – uspevao da izađe jači.

Ceo svet je zadržao dah 2002. kada su čečenski radikali zauzeli moskovsko pozorište Dubrovka sa 850 ljudi unutra. Četvrtog dana, snage bezbednosti su upumpale gas u zgradu, što je dovelo do smrti najmanje 130 talaca, te su upali u zgradu i ubili teroriste.

Posle toga, Rusija je donela antiterorističke zakone koji su oštro ograničili medijske slobode, pomažući Putinu da efikasnije kontroliše informacije koje Rusi dobijaju.

Najstrašniji od svih terorističkih napada dogodio se dve godine kasnije u Beslanu, u blizini Čečenije, kada su čečenski teroristi zauzeli školu punu dece i roditelja, više od 1.000 ljudi.

Bila je to mučna scena koja je zahvatila izmučeni svet. Nejasno je šta je ili ko je na kraju izazvalo eksplozije koje su okončale opsadu ubivši više od 330 civila, većinom dece.

Nakon toga, Putin je uveo reforme koje su okončale lokalne izbore regionalnih guvernera, tvrdeći da će to pomoći u borbi protiv terora. Ono što je urađeno jeste da su regionalne vlade dužne Putinu, a ne svojim građanima.

Malo je iznenađujuće da je nakon masakra u petak Putin pokušao da poveže katastrofu sa Ukrajinom, ili da je, kada su se četvorica pritvorenih osumnjičenih pojavila na sudu, bili u modricama i natečeni, jedan od njih u invalidskim kolicima.

U razgovoru sa ruskim narodom, ne pominjući ISIS, Putin je bez dokaza tvrdio da su osumnjičeni planirali da pobegnu u Ukrajinu gde je „prozor za njih bio pripremljen“.

Ukrajina je ljutito odbacila optužbu, tvrdeći da ona nema nikakve veze sa napadom. SAD su ponovile da „ISIS snosi isključivu odgovornost“, a Velika Britanija je upozorila da Rusija „stvara dimnu zavesu propagande“ i koristi napad da odbrani svoju „potpuno zlu invaziju na Ukrajinu“.

Tri dana nakon katastrofe, Putin je konačno izjavio da su napad izveli „radikalni islamisti“, ali je i dalje umešao Ukrajinu bez dokaza.

Ono što verovatno sledi jeste Putinovo iskorišćavanje tragedije u svoju korist.

Možemo očekivati nastavak, drakonski udar na unutrašnje neslaganje, strožiju kontrolu medija i privatnog govora i intenziviranje kampanje protiv Ukrajine; možda nova nacionalna mobilizacija.

Teroristički napad je bio očigledan neuspeh predsednika i njegovog režima.

To otkriva njegove slabosti i ranjivosti, i mnogi Rusi to znaju. Ali, barem kratkoročno, verovatno će ga učiniti jačim podsticanjem još više represije i intenziviranjem ratnog položaja zemlje.