"Putin se toga sa pravom plaši": Stručnjaci za The Hill predlažu da Zapad podstakne jednu važnu stvar 1Foto: EPA-EFE/VALERIY SHARIFULIN

Vladimir Putin je prošle nedelje izdao dekret kojim se ovlašćuje ruska vojska da doda još 180.000 aktivnih vojnika, što odražava stalne napore Rusije da regrutuje i primora ljude da se bore u Ukrajini.

Ovo predstavlja priliku za Zapad, ukazuju u analizi za The Hill Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za odbranu demokratije i Mark Montgomeri, viši direktor u Centru za sajber i tehnološke inovacije.

SAD bi, ukazuju, trebalo da sprovode informacione operacije koje imaju za cilj da podstaknu ruski otpor ratu.

Ruske žrtve u invaziji na Ukrajinu su zapanjujuće. Prema američkim zvaničnicima, najmanje 350.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno od februara 2022. godine, a neke procene pokazuju da je ta brojka blizu 650.000.

Etničke manjine su prezastupljene među ruskim snagama i žrtvama u Ukrajini.

Jedan aktivista je 2022. izvestio da su krimski Tatari primili 80 odsto poziva za mobilizaciju na poluostrvu uprkos tome što čine manje od 20 odsto stanovništva Krima.

Burjati, mongolska etnička grupa koja uglavnom naseljava jugoistočni region Sibira, čine 1,16 odsto svih identifikovanih ruskih žrtava uprkos tome što čine samo 0,3 odsto ukupne ruske populacije, prema istraživaču Burjata sa sedištem u SAD.

Ukupno, etničke manjine čine skoro 30 odsto svih žrtava, uprkos tome što predstavljaju manje od 20 procenata stanovništva Rusije.

Ruski regioni naseljeni etničkim manjinama imaju tendenciju da budu siromašniji, tako da je veća verovatnoća da će muškarce privući unosne plate koje se nude dobrovoljcima voljnim da se bore u Ukrajini.

Ali Kremlj je verovatno doneo i svesnu odluku da cilja na siromašnije regione i manjine, pošto ove grupe imaju manji politički uticaj od Moskve i Sankt Peterburga.

Ipak, uprkos svim naporima Kremlja, protesti su organizovani u nekoliko regiona koji su najviše pogođeni ratom, kao što je Dagestan.

Demonstranti su uzvikivali „Ne ratu!“ i „Ne genocidu!“ Frustracija je takođe porasla među majkama i suprugama mobilisanih ruskih vojnika, od kojih se mnoge sada bore u Ukrajini dve godine sa malim izgledima za rotaciju ili demobilizaciju.

Putin se toga s pravom plaši. Ruske vlasti su nastojale da delegitimišu ili čak otkupe žene koje su se žalile na produženo angažovanje.

Ruske vlasti su do sada uspevale da drže poklopac na javnim protestima protiv rata.

"Putin se toga sa pravom plaši": Stručnjaci za The Hill predlažu da Zapad podstakne jednu važnu stvar 2
Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Iako bi neki Rusi mogli privatno da negoduju zbog sukoba, oni uglavnom nisu voljni da izađu na ulice. Međutim, ukoliko se to promeni, Putin bi mogao da oseti veći pritisak da okonča rat.

Istorija pokazuje kako su ruske majke svoju tugu mobilisale u akciju. Sovjetske majke su igrale ključnu ulogu u podrivanja javne podrške invaziji na Avganistan.

Tokom sukoba u Čečeniji, Komitet vojničkih majki pokrenuo je velike proteste. Isti potencijal postoji i danas, ali ga treba otključati.

Zapad trenutno ne čini mnogo da pomogne tom otporu. Dok ruske vlasti često optužuju SAD da vode informacioni rat protiv Rusije, istina je da Vašington uglavnom ne uspeva da „uzvrati uslugu“ za opsežne informativne operacije koje Moskva nastavlja da sprovodi protiv Amerike i drugih zapadnih zemalja.

Ovo treba da se promeni. SAD imaju priliku da rasvetle i podgreju nezadovoljstvo među etničkim manjinama i porodicama ruskih vojnika.

Vašington treba da pokaže da Putin baca njihove živote za rat koji će dovesti do gore budućnosti za njih i za Rusiju.

SAD bi trebalo da se angažuju u informativnim operacijama usmerenim na podržavanje antiratnog raspoloženja.

Na primer, Vašington bi mogao da organizuje kampanje društvenih medija na Telegramu i aplikaciji za društvene mreže VK, koji su popularni u Rusiji, fokusirajući se na to kako se mladi Rusi i etničke manjine žrtvuju za Putinov rat u Ukrajini.

Ako Moskva već veruje da su SAD objavile informacioni rat Rusiji, možda je vreme da to učinimo ozbiljno, kako bismo pomogli da se rat ubrza.

U najmanju ruku, SAD mogu osigurati da Kremlj troši više vremena i energije na odbranu.

S druge strane, nespremnost Amerike da se upusti u informacione ratove ide na ruku Kremlju.

Interesi SAD, kao i interesi Ukrajine i ruskog naroda, bili bi bolje zadovoljeni kada bi Vašington bio voljan da se upusti u borbu.

Amerika ne bi trebalo više da gubi vreme već da iskoristi svoju priliku da se suprotstavi Putinovom narativu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari