Sedam nedelja do mogućeg Trampovog ‘okončanja sukoba za jedan dan’: A ša ako Putin nije za mir, šta on želi?

Donald Tramp je obećao da će okončati sukob u roku od jednog dana od preuzimanja dužnosti i imenovao je bivšeg pomoćnika za nacionalnu bezbednost i penzionisanog general-potpukovnika Kita Keloga za specijalnog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu sa mandatom da pregovara o primirju.

Kako vreme ističe pre nego što bivši i budući predsednik ponovo uđe u Belu kuću 20. januara, ukrajinska vojska koju podržava Zapad i invazione snage Kremlja naprežu se da zauzmu teritoriju i bilo koju taktičku prednost koju mogu – sa ciljem da povećaju svoju moć pre nego što počinju razgovori.

„Uskoro će uslediti predlog koji menja igru u vidu Donalda Trampa“, rekao je Džejms Niksi, šef programa Rusija-Evroazija u istraživačkom centru Chatham House u Londonu.

To čini naredna dva meseca do predsedničke inauguracije potencijalno opasnim trenutkom, dve godine i devet meseci nakon rata, sa toliko toga na kocki za obe strane.

„Svi pretpostavljaju da predstoje pregovori i da i Ukrajinci i Rusi žele da budu na najboljoj poziciji za to“, rekao je visoki zapadni zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.

„Kako obe strane ulažu više napora, rizik od pogrešne procene postaje sve akutniji“.

Dokazi o eskalaciji su svuda — pre svega u rečima i delima koji dolaze iz Moskve.

Poslednjih nedelja Rusija je rasporedila hiljade vojnika iz Severne Koreje, ispalila novu vrstu projektila na Ukrajinu i čak je popustila sigurnosnu kvačicu za korišćenje svog nuklearnog oružja.

Kremlj je takođe rekao da će američka antiraketna baza u Poljskoj biti „prioritetna meta za potencijalnu neutralizaciju“.

Ruske snage su ovog meseca pojačale intenzitet svojih operacija na istoku Ukrajine, prema Institutu za proučavanje rata (ISV), zauzevši 574 kvadratna kilometra teritorije od 1. novembra, što je više nego ranije ove ili 2023.

Američki predsednik Džo Bajden je, u međuvremenu, predvodio zapadne sile u davanju dozvole Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa na ciljeve unutar Rusije.

Kijev i Moskva imaju druge razloge da žele brzi završetak rata.

„Obe su u trci sa vremenom, ne samo zbog Trampa, već i zato što obojica imaju sistemske, endemske probleme“, rekao je Niksi.

Ukrajina nema dovoljno ljudstva i čini se da je „na putu da izgubi ovaj rat“, kaže Niksi.

Rusija je pronašla pojačanje iz Severne Koreje i dodatnu vojnu podršku Kine, ali njena ekonomija je pod pritiskom slabljenja rublje, a ruski predsednik Vladimir Putin do sada je izbegavao da naredi još jedan krug regrutacije.

Na bojnom polju, zvaničnici NATO-a veruju da Rusija sve više osvaja, ali uz veliku cenu, gubeći možda 1.500 vojnika dnevno.

Ukrajina se drži, iako je teško. „Nije lako, ali nije gotovo. To nije izgubljen slučaj“, rekao je admiral Rob Bauer, predsednik vojnog komiteta NATO-a.

Putin se i dalje bori

Poslednje nedelje rata mogle bi da budu kritične, jer bi uslovi primirja mogli da definišu živote ljudi u Ukrajini generacijama, rekao je norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide.

„Ove istorijske odluke između zemalja će uvek ostaviti nešto“, dodao je on.

Kako se Trampov drugi mandat približava, saveznici Ukrajine odlučili su da zaštite svoje opklade.

Pored davanja dozvole Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa na Rusiju, zapadni zvaničnici sastali su se poslednjih dana da razgovaraju o tome kako postići najbolji rezultat ako Tramp sprovede neku vrstu pregovora u januaru.

Izveštaji u Francuskoj sugerišu da su London i Pariz razgovarali o potencijalnom slanju trupa kao deo mirovne inicijative.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami nije isključio britanske čizme na terenu u budućnosti.

Trampov izbor mirovnog izaslanika je takođe poučan.

Kelog (80) je u aprilu bio koautor strateškog dokumenta koji poziva na nastavak naoružavanja Ukrajine, ali samo ako Kijev pristane da učestvuje u mirovnim pregovorima sa Rusijom.

Da bi ubedio Putina da se angažuje, Kelog je tvrdio da bi SAD „trebalo da ponude odlaganje članstva Ukrajine u NATO-u na duži period u zamenu za sveobuhvatan i proverljiv mirovni sporazum sa bezbednosnim garancijama“.

Postoji samo jedan problem sa svim pričama o miru: „Malo je dokaza da Putin zaista želi da pregovara stvarno“, rekao je gore citirani zapadni zvaničnik. „On može biti strpljiv tamo gde je to u njegovom interesu“.

Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Žoli upozorila je da bi rizik pregovora sa Putinom bio da će se on pregrupisati i ponovo izvršiti invaziju.

„Stvarno mislim da Putin nema crvenu liniju“, rekla je ona. „Prava pretnja sa kojom se suočavamo jeste da on odluči da se ponovo naoruža i izvrši ponovnu invaziju, ili da to uradi na drugom mestu“.

Putinov napad nije ograničen na neposrednu zonu sukoba. Zapadne vlade su u pojačanoj pripravnosti zbog ratovanja u takozvanoj „sivoj zoni“ kod kuće, kao i u Ukrajini.

Zapadni zvaničnici optužuju Kremlj za postavljanje paketa bombi u avione, pokušaje ciljanih atentata i izvođenje napada na kritičnu infrastrukturu kao što su železničke linije, podmorski kablovi i električne mreže.

Dakle, ako Putin nije za mir, šta on želi?

Odgovor je, prema Niksiju iz Chatham Housea, proširenje rata.

„On zaista veruje da je u ratu sa širim Zapadom i pronašao je novi način da se izbori sa tim pozivanjem i udruživanjem snaga sa onim što on naziva ’globalnom većinom‘“, rekao je Niksi.

„Putin želi da dovede međunarodni poredak zasnovan na pravilima, kakav je otrcan i nesavršen, koji se ruši“, dodao je on.