Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHER NEUNDORFTelefonski razgovori američkog predsednika Donalda Trampa sa predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim ove nedelje predstavljaju najintenzivniju diplomatiju koja ima za cilj okončanje rata u Ukrajini od ruske invazije koja je pičela pre tri godine.
Rani znaci, međutim, obeshrabruju, pošto je Putin odbio da potpiše Trampov predlog o 30-dnevnom prekidu vatre, piše CNN.
Ipak, Tramp otvaranje bilo kakvog dijaloga uokviruje kao trijumf. I svaki lider pokušava da manipuliše diplomatijom za svoje ciljeve i igra igru sa javnošću – ne samo da bi izbegao krivicu ako se sve raspadne.
Bela kuća stvara fikciju o značajnom napretku, kako bi održala šanse za razvoj mirovnog procesa, ali i podržala sve nestabilniju predstavu da je Tramp veliki pregovarač, jedinstveno sposoban da postigne mir.
Putin je odlučno odbio Trampov veliki zahtev za primirje. Pojasnio je jednostavno – nije spreman da okonča rat, što se može videti iz novih uslova koje Ukrajina nikada ne bi mogla prihvatiti ako želi da preživi kao suverena država.
Međutim, Kremlj, takođe, ne želi da otuđi od sebe Trampa, pa mu je ponudio mamac u vidu mogućnosti odnosa velikih sila sa Rusijom, kako bi privukao predsednika SAD.
Zelenski shvata da ne može sebi da priušti ponavljanje katastrofalni sukob u Ovalnoj kancelariji, pa sada lako pristaje na gotovo sve što Tramp traži. Ironično, Zelenskijev argument koji je delom izazvao svađu sa Trampom u Vašingtonu – da se Putinu ne može verovati kada je u pitanju primirje i da će ga se pridržavati – sada je dokazano tačan.
Ukrajina i Rusija se takmiče za pažnju Trampa i nastoje da okrive jednu drugu za opstrukciju primirja. Nakon noći intezivnih borbi, svaka strana je optužila onu drugu za kršenje delimičnog sporazuma kojem je posredovao američki predsednik kako bi se izbegao napad na energetsku infrastrukturu.
Njihovo udaljavanje čak i zbog ovog minorog detalja podriva Trampove optimistične izjave da je mirovni sporazum na dohvat ruke.
Bela kuća je javno ignorisala Putinovu tvrdoglavost, hvaleći razgovor sa Trampom u utorak i zakazujući tehničke razgovore sa Rusima u Saudijskoj Arabiji u narednim danima.
Stvaranje iluzije napretka može biti važan aspekt mirovnih pregovora, nudeći podsticaj zaraćenim stranama da ostanu za pregovaračkim stolom.
Međutim, u ovom slučaju, čini se da je alternativna stvarnost takođe osmišljena kako bi zaštitila čast Trampa, koji je tokom predizborne kampanje predviđao da će rešiti rat za 24 sata.
U njihovom telefonskom pozivu u utorak, Putin je jasno izašao kao pobednik u razgovoru sa američkim predsednikom, koji nije spreman da primeni bilo kakav pritisak na jakog čoveka iz Kremlja.
S druge strane, čini se da je Tramp popustio prema Zelenskom, verovatno zbog laskavijeg tona ukrajinskog predsednika.
Tokom njihovog razgovora u sredu, koji je trajao sat vremena, pristao je da pomogne u pronalaženju neophodne opreme za protivvazdušnu odbranu za Ukrajinu u Evropi.
Portparolka Bele kuće Karolajn Levit izjavila je da će SAD nastaviti da pružaju vojnu pomoć i obaveštajne podatke Ukrajini.
Ovo je važno jer je Tramp bio prekinuo takvu pomoć kako bi naterao Kijev da sedne za pregovarački sto. Takođe, predstavlja retku opomenu Putinu, koji je za uslov za trajni mir postavio obustavu američkih vojnih i obaveštajnih resursa za Ukrajinu.
„Upravo sam završio veoma dobar telefonski poziv sa predsednikom Ukrajine Zelenskim. Trajao je otprilike sat vremena“, napisao je Tramp na mreži Truth Social.
„Veći deo diskusije bazirao se na pozivu sa predsednikom Putinom od dan juče kako bi se uskladili i Rusija i Ukrajina u pogledu njihovih zahteva i potreba. Mi smo na dobrom putu“.
Nakon svojih poziva sa Putinom i Zelenskim, Trampov san o mirovnom sporazumu čini se još udaljenijim nego ikada. Ipak, ako se sva drama ovog vikenda na neki način pokaže kao početak stvarnog pokušaja da se stvori pošteno i trajno rešenje, Tramp će dokazati da su njegovi sumnjičavi kritičari pogrešili.
Rusija nije promenila svoje ciljeve od invazije
Administracija Trampa uskoro će doživeti demonstraciju diplomatije Kremlja – prihvatanjem u načelu primirja na 30 dana, ali odbijanjem istog u praksi uz niz uslova koji zahtevaju kapitulaciju Ukrajine i Zapada, Putin kupuje vreme.
Dugi pregovori o tehničkim pitanjima pružiće njegovim snagama vreme da iskoriste trenutnu prednost na ratištu i istisnu ukrajinske trupe iz Kurske oblasti u Rusiji – jednog od retkih teritorijalnih aduta Kijeva za bilo kakve buduće mirovne pregovore.
Putinovi uslovi za mirovni sporazum – uključujući smenu trenutne ukrajinske vlade, demobilizaciju Kijevskih snaga i želju da vidi povlačenje NATO-a sa istočne Evrope – nisu se promenili.
Na pregovorima sa Rusijom u Saudijskoj Arabiji početkom ovog meseca, američki državni sekrtera Marko Rubio rekao je da će naredni dani testirati ozbiljnost Moskve u pregovorima.
„Na njima je da kažu da ili ne. Nadam se da će reći da. Ako to učine, mislim da ćemo napraviti veliki napredak. Ako kažu ne, onda ćemo, nažalost, znati šta je prepreka za mir ovde“. Prema kriterijumima Rubija, Moskva je sada odgovorila negativno.
Međutim, on to ne može reći iz očiglednih političkih i diplomatskih razloga i nema stvarnog izbora osim da nastavi da ih pritiska.
Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen najbolje je sumirala trenutno stanje pregovora u intervjuu za CNN u sredu.
„Tramp želi mir. Evropa želi mir. Ukrajina želi mir. A jedino što nedostaje – to je Putin“.
Međutim, Rusija verovatno neće povući svoje snage. Prema ruskom izveštaju vezanom za telefonski razgovor sa Trampom, Putin je ponudio Trampu šansu da stvori vrstu širokog odnosa sa Rusijom kakav on želi, a koji, čini se, tera američkog lidera da rat u Ukrajini vidi kao sporednu priču.
Sledeće, SAD žele da pregovaraju o primirju na Crnom moru – što takođe odgovara Putinu, jer, kao i predložena obustava napada na energetsku infrastrukturu, to bi moglo lišiti Kijev jednog od njegovih najuspešnijih borbenih područja.
Ukrajina nema izbora nego da igra Trampovu igru
Rubio i savetnik za nacionalnu sigurnost Majk Volc opisali su poziv Zelenskog Trampu kao „fantastičan“. Ovo predstavlja diplomatski uspeh za ukrajinskog predsednika, manje od tri nedelje nakon što je izbačen iz Ovalne kancelarije.
Zelenski je ublažio svoj pristup, očigledno razmišljajući da, kako bi spasio svoju državu od najgoreg dela predsednikove pro-Putin politike, mora biti strana u sukobu koja je najočiglednije posvećena miru, a time i diplomatskom trijumfu koji Tramp očajnički želi za svoju političku ostavštinu.
Ukrajinski predsednik je u izveštaju o svom razgovorusa Trampom ukazao da je zahvalio Trampu na „dobrom i produktivnom početku rada“.
„Verujemo da se zajedno sa Amerikom, sa predsednikom Trampom i pod američkim vođstvom, ove godine može postići trajni mir“, rekao je Zelenski u izjavi koja je bila mnogo intenzivnija o naporima SAD od bilo čega što su Rusi rekli.
On je pokrenuo ključno pitanje za Ukrajince u bilo kom mirovnom sporazumu: bezbednosne garancije koje bi bile od vitalnog značaja za sprečavanje novih sukoba.
A prema izveštaju SAD o pozivu, čini se da je povoljno reagovao na sugestiju, koju je Tramp izneo u svom uobičajenom transakcijskom stilu, da bi buduće američko vlasništvo nad ukrajinskim elektranama moglo poboljšati njihovu sigurnost.
Dok udovoljava Beloj kući, Ukrajina takođe radi na paralelnom frontu sa Evropom, koja gradi „koaliciju voljnih“ koja bi pomogla Ukrajini ako Tramp odustane. Glavni savetnik Zelenskog Andrij Jermak, na primer, zatražio je u sredu ubrzano članstvo Ukrajine u Evropsku uniju, što je, kako je rekao, od suštinskog značaja za jačanje evropske sigurnosti.
Nastavljeni napadi
U međuvremenu, Ukrajina je prijavila 171 napad ruskih dronova tokom noći, od kojih su njeni sistemi protivvazdušne odbrane oborili 71, a 63 su oborena elektronskim ometanjem ili su izgubljena, javio je AFP, a preneo Gardijan.
U ruskim napadima su navodno poginule dve osobe u oblastima Sumi i Harkova, a „nekoliko drugih“ je ranjeno nakon napada u pograničnim regionima. U odvojenom napadu u gradu Kropivnicki ranjeno je 10, uključujući četvoro dece.
Rusija je u međuvremenu saopštila da su njene jedinice protivvazdušne odbrane oborile 132 ukrajinske bespilotne letelice u nekoliko regiona širom zemlje.
Sastanak vojnih lidera
Velika Britanija je u četvrtak domaćin zatvorenog sastanka visokih vojnih lidera iz „koalicije voljnih“, dok sastavljaju planove za predložene mirovne snage za Ukrajinu.
Smatra se da je uključeno više od 20 zemalja, piše BBC.
Očekuje se da će premijer Sir Keir Starmer prisustvovati u četvrtak popodne nakon prve posete Barouu, gde treba da položi kobilicu jedne od sledeće generacije britanskih nuklearnih podmornica.
Navodi se da se planovi za mirovne snage za Ukrajinu predvođene Zapadom kreću u operativnu fazu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
