Putin u Azerbejdžanu: Gas, Jermenija – ni reči o Kursku

Opušteni, nasmejani i ležerno obučeni – tako na jednoj od fotografija izgledaju predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev sa suprugom i ruski predsednik Vladimir Putin. Fotografija je verovatno snimljena na nekoj terasi.

Alijev je svog ruskog kolegu Putina dočekao srdačno: „Želeo bih da vam od sveg srca ponovo poželim dobrodošlicu u Azerbejdžan.“

„Siguran sam da će ova poseta biti i prijatna za vas i korisna za naše odnose“, nastavio je Alijev. „Još jednom, dobrodošli!“

Nema izručenja Međunarodnom krivičnom sudu

Putinu je bilo „prijatno“ između ostalog i zbog toga što uopšte može da poseti Azerbejdžan. Alijev ne mora da ga izruči Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu.

Taj sud je prošle godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog otmice ukrajinske dece, ali Azerbejdžan MKS ne priznaje. Putin je dakle mogao da se raduje što je „u Bakuu i uživa u gradu“, kako je rekao.

Ekonomija, pre svega

Na dnevnom redu Alijeva i Putina pre svega je bila ekonomija. Azerbejdžan je važan proizvođač nafte i prirodnog gasa, koje izvozi u nekoliko evropskih zemalja – i to sve više otkako su mnogi Evropljani počeli da bojkotuju ruski gas zbog rata Moskve u Ukrajini. Ali, energetska politika samo je deo ruskih ekonomskih interesa u Azerbejdžanu.

„Ima mnogo oblasti u kojima sarađujemo“, rekao je Putin. Dobar pokazatelj toga su ruske direktne investicije u azerbejdžansku ekonomiju i to veće od četiri milijarde dolara, naglasio je šef Kremlja. Pored toga, u Azerbejdžanu je aktivno više od 1.270 kompanija sa ruskim kapitalom.

Sukob Jermenije i Azerbejdžana

Razgovori Alijeva i Putina imali su i svoj politički deo: Azerbejdžan je prošle godine u vojnoj ofanzivi stavio pod svoju kontrolu region Nagorno-Karabah. Prema međunarodnom pravu, region pripada Azerbejdžanu, ali većinu stanovništva tamo čine Jermeni. Neki su tu ofanzivu ocenili kao „etničko čišćenje“.

Jermenija je i dalje ljuta zbog toga što ruske trupe stacionirane u Nagorno-Karabahu nisu intervenisale tokom ofanzive. Zato se Jermenija znatno više nego do tada okrenula zapadnim državama, uključujući i SAD – na veliko nezadovoljstvo Rusije.

Putin se predstavlja kao neutralan

U Bakuu je izgledalo da je Putin po tom pitanju neutralan i da je pristalica jermensko-azerbejdžanskih mirovnih pregovora, koji su u blokadi. „Bili bismo, naravno, veoma srećni ako možemo nešto da uradimo – da osiguramo da Azerbejdžan i Jermenija potpišu mirovni sporazum i da se demarkacija granice završi“, rekao je.

Putin želi da Rusija nastavi da ima uticaj na Južnom Kavkazu, pogotovo zato što se čini da je na unutrašnjem planu pod pritiskom zbog ukrajinske ofanzive u Kurskoj oblasti. On međutim, u Bakuu o Kursku nije rekao ništa, prenosi DW.