„Putin se rešio rivala, ali ubistvo Prigožina izazvaće veću paranoju i represiju“: Časopis Roling Stoun o smrti šefa Vagnera

Teško je zamisliti da je iko bio posebno iznenađen iznenadnom smrću Jevgenija Prigožina, ultranacionalističkog preduzetnika koji je osnovao plaćeničku grupu Vagner. Saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina otkako je bivši agent KGB-a prešao na lokalnu politiku u Sankt Peterburgu 1990-ih, Prigožin je poginuo u sredu kada se privatni avion kojim je leteo srušio u polju severozapadno od Moskve – samo dva meseca nakon javnog sukoba sa svojim šefom.

„Želim da izrazim najiskrenije saučešće porodicama svih žrtava. To je tragedija“, rekao je Putin u televizijskom govoru dan posle nesreće. „Prigožina sam poznavao veoma dugo, od početka devedesetih. Bio je čovek teške sudbine i pravio je ozbiljne greške u životu“.

Jedna od tih ozbiljnih grešaka bila je kada je Prigožin osporio Putinovu vladavinu u pobuni 23. juna.

Dok su razne novinske agencije citirale neimenovane izvore koji kažu da je avion oborila ruska protivvazdušna odbrana ili da ga je oborila bomba u avionu, konkretni razlozi za nesreću – u kojoj je poginulo svih osam putnika i troje članova posade – u ovom trenutku nije jasno.

Ali neki zapadni zvaničnici – uključujući predsednika Džoa Bajdena i bivšu ambasadorku UN Niki Hejli – odmah su implicirali da je krivac Putin.

„Nisam iznenađen.“ rekao je Bajden. „Nema mnogo toga što se dešava u Rusiji iza čega Putin ne staje, ali ja ne znam dovoljno da bih znao odgovor“.

Zvaničnici u Moskvi su požurili da osude one koji su nagoveštavali da je došlo do atentata. „Sve ove spekulacije Zapad predstavlja iz posebnog ugla. Sve ovo je apsolutna laž, a ovde, kada se bavite ovim pitanjem, morate se bazirati na činjenicama. Još nema mnogo činjenica“, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Međutim, ruski stručnjaci su skeptični da je nesreća bila samo nesreća, i kažu da verovatno nije sama pobuna zapečatila Prigožinovu sudbinu: činjenica je da je, suprotstavljajući se nesposobnosti ratne mašinerije Kremlja, šef plaćenika sve više bio viđen kao kredibilna alternativu Putinu od strane javnosti.

Pošto su ruski predsednički izbori za samo nekoliko meseci, Prigožinova iznenadna popularnost bila je pravi problem.

„Predsednička administracija se poigravala idejom da koristi Prigožina na izborima 2024“, kaže Mark Galeoti, istraživač koji se decenijama specijalizovao za bezbednost i međunarodnu politiku u Rusiji i direktor je konsultantske firme Mayak Intelligence u Londonu.

„Bio bi strašilo, kandidat krajnje desnice pored kojeg bi Putin izgledao kao razuman državnik“.

Usred široko rasprostranjenog javnog nezadovoljstva ratom u Ukrajini, ta dinamika se promenila nakon Prigožinove pobune.

„Odjekuje simbol tvrdog ruskog čoveka koji govori istinu moći i suprotstavlja se odgovornim ljudima“, dodaje Galeoti. „Sumnjam da je Putin video da Prigožin dobija biračke brojeve. To bi bilo veoma opasno.”

Prigožin i grupa njegovih boraca su 23. juna napustili svoje položaje na frontu u istočnoj Ukrajini i krenuli na Moskvu, zahtevajući smenu vojnog vrha. Pobuna je bila prvi veliki javni izazov Kremlju zbog vođenja rata u Ukrajini, a Putinova panika dok su vojnici zauzeli Rostov i napredovali naizgled bez otpora bila je očigledna.

Ruski predsednik je javno označio Prigožina kao izdajnika.

„Ovo je izdaja onih koji se bore na frontu“, rekao je Putin dok je pobuna bila u toku, govoreći u televizijskom obraćanju širom zemlje. „Ovo je ubod nožem u leđa našim trupama i narodu Rusije.

Tada je Prigožin – koji je i sam izgledao šokiran relativnom lakoćom sa kojom je napredovao – odustao, uljuljkan u kapitulaciju kroz dogovor koji je posredovao njegov stari prijatelj Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije.

Izgleda da je Prigožin iskreno verovao da će mu sporazum ostaviti slobodu da obavlja svoj plaćenički posao sa Vagner grupom u ime Kremlja – očigledno je putovao u Mali samo nekoliko dana pre svoje smrti da bi istakao misiju u Africi.

„Vagner sprovodi izviđačke operacije, čineći Rusiju još većom na svakom kontinentu – a Afriku još slobodnijom“, rekao je Prigožin, obučen u pancir i uniform sa puškom, u video snimku koji je očito snimljen samo nekoliko dana pre njegove smrti.

U zemljama poput Malija i Centralnoafričke Republike, Vagner je bio vešt u podržavanju autokratskih režima, suzbijanju neregularnih milicija i terorisanju civila dok je izvlačio resurse od svojih nekadašnjih saveznika.

Kroz ovaj rad, Vagner je postao gnezda zapadnih medija i istraživačkih centara, prožet gotovo mitskim moćima da deluje u senci i hirurški primeni nasilje za postizanje ciljeva Kremlja.

Ta reputacija je donekle prenaglašena. Vagner je moderna privatna vojna kompanija kao i svaka druga – lake pešadijske formacije obučenih vojnika sa pregršt teškog naoružanja i ad hoc logističkih i mreža podrške – iako je dobro finansirana i omogućena od strane ruskih državnih obaveštajnih aparata.

Vagnerova ograničenja su se dosledno otkrivala na ratištima u Ukrajini, gde su plaćenici – dobro opremljeni i dobro naoružani iako se mogu uporediti sa svojim kolegama regrutima – korišćeni kao udarne trupe u brojnim napadima, u većini slučajeva bez prave koristi.

Upravo je ovaj dosledan obrazac pogrešne primene i uzaludnih, krvavih ofanziva zbog kojih su hiljade Vagnerovih boraca mrtvi, ranjeni ili nestali u Ukrajini, uopšte podstakao Prigožina na pobunu. Samo mesec dana pre pobune, on je jednom političaru iz Kremlja rekao da je čak 20.000 Vagnerovih plaćenika poginulo u višemesečnim, brutalnim nastojanjima da se zauzme grad Bahmut.

„Delovao sam da sprečim uništenje Vagnerove privatne vojne kompanije“, rekao je Prigožin na audio snimku objavljenom ubrzo nakon što je kapitulirao u svojoj pobuni. „Počeli smo marš zbog nepravde. Išli smo da demonstriramo svoj protest, a ne da rušimo vlast u zemlji“.

Prigožin je bio mnogo više od samo šefa Vagnera: on je bio vešt preduzetnik sa nizom poslovnih interesa koji je poslovao u okviru matične kompanije Concord Management and Consulting.

Njegova smrt bi mogla značiti kraj grupe plaćenika.

„Vagner će sada nestati. Toliko je zavisilo od Prigožina“, kaže Galeoti za Rolling Stone. „Vagner je delovao u okviru ekosistema kompanija koje je Prigožin kontrolisao“, i niko od preživelih rukovodstava grupe nema novca, političkih veza ili preduzetništva da održi takav ekosistem u životu.

U Putinovoj Rusiji, svi veliki poslovni poduhvati su deo kleptokratije, deo mafijaške države u kojoj, sve dok novac teče u centar, biznismeni imaju slobodu da razvijaju svoje finansijske imperije.

Prigožin je izgradio svoje bogatstvo upravo kroz ugovore o ugostiteljstvu sa državom – rezultat njegovog restoranskog poslovanja.

Sada kada je Prigožin „pao“, njegovi bivši rivali već rasturaju poslove koji čine Konkord. Jedan od krunskih dragulja imperije, zloglasna agencija za istraživanje interneta IRA, raspuštena je nakon pobune. Ali njegove komponente su previše korisne za uništavanje.

IRA je osnovana u Sankt Peterburgu da sprovodi propagandu i utiče na operacije širom sveta, koristeći lažne naloge i farme trolova za kontrolu narativa na društvenim medijima.

Bio je toliko efikasan u ovoj ulozi da je 2018. Prigožin optužen od velike porote u Sjedinjenim Državama za mešanje u izbore, zajedno sa 12 drugih pojedinaca i još dva entiteta.

„Optužena organizacija imala je strateški cilj da seje razdor u političkom sistemu SAD, uključujući predsedničke izbore u SAD 2016“, navodi se u optužnici.

U junu 2018, austrijski novinar je pitao Putina da li Rusija koristi dezinformacije da bi se mešala u politiku u Evropi i Americi.

„Ove takozvane fabrike trolova su u vlasništvu Jevgenija Prigožina – vi ga dobro poznajete, nazivaju ga ‘Putinov kuvar’, jer on brine za sve vaše goste. Da li je dobro što osoba koja održava tako bliske odnose sa ruskim rukovodstvom upravlja fabrikama trolova?“

Putin je odgovorio sa uverljivim poricanjem koji je karakterističan za njegovu višedecenijsko vladanje:

„Upravo ste rekli da gospodina Prigožina nazivaju ’Putinov kuvar‘. Zaista, on vodi restoranski posao, to je njegov posao; on je vlasnik restorana u Sankt Peterburgu“, rekao je Putin austrijskoj televiziji ORF.

Putin bi kasnije opisao Prigožina kao običnog privatnog građanina sa interesovanjem za globalnu politiku, slično Džordžu Sorošu, rekavši da je Soroš redovno finansirao aktivizam u inostranstvu, „ali to ne čini njega – njegovu poziciju, njegovo držanje – stavom SAD“.

Tramp je na istoj konferenciji za štampu javno izjavio da je skloniji da veruje predsedniku Rusije nego CIA.

„Imam veliko poverenje u svoje obaveštajce, ali reći ću vam da je predsednik Putin danas bio izuzetno jak i moćan u svom poricanju“, rekao je Tramp.

U međuvremenu, sam Prigožin je u novembru 2022. priznao svoje mešanje u izbore 2016. i obećao da će se ponovo mešati u budućnosti.

Ali, naravno, stvari su se odigrale drugačije nego što je Prigožin planirao.

„Kao što sam pisao pre 16 godina, ako želite da razumete Putinov režim, ne čitajte istorijske knjige, čitajte Marija Puza“, tvitovao je Gari Kasparov, šahovski velemajstor koji je pobegao iz Rusije 2013. On je mislio na članak koji je napisao za Wall Street Journal 2007. godine, upoređujući Putinovu vladavinu sa serijom romana Kum.

„Ako član unutrašnjeg kruga krene protiv kapoa, njegov život je izgubljen“.

Prigožin se nije obazirao na ovo upozorenje, a Putin sada mora da pronađe način da popuni praznine nastale padom njegovog bivšeg saveznika, čak i dok se bori da sve održi u redu.

„Pobuna je bila šok za sistem“, kaže Rut Ben-Gijat, profesorka istorije na Univerzitetu u Njujorku koja je specijalizovana za autoritarne režime „Ubistvo Prigožina će pokrenuti novu fazu veće paranoje, veće sumnje i veće represije. I sve će zavisiti od toga kako se rat odvija.”

„Kada pogledate poslednje faze autokrata, kada pogledate šta se desilo sa Hitlerom, on je razbesneo vojsku i onda je bilo svih ovih pokušaja atentata“, kaže Ben-Gijat. „Kod Musolinija, kada je smenjen sa vlasti, to je bilo iznutra. Bio je to puč u palati, kada je rat počeo protiv njega“.

„Putin je preživeo još jednu krizu. Ali to ima svoju cenu“, kaže Galeoti. Ipak, on dodaje: „Stvari moraju da se pogoršaju pre nego što ljudi pomisle da su opasnosti suprotstavljanja Putinu vredne toga… Moraće da dolazi iz koalicije konkurentskih centara moći. Ne postoji nijedna institucija koja bi zaista mogla da bude sigurna da će uspeti da krene protiv njega.”

Ipak, kako je Kasparov primetio:

„Noževi su izvučeni iz korica i mora da ima ukus krvi.“