„Putin ujedinio Zapad a od sebe napravio personu non grata“

Putin se više puta dovodio u vezu sa istaknutim evroskepticima iz redova evropske opozicije poput francuske desničarke Marin Le Pen, Italijana Matea Salvinija, Gerta Vildersa iz Holandije i, što je možda najštetnije za EU, Viktora Orbana, premijera Mađarske.

Bilo da je ta podrška bila putem simboličnih poseta u i iz Moskve ili putem direktnog finansiranja, „razulareni populisti koji umanjuju pretnju Rusije igrali su ulogu u Putinovom cilju da podeli Evropu – i spreči je da preduzme značajne akcije protiv ratoborne Rusije“, stoji u analizi.

Putinova invazija na Ukrajinu dovela je do toga da mnogi od onih koji su se ranije priklanjali Putinu sada žele da se distanciraju od njega.

Ranije ove nedelje, krajnje desničarski italijanski političar Salvini, dugogodišnji protivnik masovne migracije, posetio je polsjki grad Pšemisl, koji deli granicu sa Ukrajinom, navodno da bi istakao svoju podršku Ukrajini, Poljskoj i izbeglicama koje su primorane da beže iz svojih domova.

Kada je stigao, gradonačelnik Pšemisla rekao je Salviniju: “vidi šta je tvoj prijatelj Putin uradio”, mašući majicom sa likom ruskog predsednika. Salvini je 2014. viđen u identičnoj majici dok je bio u poseti Moskvi.

U međuvremenu, francuska predsednička kandidatkinja Le Pen morala je da “hoda po konopcu”, braneći svoje prethodne veze sa Putinom, koje su uključivale finansijsku podršku ruskih banaka.

Njena stranka Nacionalni savez je istorijski branila svoju povezanost sa Putinom, ali je i sama Le Penova bila naterana da prizna da je njegov režim autoritarni i da je invazija na Ukrajinu “čisto kršenje međunarodnog prava i apsolutno neodbranjiva”.

Ruska invazija naterala je mađarskog premijera Viktora Orbana da “osudi rusku oružanu ofanzivu“ i dozvoli vojnicima i oružju NATO-a da prođu kroz Mađarsku, iako je pokušao da ublaži povratnu reakciju Rusije time što je sprečio da oružje direktno putuje iz Mađarske u Ukrajinu.

Putinovo agresivno ponašanje, naravno, nije ništa novo. Sve ove političke ličnosti su videle šta je Rusija uradila 2014. i uprkos tome su održavale odnose sa Kremljom. Šta su dobili od prijateljstva sa autokratom?

Odgovor na to je komplikovaniji od jednostavne finansijske transakcije. Naravno, u slučaju zajmova Le Penove od ruskih banaka i Orbanovog finansiranja nuklearne elektrane, Rusija je predstavljala investicionu priliku koju bi oboje teško pronašli negde drugde.

Katalin Čeh, mađarska poslanica u Evropskom parlamentu, objašnjava da je poslednjih godina evropski novac dolazio sa obavezama – poput poštovanja pravila EU o ljudskim pravima i slobodi izražavanja.

“Postoji veoma jasna finansijska korist u poslovanju sa Putinom, posebno u vreme kada evropski novac dolazi sa pitanjima o slobodi medija, ljudskim pravima i korupciji, do kojih Putinu nije stalo“, rekla je ona za Si-En-En.

Međutim, mnoge od ovih marginalnih grupa vide u Putinu više od novca. On takođe predstavlja tip političkog rukovodstva koje je u direktnoj suprotnosti sa onim što mnogi konzervativni Evropljani vide kao liberalnu agendu Brisela – za koju kažu da promoviše inkluzivnost koja ugrožava Evropu tradicionalnih hrišćanskih vrednosti.

Andrius ​​Kubilijus, bivši premijer Litvanije i sadašnji poslanik u Evropskom parlamentu, rekao je za Si-En-En da je Putinov cilj, u tom smislu, uvek bio transparentan.

„Putinova strategija je bila da u Evropskoj uniji pronađe ljude koji bi podržali neke njegove radikalnije unutrašnje političke i društvene ideje. On je odlično razumeo kako nas politički podeliti, cepajući Evropski savet i Parlament da ne bismo mogli da zauzmemo jake, ujedinjene stavove protiv njega“, naveo je Kubilijus.

Te političke i društvene ideje uključuju stvari poput anti-LGBT zakona, podrivanje nezavisnog pravosuđa i suzbijanje slobodne štampe.

“Mnoge liberalne grupe u Evropskom parlamentu mrze tip tradicionalnog konzervativizma koji vide u Rusiji“, kaže Gunar Bek, poslanik nemačke desničarske populističke partije, Alternativa za Nemačku (AfD).

Govoreći o svojoj stranci i njihovim partnerima u Evropskom parlamentu, Bek je kazao da se “mnogi od nas protive modernim društvenim trendovima našeg vremena, od kojih se neki promovišu javnim novcem. Gledamo Rusiju i vidimo evropsku zemlju gde ova pitanja nisu otišla predaleko “.

I dok Bek kaže da je Putinova invazija „očigledno kršenje međunarodnog prava“, ipak on njemu slični i dalje smatraju da je gnev Zapada na ponašanje Rusije ponekad „duboko licemerno“ i vide Putina kao primer lidera koji brani politiku svoje zemlje “nasleđe i vrednosti“.

U tom smislu, ljubazne reči koje od evropskih populista teku ka Moskvi i obratno hrane poseban politički narativ koji je pogodan za sve strane.

Za te evroskeptične Evropljane, Putinova Rusija je zemlja koja ne toleriše stvari za koje veruju da nagrizaju društvena i moralna vlakna zemlje, poput prava LGBT osoba i masovne imigracije. Oni ne vide nikakvu kognitivnu disonancu u osudi Putinovog rata dok istovremeno aplaudiraju njegovom otporu liberalnim, modernim vrednostima.

Za Putina, ove “evropske navijačice” predstavljaju priliku da poseju nejedinstvo i u EU i u zapadnom savezu.

„Putinovo oruđe je bilo da seje neizvesnost u Evropi, promovišući skup vrednosti veoma različitih od naših. Kremlj je godinama koristio dezinformacije da bi eksploatisao ljude i maksimizirao podele u društvu“, ocenjuje predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.

Ona, međutim, smatra da je „rat sve promenio” na način koji će trajati „verovatno jako dugo”.

„On je potcenio rešenost Evrope i značaj koji Evropljani daju slobodi i demokratiji, kao što je potcenio otpornost i otpor ukrajinskog naroda“, navela je Metsola.

Izvesno je da su Putin svojim postupci same sebe učinio parijom da je evropska bezbednosna mapa zauvek promenjena. Visoke evropske i NATO diplomate su ranije rekli za Si-En-En da je invazija na Ukrajinu unapredila razmišljanje o bezbednosti za svetlosne godine.

Istorijski gledano, bilo je veoma teško postići saglasnost EU o bilo kom spoljnopolitičkom pitanju; sada potpisuju pakete sankcija i povećavaju potrošnju za odbranu brzinom nezamislivom pre samo nekoliko nedelja.

Putinovo nemilosrdno nasilje će uticati i na unutrašnju politiku onih koji su ranije stajali pored njega.

Verovatno je da će Le Pen nerado da poigrava svoje veze sa ruskim predsednikom uoči izbora u Francuskoj u aprilu. Čeh napominje da će izbori u Mađarskoj, takođe u aprilu, naterati Orbana da hoda po užetu svojih tradicionalnih glasača, kojima je, kako kaže, godinama govorio da je „EU neprijatelj, a Putin sjajan momak“.

Putinova invazija ga je već skupo koštala, u smislu njegovih komplikovanih, ali na kraju korisnih odnosa sa ostatkom Evrope.

I kako rat odmiče, verovatno je da će pored ekonomskih bolova i gubitaka ljudskih života, Putin ostatak života živeti kao „persona non grata“ sa nekim od pojedinaca koji su mu pomogli da razvije svoje i rusko bogatstvo i status globalnog igrača sa kojim je ostatak sveta bio spreman da sarađuje.