„Pregovori sa Putinom nemaju smisla“: Šta može da se očekuje od Mirovnog samita za Ukrajinu u Švajcarskoj?

Kako je za Rojters rekao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prošlog meseca:“Ne možete da sednete da razgovarate sa osobom čiji je jedini cilj da vas uništi“.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman da razgovara – ali ne i sa demokratski izabranim Zelenskim, koga smatra nelegitimnim. „Rusija mora da razume sa kim treba da razgovara i kome može da veruje“, rekao je Putin u maju, podseća Politico.

Oko 90 država od 160 pozvanih navodno će prisustvovati konferenciji u Švajcarskoj, a mnoge još uvek nisu odlučile. Ključni igrači, uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju – zajedno sa Južnom Afrikom i Brazilom, verovatno – će odbaciti poziv, piše Politico.

Ukrajina je čak optužila Kinu da pomaže Rusiji u pokušaju da sabotira samit za svoje interese što je Peking negirao. Kina i Brazil ponudili su alternativni mirovni plan, povoljniji za Moskvu.

Bez obzira na to, samit bi mogao da postigne napredak ka okončanju neprijateljstava u Ukrajini, pošto Kijev nastoji da konsoliduje podršku svojih saveznika, koja bi kasnije mogla da se iskoristi za vršenje pritiska na Rusiju za istinske mirovne pregovore u budućnosti.

Okupljanje ovog vikenda biće merilo te podrške.

Kijev planira da se fokusira na tri od 10 tačaka u formuli mira koju je izneo ukrajinski predsednik: bezbednost hrane, nuklearna bezbednost i povratak ukrajinske dece i ratnih zarobljenika koji se drže u Rusiji, rekao je Zelenski na konferencija u Berlinu u utorak.

„Otvoreni smo za ideje. Ali veoma je važno da ne izgubimo inicijativu od Rusije“, dodao je Zelenski.

Unapred određene pozicije

Oleksandr Merežko, šef komiteta za spoljne odnose ukrajinskog parlamenta, rekao je za Politico da Putinu nedostaje dobra vera za mirovne pregovore.

Rusija „nikada nije iskreno pokušavala da postigne rezultat“, rekao je Merežko, koji je bio zamenik šefa ukrajinske delegacije u trilateralnoj grupi nakon napretka sporazuma iz Minska, potpisanih 2014.

„Putin shvata da je jedini način da sakrije svoj zločin uništavanje žrtve. Dakle, pregovori sa njim nemaju smisla“, dodao je Merežko.

Tokom posete Kini u maju, Putin je izjavio da je spreman da razgovara samo ako Kijev „postane stvaran“. On je okrivio Ukrajinu za rat i rekao da želi da se vrati ranijim zahtevima – da Ukrajina preda sve okupirane teritorije i demilitarizuje, a da odustane od svojih težnji da se pridruži NATO-u.

Ukrajina, sa svoje strane, kaže da, kao zemlja koja snosi puni teret ruske agresije, samo ona može da definiše kako treba da izgleda mir.

„Jedina pravedna osnova za postizanje takvog mira je mirovna formula ukrajinskog predsednika“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Kina je ponovila svoj dugogodišnji stav. „Kina uvek tvrdi da međunarodna mirovna konferencija treba da ispuni tri važna elementa, a to su priznanje i Rusije i Ukrajine, ravnopravno učešće svih strana i poštena rasprava o svim mirovnim planovima“, saopštila je kineska ambasada u Sjedinjenim Državama.

„U suprotnom, mirovna konferencija teško može da igra suštinsku ulogu u obnavljanju mira“, poručuju iz Pekinga.

U međuvremenu, sadašnja američka administracija je jasna: želi da bude sigurna da Rusija nikada neće okupirati Ukrajinu.

„Ako ikada pustimo Ukrajinu da padne, zapamtite moje reči, videćete kako Poljska odlazi, i videćete sve te nacije duž stvarne granice Rusije pasti“, rekao je predsednik SAD Džo Bajden u intervjuu za Time magazin ovog meseca.

Merežko je istakao da je konsolidovana pozicija većine zemalja zasnovana na međunarodnom pravu – posebno na zahtevu da se obnovi pun teritorijalni integritet Ukrajine.

„To je sukob između liberalnog međunarodnog poretka – koji je u suštini kolektivni Zapad – i rastućih sila Rusije, Kine, a možda i Irana“, rekao je Kalum Frejzer, naučni saradnik britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi. „Autoritarizam protiv demokratije.“

Mirovni samit u Švajcarskoj treba da demonstrira rešenost ukrajinskih saveznika da to podrže.

„Naše rukovodstvo i volja Ukrajinaca moraju uspeti – zarad mira, zarad Evrope, zarad života“, rekao je Zelenski u utorak u Berlinu.

Istorijsko nepoverenje

Kijev gura svoju formulu mira da postane glavni put ka prekidu vatre jer smatra da ne može da veruje Kremlju. Ukrajina ima dugu istoriju pristajanja na ruske zahteve, a zatim uviđanja da se Moskva odriče obaveza.

Na primer, Ukrajina je 1996. potpisala Budimpeštanski memorandum, odrekavši se nuklearnog oružja i pristala na dalje razoružanje u zamenu za bezbednosne garancije SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije.

„Rusija je u potpunosti prekršila memorandum“, rekao je Frejzer – pre svega aneksijom Krima 2014. i izvođenjem svoje invazije u punom obimu 2022. godine, uprkos tome što je Rusija garantovala bezbednost i suverenitet Ukrajine.

„Rusija je takođe primorala Ukrajinu da preda veći broj brodova Crnomorske flote SSSR-a nego što je prvobitno dogovoreno“, istakao je Frejzer.

Ukrajina je ispunila većinu uslova sporazuma iz Minska, namenjenih okončanju sukoba u Donbasu – samo da bi Putin kasnije proglasio nezavisnost spornih regiona Donjecka i Luganska i pripojio ih Rusiji.

Nakon Putinove invazije 2022. usija i Ukrajina su imale nekoliko rundi pregovora u Belorusiji i Turskoj. One su bile poremećene tužbama i protivtužbama; tokom pet rundi pregovora u proleće te godine, Rusija se nije složila čak ni o privremenom prekidu vatre.

„Rusija je želela kapitulaciju Ukrajine i predložila nam je da se odreknemo svojih teritorija i suvereniteta, naše vojske“, rekao je ukrajinskim medijima prošlog maja Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika koji je predstavljao Ukrajinu tokom pregovora u Istanbulu.

„Ukrajina je predložila Rusiji da se povuče sa svojih pozicija pre 24. februara 2022, da prestanu napadi, a posle ćemo početi prave pregovore“, nastavio je Podoljak. „Rusija je odbila, a mi smo odbili i predloge Rusije. Ništa nije potpisano“, rekao je on.

„Rusi misle da imaju božansko pravo da odlučuju o sudbini ne samo Ukrajine, već i Belorusije, Gruzije i Centralne Azije“, rekao je Frejzer.

Putin je u javnim govorima sebe upoređivao sa ruskim carevima i promovisao obnavljanje „ruskih zemalja“ u veću imperiju.

Važan signal

Po Frejzerovom mišljenju, Zapad sada ima dve opcije: „Solidarisati se sa Ukrajinom i ne pregovarati sa Rusijom, ili može preći preko glave Ukrajine i direktno pregovarati o nekoj vrsti mira sa Rusijom“.

SAD na čelu sa predsednikom Bajdenom, kao vodećim glasom u proukrajinskom savezu, jasno su stavile do znanja da neće biti razgovora o Ukrajini bez Ukrajine.

Ukrajina bi najbolje bila u povoljnoj poziciji na ratnom frontu, kao što je bila posle kontraofanzive u Harkovu 2022. pre nego što uđe u nove pregovore sa Rusijom. Takva prednost bi se, međutim, u ovom trenutku mogla pokazati teškom zbog nedostataka u tokovima zapadne vojne pomoći u zemlju, istakao je Frejzer.