Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEVAdolf Hitler je želeo Treći rajh – treće veliko carstvo. I Vladimir Putin. On se nada da će njegova Ruska Federacija moći da povrati zemlje izgubljene kada je carsko carstvo propalo 1917. i Sovjetsko 1991, ističe u autorskom članku za Cepa.org Volter C. Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu.
Sovjetsko stanovništvo je 1990. brojalo 280 miliona od čega polovina nisu Rusi. Nakon raspada, Rusija je i dalje najveća država na svetu po geografskom obimu, ali sada ima samo 144 miliona ljudi, a ne polovinu ukupnog broja SAD (336 miliona) i ne jednu osminu Indije ili Kine.
Putin ubija svoje mladiće ili ih tera u egzil, čak i kada se Rusija suočava sa demografskom krizom.
Hitlerov Treći rajh je trajao oko sedam godina od tačke kada je pripojio Austriju 1938. do njegovog samoubistva u maju 1945.
Do sada Putinove snage nastavljaju da zauzimaju deo Moldavije; dve provincije koje još uvek legalno pripadaju Gruziji; nekoliko delova ukrajinskog Donbasa; i ceo Krim, koji je Nikita Hruščov 1954. preneo iz Rusije u Ukrajinu.
Hitlerova velika vizija za Nemačku završila je katastrofom. Njegov Vermaht je stigao do Staljingrada i potom se povukao. Sravnio je mnoge zemlje i ubio više od 50 miliona vojnika i civila, nemačkih i stranih. Nemačku su 1945. okupirale četiri zemlje koje je napala.
Posle nekoliko godina, Zapadna Nemačka je evoluirala u prosperitetnu demokratiju u savezu sa svojim NATO partnerima. Umesto rasističkih robota koje je kultivisao Hitler, većina Nemaca je poštovala ljudska prava i samo su se nevoljno ponovo naoružali da bi se branili od potencijalnih agresora.
Istočna Nemačka, kojom su dugo vladali komunistički tirani, evoluirala je sporije, ali se 1990. pridružila ujedinjenoj Nemačkoj. Umesto da vodi vlast Trećeg rajha i da eksploatiše svoje susede, Nemačka je postala lider slobodnog sveta.
Ako bi Vladimir Putin uzeo u obzir Hitlerove ciljeve i njegove neuspehe, ruski predsednik bi pronašao način da obuzda svoje prekoračenje u Moldaviji, Gruziji, Ukrajini i drugim regionima sovjetske imperije.
Osnovna lekcija istorije jeste da se eksploatacija ne isplati. Može doneti neke trenutne nagrade, ali ima tendenciju da se povrati – sada brže nego u ranijim vremenima jer tehnologija ubrzava sve u našem međuzavisnom svetu.
Većina ljudi u nekadašnjim evropskim carstvima i Japanu sada živi bolje nego kada su vladali većim delom Azije, Afrike, Bliskog istoka ili Amerike. Zajednička dobit je zdravija i srećnija orijentacija od eksploatacije.
Umesto da se bori protiv pobunjenika u svojim kolonijama, Portugal sada trguje i sarađuje sa svojim bivšim podređenim narodima. Mnogi bivši posedi sada tretiraju portugalski kao službeni jezik.
Pored Portugala, luzofoni uključuju Brazil, Zelenortska ostrva, Angolu, Mozambik, Gvineju Bisao i Sao Tome i Princip, dok je portugalski kozvanični jezik u Istočnom Timoru, Ekvatorijalnoj Gvineji i Makau.
Sjedinjene Države bi verovatno bile prosperitetnije da se ne osećaju obaveznim da pomognu u odbrani Filipina, Tajvana, Ukrajine i njenih evropskih i azijsko-pacifičkih saveznika, ali njihovo prisustvo u inostranstvu je uglavnom odgovor na bezbednosne probleme, pri čemu je ekonomija podređena uloga. Uprkos ratu u Iraku, Amerikanci nisu voljni da vode tuđe zemlje.
Rusiji i njenom narodu bi bilo bolje ako bi odustali od bilo kakvog sna o trećem carstvu i umesto toga se fokusirali na ljudski i društveni razvoj kod kuće. Dok ruske trupe umiru i troše resurse napadajući Harkov, permafrost se topi širom Sibira potkopavajući infrastrukturu i trujući životnu sredinu.
Kanada, SAD i druge zemlje suočavaju se sa sličnim izazovima, ali u manjem obimu.
Šta ako je Moskva samo odustala od agresije i pridružila se saradnji u rešavanju naših mnogih zajedničkih problema? Zašto ne biste dali šansu miru?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
