Putinov drugi front: Kako je rat postao način života u Rusiji?

Andrej Kolesnikov, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, u svom članku za američki časopis opisuje promene u stavu ruskog naroda prema ratu kao da je to ”drugi front” predsednika Vladimira Putina i govori ”bitci za rusku psihu”.

Kolesnikov je rekao da su obični ljudi u Rusiji više od dve decenije Putinove vladavine mogli računati na barem jedno temeljno pravo: da budu pasivni i ignorišu ono što se dešava u njihovoj zemlji. Šta god Rusija radila u svetu, njih se to nije trebalo ticati. Pod uslovom da se nisu mešali u poslove elite, mogli su slobodno živeti svoje živote.

Budući da je ruska vlada proglasila svoju “delimičnu mobilizaciju” u septembru i oktobru 2022. godine, to pravo im je oduzeto. Više nisu mogli ostati isključeni. Rusi koji su ekonomski zavisni o državi sve više i više uviđaju da moraju biti aktivni putinisti – ili se, u najmanju ruku, pretvarati da to jesu.

Poslušnost je jedan od uslova dobrog građanstva

Pokoravanje vladajućem režimu i pokazivanje podrške “specijalnoj operaciji” u Ukrajini sada su postali gotovo neophodni uslovi za dobro građanstvo u Rusiji, smatra Kolesnikov.

Kaže da je stvaranje nove “poslušne” Rusije za Putina na neki način jednako važno kao i ono što se događa u Ukrajini. Gotovo od početka invazije, Kremlj vodi “drugi rat” unutar same Rusije, a to je rat koji ” verovatno neće završiti čak i ako se sukob u Ukrajini zamrzne”.

Autor članka tvrdi da je ruski rat kod kuće počeo da se odvija mnogo pre invazije na Ukrajinu. Tokom protekle decenije, Putin je uspio probuditi želju svog naroda da povrati svoju imperijalnu slavu, koja je dugo bila uspavana. Sve je veći ponos zbog sposobnosti Rusije da se osloni na vlastite resurse, na svoj imidž jake zemlje naoružane nuklearnim oružjem i “divlje plaćenike”, očito misleći na Vagnerovu paravojnu grupu.

Promene nekadašnjeg “mi i oni”

Međutim, promena u stavovima javnosti poklopila se i sa drugom i važnijom promenom: odnosom Rusa prema vladajućem režimu. U prošlosti je model “mi i oni”, odnosno model koji deli društvo na pristalice i protivnike, bio karakteristika koja je oduvek karakterizovala rusko društvo. “Mi” su bili obični Rusi, nemoćni i uglavnom ostavljeni sami; a “oni” se odnosilo na one na vrhu, bilo u Kremlju ili na “one” koji su živeli u palatama, provodili odmor na jahtama i s prezirom gledali na ljude.

Danas ”mi” označava sve Ruse, kako kaže autor, dok se ”oni” odnosi na neprijateljske snage, Evropu, NATO i Sjedinjenje Američke Države, koje pokušavaju rasparčati istorijsku rusku teritoriju.

Rat je postao način života

Kolesnikov dalje nastavlja da se ruski režim pokazao veštim u izvozu robe na istok i uvozu krijumčarene robe preko, na primer, Turske ili nekih centralnoazijskih zemalja. Politika Centralne banke i “relativno efikasan” ekonomski menadžment spasili su Putina od optuživanja za društveni i ekonomski neuspeh, a taj uspeh se pripisuje premijeru Mihajlu Mišustinu, koji je zbog toga postao sve popularniji.

Za Putinove “aktivne” pristalice i “pasivne konformiste” rat više nije samo deo svakodnevnog postojanja, već način života, zaključuje se u članku Foreign Affairsa, prenosi Al Džazira.