Putinov gambit u Kazahstanu

Ukazuje da CSTO, iako nominalno multilaterlna bezbednosna alijansa šest bivših sovjetskih država, je ipak savez kojim dominira Rusija. Kremlj je, ističe, brzo odobrio mirovnu misiju u Kazahstan, što je prva takva intervenciju za pomoć članici u rešavanju unutrašnje političke krize. Time je dodaje postavljen veoma opasan presedan.

Kazahstan, država bogata naftom i gasom u centru Evroazije uronila je u veliku političku krizu, a predsednik Kasim Džomart Tokaj se obratio Rusiji da mu pomogne da uguši narodne proteste, uspostavi red i konsoliduje svoju moć.

Godinama se region a posebno Kazahstan smatrao izuzetno stabilnim uprkos njegovim autoritarnim liderima, posebno u poređenju sa postsovjetskom Istočnom Evropom ili Južnim Kavkazom, gde geopolitičke bitke besne češće.

Centralna Azija je do sada preživela tranziciju vlasti u Uzbekistanu od koje su se mnogi plašili, višestruke revolucije u Kirgistanu i povlačenje Sjedinjenih Država iz Avganistana, a sve to bez podrivanja njenog jedinstveno uravnoteženog geopolitičkog poretka.

Upotreba ruske vojske da podrži režim u Kazahstanu, koji je izgubio legitimitet u očima mnogih njegovih građana, znači da zemlja više neće moći da održi svoju dugogodišnju multivektorsku diplomatiju, fleksibilne i pozitivne odnose koje je imala sa konkurentskim globalnim akterima. Kazahstan i njegova spoljna politika sada će se suočiti sa većom asertivnošću i povećanim očekivanjima od Moskve, što će nesumnjivo ograničiti odnose ove države sa Zapadom i Kinom.

Nema primera da su ruski mirovnjaci raspoređeni na postsovjetskom prostoru bez geopolitičkih preduslova, ističe Antonenko. I vrlo je verovatno, ukazuje, da će bar deo od ovih teško naoružanih trupa, od kojih su mnogi raniji bili raspoređeni u ruskim operacijama u Južnoj Osetiji, Siriji i na Krimu, ostati stacionirani u Kazahstanu na duži period.

Kazahstanska politička kriza i rusko vojno angažovanje takođe će osnažiti nacionaliste u Moskvi koji traže veću autonomiju za severne regione Kazahstana koji su uglavnom ruski govorni prostor. Ovi glasovi su snažni na ruskim društvenim mrežama, pa čak i među zastupnicima Dume – donjeg doma ruskog parlamenta. S obzirom da mnogi Kazahstanci negoduju zbog ruskog vojnog angažmana, tenzije između etnički ruskog i kazahstanskog stanovništva će se verovatno povećati, čineći rusku podršku autonomiji verovatnijom.

SAD i EU odim što su izrazili zabrinutost signalizirali su da su njihove ambicije i uticaj u Centralnoj Aziji ograničeni. I Zapadu će biti teško da održi svoje privilegovano partnerstvo sa Kazahstanom nakon krvavog gušenja narodnih protesta.

Kriza u Kazahstanu takođe dolazi u osetljivom trenutku u odnosima između Rusije i Zapada, jer Vašington i Moskva spremaju pregovore o ruskim predlozima za bezbednosne garancije protiv širenja NATO-a. Rusko „savijanje mišića“ u Evroaziji i još jedno nereagovanje Zapada  moglo bi dati validnost zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ali geopolitičke posledice mogle bi prevazići nove izvore napetosti između Rusije i Zapada. To bi takođe moglo potkopati delikatnu kinesko-rusku ravnotežu u Centralnoj Aziji.

Dok se Peking, koji je nedavno preuzeo predsedavanje Šangajskom organizacijom za saradnju, još jednom regionalnom ekonomskom i bezbednosnom institucijom, drži odmereno u ovoj krizi, Moskva je odlučila da deluje. Rusija će možda sada pokušati da svoj jaki

bezbednosni uticaj pretvori u ekonomsku moć, povećavajući svoj uticaj na ogromne resurse nafte i gasa u Kazahstanu, gde je Kina glavni investitor i potrošač – odnos koji Rusija već dugo posmatra sa zabrinutošću.

Zanimljivo je da se Putinove vojne ambicije verovatno neće isplatiti kod kuće. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su Rusi sve više neprijateljski raspoloženi prema novim vojnim intervencijama. Oni su ukazuje Antonenko sve više nezadovoljni ekonomskim prilikama i traže veću odgovornost korumpiranih zvaničnika, zahtevi koji se ne razlikuju od onih koji se trenutno ućutkuju na ulicama Kazahstana.

Sa vojnim operacijama na Južnom Kavkazu, Belorusiji i sada Kazahstanu, kao i kontinuiranom vojnom pretnjom Ukrajini, Rusija očigledno jača svoj stisak na postsovjetskom prostoru po cenu pogoršanja odnosa sa Zapadom, Kinom i stanovništvom svog nekadašnjeg carstva. Čak i ako izbegne da sledi sudbinu Belorusije, udaljavanje Kazahstana od Zapada neće biti preokrenuto u godinama koje dolaze.